Dragan J. Vučićević na Pinku: Ovo više nije za zezanje

Kolege iz redakcije Cenzolovke zamolile su me da ovaj tekst napišem što pre, jer će u ponedeljak već biti kasno. Naime, kako je u subotu, gostujući u jutarnjem programu TV Pink, najavio Dragan J. Vučićević, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Informer, za taj dan je zakazan – državni udar (usmeren, naravno, pre svega protiv premijera Aleksandra Vučića). Ko zna šta će posle ponedeljka biti sa svima nama.

Da nije strašan, ovakav nastup glavnog i odgovornog urednika Informera bio bi u najmanju ruku komičan – da je Srbija neko drugačije mesto, tome bi normalan gledalac mogao samo da se smeje i da na slavskom ručku kasnije to prepričava kao vic

Gostovanje Vučićevića u rubrici „Prelistavanje štampe” na TV Pink po mnogo čemu je antologijsko. Sadržinski gotovo nadrealno, dramaturški bizarno, koreografski smehotresno, a novinarski poražavajuće, ono se u istoriju upisalo čak i dužinom trajanja.

Iako je u pitanju rubrika koja po pravilu kratko traje, 20. novembra 2015. odužila se na neverovatna 34 minuta, a da pritom nije prekinuta ni reklamama, baš kao ni jednim jedinim suvislim pitanjem voditeljke.

Najveća misterija tiče se sadržaja. Ni posle tri fizički i mentalno iscrpljujuća gledanja ovog nastupa, potpisnici ovih redova uopšte nije jasno šta je Dragan J. Vučićević rekao.

Osim mnogo puta ponovljenog apela Aleksandru Vučiću da odustane od planiranog puta u Kinu jer mu se sprema državni udar, ostatak njegovog monologa bio je u najmanju ruku konfuzan.

Kidnapovanje gledalaca

Glavni likovi Vučićevićeve priče pojavljivali su se sledećim redom: glavni urednik TV N1 Jugoslav Ćosić, vlasnik Kurira Aleksandar Rodić, potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, biznismen Miroslav Mišković, pukovnik policije Milan Milović, ministarka državne uprave Kori Udovički, potpredsednik SPS Branko Ružić, funkcioner SNS Saša Mirković, Tihomir Trišić i Dejan Jocić.

Svi oni, podrazumeva se, u ovom trenutku rade o glavi premijeru Srbije.

Kolega Ćosić to čini tako što pravi glavnu vest od štrajka Nezavisnog sindikata policije ((Vučićević se posle izvinio što je pomešao policijske sindikate, mislio je na Policijski sindikat Srbije), Aleksandar Rodić tako što postoji, Zorana Mihajlović tako što sanja da postane kalif umesto kalifa („U najmanju ruku predsednik”, kako je istakao), Miroslav Mišković tako što lažira da je bolestan i novinare obasipa milionima evra.

Ni posle tri fizički i mentalno iscrpljujuća gledanja ovog nastupa, potpisnici ovih redova uopšte nije jasno šta je Dragan J. Vučićević rekao

Pukovnik Milović je – ako je suditi samo po onome što je rečeno – kriv zbog toga što obezbeđuje Aleksandra Rodića i angažovan je kao lični trener Zorane Mihajlović.

Ministarka Udovički kriva je zbog toga što mrzi premijera, Branko Ružić zbog toga što odobrava da Vučića neko nazove pederom, Saša Mirković zbog toga što se usudio da kaže kako uspeh SNS-a nije samo Vučićev.

Krivica Tihomira Trišića i Dejana Jocića, u ovoj priči, nije baš najjasnija.

Ali, pošto nisu jasni ni drugi scenaristički momenti, krenimo dalje.

Osim poimence nabrojanih krivaca, glavni organizatori predstojećeg državnog udara su:

1. „mafijaška hobotnica” koju čine „politička, klasična, policijska i medijska mafija” (gde se navodi kako su „predstavnici medijske mafije duboko oštećeni Vučićevom pravnom državom”);

2. Nezavisni sindikat policije (to jest Policijski sindikat Srbije) koji se buni zato što im je plata povećana samo za dva odsto;

3. „opasna ekipa kriminalaca” koja trenutno boravi u Beogradu, koja je „spremna na sve” i koja je ovde bila i neposredno pred ubistvo Zorana Đinđića.

Odlučivši da, kako je rekao, „kidnapuje ovu emisiju”, Dragan J. Vučićević je tog subotnjeg jutra – sve gledajući u astal – građanstvu objasnio da „u ovom odnosu snaga, Vučić neće preživeti politički, a, bojim se, ni fizički”.

On je hteo da ga upozori („jer je to moja dužnost”), ali nije uspeo da dođe do njega („Čovek mnogo radi, razumem. Evo, vidim da i danas otvara neki put. Neka.”).

Obratio se u međuvremenu Vučićevom bratu i svom prijatelju Andreju Vučiću, a sa ekrana TV Pink, „ako gleda ovu emisiju”, premijera i javno pozvao da ostane u zemlji, „pohapsi kriminalce i očisti stranku”.

Da vam kažem, draga Svetlana

Pored publike koja je ovaj nastup mogla da posmatra nikako drugačije nego hipnotisano, vrlo je zbunjena bila i voditeljka Svetlana Aleksić (inače članica novoimenovane komisije koja će odlučivati o milionskim iznosima koji će iz gradskog budžeta Beograda biti dodeljivani medijima).

Koleginica, koja ni inače nije poznata po postavljanju pitanja ili dubljem razumevanju teme, uspela je da prekine vrlo uzbuđenog Vučićevića svega nekoliko puta, uglavnom tek da bi se čula. U tom smislu, ističe se jedino nešto duže zapažanje kako je „uvek kada je premijer odlazio na neko važno putovanje, otvarana neka afera”.

Pitanja koja je uspela da izgovori glasila su: „Da li je moguće da štrajk policije bude državni udar?” i „A kako vi to sve znate?”, koje je jednom i ponovljeno.

S druge strane, kako bi je ubedio da sve to što govori nije tek puko bulažnjenje, Vučićević je bio više nego proaktivan:

„Nemojte da me gledate, draga Svetlana. I nemojte da mislite da sam lud”;

„Čekaj, čekaj, zadrži tu naslovnu stranu! Vratićemo se na to”;

„Niste me pažljivo slušali, draga Svetlana”;

„Da vam kažem, draga Svetlana”.

Konačno, posle 33 minuta govora, rekao joj je i sledeće:

„Još samo ovo. Vidim da mi ističe vreme.”

Priča iz druge dimenzije

Da nije strašan, ovakav nastup glavnog i odgovornog urednika Informera bio bi u najmanju ruku komičan – da je Srbija neko drugačije mesto, tome bi normalan gledalac mogao samo da se smeje i da na slavskom ručku kasnije to prepričava kao vic.

Odlučivši da, kako je rekao, „kidnapuje ovu emisiju”, Dragan J. Vučićević je – sve gledajući u astal – građanstvu objasnio da „u ovom odnosu snaga, Vučić neće preživeti politički, a, bojim se, ni fizički”

Ovako, znajući da ono što dolazi s ekrana TV Pink i iz usta Dragana J. Vučićevića nikada nije nasumično niti je stihijski priređen šou, trebalo bi staviti prst na čelo i razmisliti šta bi to moglo da se desi, ne samo ljudima koji su eksplicitno pomenuti kao organizatori državnog udara već i svima koji misle drugačije od Vučićevića i njegove bratije.

Čovek koji ni do sada nije imao mere ni granice (u raznim profesionalnim i vanprofesionalnim „disciplinama”) prevazišao je sebe, i to samo dve sedmice nakon otvaranja rata s Kurirom, kada se činilo da smo konačno dosegnuli dno i da u medijskom smislu ništa jezivije ne može da se desi. Ovaj put, raspisao je poternice i stavio metu na čelo čitavom nizu ljudi koje povezuje jedino to što – po njegovom mišljenju – ne vole premijera.

S druge strane, strašno je i to što je TV Pink još jednom zloupotrebio nacionalnu frekvenciju i, suprotno zakonima, stavio je u službu vladajućeg režima i atmosfere koju ovaj želi da kreira.

Nije to strano vlasniku ove televizije Željku Mitroviću – taj je preko ekrana ratovao s mnogima, od Hrvatske do Blica, od Dragana Đilasa i Čedomira Čupića do Ace Rodića.

Ipak, ako samo tokom dve sedmice priredite dve predstave bazirane na ideji da se podigne tenzija u društvu i stvori utisak kako se Aleksandar Vučić bori ne samo za ostanak na vlasti već i za goli život, stvari dobijaju sasvim novu dimenziju i postaje jasno da se ovde sigurno nešto sprema (s tim što to najverovatnije nije ono o čemu priča Vučićević, već nešto što isti taj Vučićević želi da sakrije iznoseći to što iznosi).

Ko je, u stvari, idiot?

Događaji kojima se završila subota samo potvrđuju da bi trebalo očekivati neočekivano.

Najpre je premijer rekao kako neće odlagati put u Kinu, ali da će nakon toga i važnih događaja koje ima početkom decembra, odgovoriti na neka pitanja i „drugima koji su se zaigrali”.

Voditeljka, koja ni inače nije poznata po postavljanju pitanja ili dubljem razumevanju teme, uspela je da prekine vrlo uzbuđenog Vučićevića svega nekoliko puta, uglavnom tek da bi se čula

Iste večeri Vučićević se opet pojavio pred kamerama, ovaj put Studija B, gde je pozvao gledaoce da prate šta će se dešavati od srede. „Haos će kulminirati u petak”, najavio je.

Konačno, na ulicama se pojavio nedeljni Kurir s naslovnom stranom na kojoj je prikazan Vučićević u ludačkoj košulji, uz naslov „Ludak” i nadnaslov „Ovaj idiot ruši Vučića”.

Vučićevićeva najava, ako ništa drugo, predstavlja flagrantno kršenje zabrane neopravdanog uzbunjivanja i uznemiravanja javnosti, što nije regulisano samo zakonski, već i Kodeksom novinara Srbije.

Što se tiče Kurira, suvišno je i nabrajati razloge zbog kojih bi takva naslovna strana bila nezamisliva u medijski iole kultivisanom okruženju.

Jutarnji program s Vučićevićem u glavnoj ulozi bio je na svoj način komičan. Sve ovo, međutim, više uopšte nije za zezanje.