Zapanjujuće brza reakcija Tužilaštva na tekst tabloida „Alo“

Danas je izašao novi broj tabloida „Alo“ sa naslovnicom „Tange tresu tužilaštvo“ na kojoj je fotografija poluobnažene žene koja navodno radi u toj instituciji.

Sinoć je grupa „Novinarke protiv nasilja prema ženama“ u saopštenju povodom ovog slučaja postavila pitanje Tužilaštvu šta će preduzeti povodom saznanja da su nosioci javnih funkcija svesno učestvovali u delu koje se krivično goni.

Nakon toga usledila je brza reakcija Tužilaštva koje je, takođe, u neočekivano brzom saopštenju, najoštrije osudilo objavljivanje privatnih fotografija kojima se „na najgrublji način“ krši pravo na privatnost bilo kog lica, a „nisu ni u kakvoj vezi sa obavljanjem posla ili javne funkcije u državnom organu“.

U odgovoru su takođe potvrdili da fotografija navodno snimljena na radnom mestu ne može da bude istinita, što je, kažu, „toliko očigledno“ imajući u vidu enterijer, a to bi mogao „svako od zaposlenih u Tužilaštvu da potvrdi“.

Jedini ko je kompetentan da proveri navode i da „u što kraćem roku“ donese odluku, kažu, je Etički odbor Visokog saveta tužilaštva, ali da to nije dovoljno jer će pored Etičkog odbora ovim slučajem morati da se bave i drugi nadležni organi.

Ističu da je veoma važno da se utvrdi ko je i kada „isključivo privatne fotografije“ dostavio listu „Alo“, a koji je bez odobrenja osobe koja je na fotografijama i objavio.

U nastavku podsećamo na deo Smernica za medijsko izveštavanje o „Novinarki protiv nasilja  prema ženama“:

• U fokusu izveštavanja ne bi trebalo da bude, što je najčešće slučaj, žena čiji su intimni videi/fotografije deljeni na internetu – već počinilac, odnosno počinioci, i fenomen nasilja.
• Medijski izveštaji trebalo bi da izbegnu imenovanje sajtova i grupa namenjenih distribuciji osvetničke pornografije, pogotovo u situacijama kada su te grupe i sajtovi i dalje aktivni.
• Prilikom izveštavanja o osvetničkoj pornografiji poznatih ličnosti mediji bi trebalo da izbegnu implicitno ili eksplicitno insinuiranje da je poznata osoba imala ličnu korist (popularnost, prihodi) od osvetničke pornografije.
• U fokusu medijskog izveštaja ne bi trebalo da bude intimni odnos počinitelja i preživele, kako bi se izbeglo podsticanje ideje da su za osvetničku pornografiju motivi isključivo osveta i ljubomora, te da je osvetnička pornorgafija nešto što se dešava između samo dveju osoba – preživele i nasilnika.

Hitna reakcija i Visokog saveta tužilaštva

Da se nešto neobično dešava pokazuje i da se za vikend nezapamćenom brzinom saopštenjem zajavnost oglasio i Visoki savet tužilašta koji je, tvrde, već oformio i predmet.

„Povodom teksta i fotografija koji su dana 24.09.2023. godine objavljeni na naslovnoj i pratećim stranicama jednog dnevnog lista i njegovog Internet portala u vezi navodnog nedoličnog ponašanja zaposlene u jednom od beogradskih osnovnih javnih tužilaštva, Visoki savet tužilaštva obaveštava javnost da je tim povodom formiran predmet u Savetu i da će, zajedno sa svojim stalnim radnim telima koja bi po svojim ovlašćenjima mogla doprineti razjašnjenju činjeničnog stanja, preduzeti u neposrednom vremenskom periodu pred nama radnje radi potpunog razjašnjenja svih okolnosti događaja“, stoji u saopštenju Visokog saveta tužilaštva.

I dalje: Radnje će uključiti proveravanje celokupnog sleda činjenica, od sačinjavanja fotografija do načina njihovog pribavljanja i upućivanja na više adresa elektronske pošte različitih organa i medija, kao i namere koja je dovela do takvih koraka. Nakon utvrđivanja potpunog činjeničnog stanja Savet će preduzeti radnje i mere iz svoje nadležnosti prema odgovornim licima.

Visoki savet tužilaštva upućuje apel medijima da u svom izveštavanju postupaju u skladu sa odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima, kao i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kao i drugim zakonskim i podzakonskim aktima koji su primenjivi povodom ovog događaja, pri tome imajući u vidu potrebu zaštite dostojanstva i integriteta javnog tužilaštva kao bitnog činioca krivičnopravne zaštite društva.