Izveštaj o slobodi medija iz 2014. godine: Sloboda medija dostigla je najnižu razinu u poslednjoj deceniji

Sudeći po izveštaju koji je objavila organizacija Freedom House, sloboda medija širom sveta pala je na najnižu razinu u proteklih deset godina. Na ovakve rezultate delimično je uticalo nazadovanje nekoliko bliskoistočnih zemalja, uključujući Egipat, Libiju i Jordan; potom situacija u Turskoj i Ukrajini, kao i u jednom broju istočnoafričkih zemalja, te pogoršanje relativno otvorene medijske scene u Sjedinjenim Američkim Državama.

„Očigledan je globalan pad nivoa slobode medija, i to vođen naporima vlasti da kontrolišu protok vesti i da kažnjavaju glasnika“, kaže Karin Karlekar

Iz izveštaja Freedom Housea o slobodi medija iz 2014. godine proizlazi da uprkos pozitivnim pomacima u pojedinim zemljama, najviše u subsaharskoj Afrci, zastoj u medijskim slobodama jeste tendencija u skoro svakom drugom svetskom regionu. Udeo svetskog stanovništva, ocenjen kao pozitivan u pogledu medijskih sloboda (’slobodni mediji’) ne prelazi 14%, što čini jednu osobu na sedmoro ljudi. Mnogo je veći udeo stanovništva u sredinama ocenjenim kao ’neslobodne’ (44%) ili ’delimično slobodne’ (42%).

„Očigledan je globalan pad nivoa slobode medija, i to vođen naporima vlasti da kontrolišu protok vesti i da kažnjavaju glasnika“, kaže Karin Karlekar, direktorka projekta. „U protekloj godini (2013), u svim regionima sveta otkrili smo da i vlast i privatni akteri napadaju novinare, fizički im onemogućavaju prisustvovanje važnim događajima, cenzurišu sadržaj informacija i naručuju politički motivisana otpuštanja.“

Ključne tačke:

Izveštaj o slobodi medija meri nivo nezavisnosti medija u 197 zemalja i oblasti. Svaka zemlja se ocenjuje ocenom od 0 (slobodna) do 10 (najmanje slobodna), na osnovu kombinovanog skora iz tri potkategorije: zakonski okvir (A), politička sredina (B) i ekonomska situacija (C). Za svaku od tih kategorija, manji broj poena dodeljuje se zemlji koja je ocenjena kao ’slobodnija’, i obrnuto.
Od 197 procenjenih zemalja i teritorija u 2013. godini, ukupno 63 zemlje (32%) ocenjene su kao ’slobodne’, njih 68 (35%) kao ’delimično slobodne’, a 66 (33%) kao ’neslobodne’.

Kao glavni razlozi za pad na listi slobode medija navode se očigledni napori vlasti da kontrolišu objavljivanje vesti – kako fizičkim maltretiranjem novinara koji prate ’osetljive priče’, ograničavanjem pristupa stranim izveštačima, ograničavanjem online medija i društvenih mreža, tako i ulogom vlasnika u kreiranju medijskog sadržaja, davanjem direktiva o načinu izveštavanja, ili otpuštanjem novinara.

Povećanje rejtinga zemlje u najvećoj meri zavisilo je od tri faktora. To su: povećanje udela privatnog vlasništva u televizijskim i radio medijima; bolji pristup različitim perspektivama u izveštavanju putem online medija, socijalnih mreža i međunarodnih medija; poboljšanje i poštovanje zakona koji štite novinare.

Evropa:

Region koji po prosečnom skoru u 2013. godini važi za najslobodniji u pogledu slobode medija beleži drugi najveći pad u ovogodišnjem izveštaju.

Holandija, Norveška i Švedska prednjače kao zemlje sa najviše slobode, dok se znatan pad slobode medija zapaža u Turskoj, ocenjenoj kao ’neslobodna’, kao i u Grčkoj i Crnoj Gori. Umereno poboljšanje primećeno je u Italiji, koja i pored toga ostaje ’delimično slobodna’.

Srbija je u ovom izveštaju ocenjenja kao ’delimično slobodna’, sa ukupno 74 poena, što je u poređenju sa susednim zemljama, kao što su Rumunija (84), Hrvatska (83), Bugarska i Crna Gora (78), bolji plasman.

Uzevši u obzir pojedinačne kriterijume, na primer zakonodavstvo, Srbija ima devet poena, kao i Hrvatska, za razliku od Crne Gore i BiH, koje su ocenjene desetkom, te Rumunije i Italije, koje imaju 12 poena.

Što se tiče političke i ekonomske situacije, zemlje regiona se, sudeći po ovom izveštaju, ne razlikuju u velikoj meri jedna od druge.

Izveštaj možete preuzeti klikom na pdf ikonu: