„Tviter je kafana u centru grada“: Kako verovati informacijama sa ove društvene mreže

Parun je u Novom danu rekao da se na Tviteru iznose informacije koje su „kao ekskluziva“, „često prve i često tačne“. „Zbog toga što iz te kafane izađe ta informacija pa se proširi po gradu, Tviter ima ozbiljniji uticaj nego što mu je broj korisnika“, istakao je Parun.

Govoreći o tome kada razlikovati lažne vesti i dezinformacije od istine na platformi, koju je Evropska komisija u svom izveštaju ocenila kao društvenu mrežu koja deli najviše laži, istraživač u Share fondaciji Bojan Perkov napominje da treba da postoji socijalni kapital kako bi se razumele sve informacije koje stižu na Tviter.

„Često ljudi nemaju vremena da se udubljuju u te sadržaje, tajmlajn izbacuje toliko sadržaja, tako da samo retvitujete. Nema sekundarne analize kada primite neku informaciju da li je to relevantno, da li ima smisla i da li treba dalje da nastavim da kontaminiram prostor retvitujući sadržaj“, objašnjava Perkov u Novom danu.

Parun dodaje da novi algoritam, koji je uveden od kada je Ilon Mask preuzeo nekadašnji Tviter a danas „X“, omogućava onima koji imaju plavu kvačicu da budu malo veći influenseri i dopru do većeg broja ljudi.

„Influens (uticaj, prim.aut) je veći na toj mreži u odnosu na druge jer ljudi tu brzo kače informacije do kojih dođu. Na Instagramu hronike brže dođu nego na Tviter, ali stvari iz politike i aktivizma prvo dođu na Tviter, bilo one tačne ili ne“, napominje Parun.

Prisećajući se slučajeva kada su se širile dezinformacije na ovoj društvenoj mreži, gosti Novog dana su naveli primere napada u Banjskoj, ubistva u OŠ „Vladislav Ribnikar“, izbijanja pandemije koronavirusa, ali i poplava koje su 2014. godine pogodile Srbiju.

„To je sfera nepoznatog, šokantnog, iznenađenja. To je pogodno tle da se zađubri poluinformacijama i dezinformacijama koje najčešće plasiraju ljudi na svoju moždanu ruku“, kaže Parun.

Istraživač iz Šer fonacije Bojan Perkov ukazuje da se dezinformacije i lažne vesti na društvenim mrežama pojavljuje kada nema informacija koji dolaze iz zvaničnih kanala, koji bi trebalo da deluju blagovremeno, istinito i potpuno.

Parun dodaje da zvanični kanali često ne mogu da istog trenutka reaguju upravo da ne bi sami dali netačnu informaciju.

Tviter je svojevremeno naloge određenih medija označio kao one koji su povezani s vladama u svojim zemljama. Dolaskom Maska na čelo ove društvene mreže, ta oznaka je stavljena i uz one medije povezane sa zapadnim vladama, a potom potpuno ukinuta.

Parun kaže da tviterašima u Srbiji ova oznaka ne znači ništa, već da je njima bitno da ono što pročitaju na Tviteru bude atraktivno, po mogućstvu tačno, ali „svakako da je u liniji s njihovim postojećim stavovima“.

U Srbiji su na Tviteru i vlast i opozicija. Gosti Novog dana kažu da vlast Tviter koristi polurobotski, tako što samo prenosi informacije koje će se naći i na drugim njihovim kanalima komunikacije.

S druge strane, opozicija na Tviteru ima neposredniju komunikaciju.

„Tek tu i tamo je neko zanimljiv na Tviteru, ali je to tako svuda“, ocenio je Parun.

Prema njegovim rečima, biti zanimljiv može da pomogne da se smanji bes, za koji kaže da je čest i karakterističan za korisnike Tvitera.

Video prilog N1