Dva najvažnija medijska zakona idu na doradu – stručna javnost najburnije reagovala na jedan član

Nepunu deceniju od velikih izmena, dva najvažnija medijska zakona idu na doradu. Sa ocenom predlagača da su korak napred za medije, udruženja novinara se delimično slažu.

Korak unazad za UNS je odredba o ulozi Saveta za štampu. U predlogu piše: prilikom raspodele novca na konkursima u obzir će se uzimati prekršaji onih medija koji priznaju nadležnost Saveta.

„Oni koji ne prihvataju nadležnost saveta mogu da krše kodeks a da ne snose nikakve posledice. Komisije bi morale da boduju i uvažavaju činjenice koje dobijaju od državnih organa, to je standard jer je opšte poznato da je u opštoj tabloidizaciji medija to slaba tačka i da mi etičke i profesionalne standarde moramo da popravljamo i zakon koji treba da bude napravljen prema medijskoj strategiji to treba da reši. To je jedan veliki problem i mi na takvo zakonsko rešenje ne možemo da pristanemo“, ukazuje Nino Brajović iz Udruženja novinara Srbije.

I u NUNS-u su sličnog stava. Smatraju da je najveći problem što će se tako novac građana Srbije dodeljivati medijima koji sistematski krše kodeks.

„To smo hteli da pokušamo da sprečimo, radna grupa je završila svoj rad na tom zakonu i taj savet se našao u nacrtu. Međutim, nakon što je radna grupa završila rad, Ministarstvo je dalo određene predloge da se izmeni taj član zakonam navodeći da nije u skladu sa Ustavom, što smo u jednom delu prihvatili. U nacrtu sada toga nema“, ukazuje Marija Babić, pravnica NUNS-a.

Bura oko člana koji definiše ko može da bude izdavač

Stručna javnost najburnije reaguje na član 39 koji definiše ko može biti izdavač medija. Ne može Republika, Autonomna Pokrajina ni jedinica lokalne samouprave.

Može pravno lice u javnoj svojini, ali ako ne koristi državnu pomoć niti obavlja delatnost od opšteg interesa.

Novinarska udruženja taj član vide kao posredno vraćanje države u vlasništvo nad medijima.

„Država može biti izdavač tako što država može da osnuje bilo koje privredno društvo koje kasnije može da bude izdavač medija, i na lokalnom nivou. To znači da ćemo doći do toga da se ozakoni sve ono što je Telekom radio svih prethodnih godina, ono na čemu smo insistirali a to je da država treba da izađe iz medija, što je bila strateška odluka Republike Srbije, sad će ovim izmenama da se ozakoni“, ukazuje Marija Babić, advokat Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

U NUNS-u podsećaju da je početna ideja o izlasku države iz medija pre više od deceniju postojala da bi se izbegao nedozvoljeni uticaj države na uređivačku politiku medija.

„Na tome je insistirano, država je na to pristala, usvojila medijsku strategiju 2020. godine, država je rešila strateški da izađe iz vlasništva medija. Sa ovim rešenjem zakona apsolutno poništava svoju odluku, ne poštuje medijsku strategiju koju je sama donela, to je suština svega“, smatra Marija Babić.

Resorni ministar obećava: u naredne dve godine završiće se privatizacija medija. Predloženo rešenje je, kaže, u skladu sa medijskom strategijom.

„Telekom Srbija kao državni operator može da bude vlasnik izdavača medija i to je jasno. U 21. veku, na kraju prvog kvartala 21. veka, ne možemo sprečiti jednog telekom operatora da se bavi multimedijom, to je sastavni deo telekomunikacija i to je u skladu sa evropskom praksom i direktivama EU. Najveće evropske kompanije su u vlasništvu država i ne možemo jednog telekom operatora osakatiti na tržištu“, rekao je ministar telekomunikacija i informisanja Mihajlo Jovanović.

Nino Brajović smatra da se navedenim članom ispravljaju loša zakonska rešenja iz prošlosti.

„Do tog apsurda smo došli zato što nije završena privatizacija i zato što je dozvoljeno drugim kablovskim operatorima i telekomunikacionim kompanijama da imaju medije preko povezanih pravnih lica, sada dolazimo u situaciju da Telekom ne bi bio u ravnopravnoj tržišnoj utakmici ukoliko to isto pravo ne bi imao kao druge kompanije i mislim da bi država napravila bolju uslugu Telekomu kada bi rekla da to pravo imaju telekomunikacione kompanije, a ne javna preduzeća“, ukazuje Brajović.

Predlozi RTS-a

Predloge izmena ima i RTS, ključni o zaštiti maloletnika, traži da se emitovanje rijaliti programa ograniči – od ponoći do šest sati ujutru.

„Da se poštuje odluka REM-a o logičkoj numeraciji kanala, da se pooštre te kaznene odredbe i da programi JMS budu na prvim pozicijama takođe u budućnosti trebalo bi regulisati odnos između javnog medijskog servisa i kablovskog operatera ugovorom o nadoknadi i plaćanju za reemitovanje našeg programa. Što se tiče ostalih naših predloga svi su u skladu sa evropskim direktivama, propisima, praksom i zaista očekujemo da budu i prihvaćeni“, ističe Tatjana Ćitić iz Sektora za razvoj i nove poslove RTS-a.

Promene za REM

Velike promene pretrpeće i Zakon o elektronskim medijima, posebno u delu koji se odnosi na Regulatorno telo za elektronske medije.

Članove Saveta REM-a više ne bi birali skupštinski odbori, već poslanici na predlog ovlašćenih predlagača među kojima su i zaštitnik građana i poverenik za ravnopravnost.

Marija Babić iz NUNS-a ističe da je potrebno da dođe do svojevrsnog „reseta“ REM-a, odnosno da dosadašnjim članovima Saveta prestane mandat.

„I do sada znamo da dosadašnjim članovima mandat da traje četiri-pet godina zavisno od člana do člana. Ovo će biti nov zakon, pretrpeo je toliko izmena, a i kada se gledaju novi kriterujumi, većina sadašnjih članova ne ispunjava te kriterijume koji su stroži u odnosu na prethodni zakon, tako da mislimo da je to jedna od ključnih stvari koje treba izmeniti“, kaže Babićeva.

Resorni ministar stava je da će REM novom regulativom biti još više nezavisan.

„Ono što je definisano je da kad zakon stupi na snagu ne postoji institucija resetovanja članova Saveta iz prostog razloga što to predstavlja vladavinu prava, ne možemo donošenjem jednog zakona resetovati mandate nekog tela koje je regulatorno i nezavisno i ako biste to stavili, sigurno bi palo na Ustavnom sudu“, ukazuje Jovanović.

U novom zakonu prvi put će biti definisani maloletnici i njihova prava, neprimeren sadržaj za njih. Takođe, REM će imati mogućnost da vrši inspekcijski nadzor nad radom medija.