„Kad je vlast zadovoljna, ima i novca“: Zašto finansiranje javnih servisa iz budžeta nije dobro?

Vlada Srbije je na poslednjoj sednici usvojila izmene Zakona o finansiranju javnih medijskih servisa, odnosno produžila da se Radio-televizija Srbija i Radio-televizija Vojvodine finansiraju pored taksi delom i iz budžeta sve do kraja 2024. godine.

U budžetu za sledeću godinu, kako se navodi, za finansiranje osnovnih delatnosti javnih servisa predviđen je iznos isti kao prošle godine – 900 miliona dinara i dodatno za projektno finansiranje javnih servisa od 20,3 miliona dinara.

Iz službe za odnose s javnošću RTS-a za portal N1, međutim, kažu da se Radio-televizija Srbije od 2021. godine ne finansira iz budžeta Republike Srbije, i da sredstva dobija isključivo RTV.

I u samim izmenama Zakona o finansiranju javnih medijskih servisa se navodi se da sadašnji visina takse od 299 dinara na mesečnom nivou, nije dovoljna da Javna medijska ustanova „Radio-televizija Vojvodine” nesmetano i u kontinuitetu obavlja svoju osnovnu delatnost.

Promena iznosa takse od 299 dinara mesečno se za sada ne pominje u predloženim propisima.

„Kad je vlast zadovoljna onda novca ima, u obrnutom slučaju nema“

U Evropi već decenijama postoji dilema koji je način finansiranja rada javnih servisa bolji, podseća za portal N1 profesor Veljanovski i objašnjava da je jedan deo te dileme već razrešen, jer je odavno postalo jasno da budžetski način finansiranja nije dobar način finansiranja javnih servisa.

„Pošto onda na taj način može da se prenese volja vlasti na medijski sadržaj koji javni servisi produkuju, pa kad je vlast zadovoljna kako oni rade, onda novca ima, u obrnutom slučaju nema“, ilustruje Veljanovski.

Stoga se ustalilo uverenje da je najbolji sistem finansiranja pretplata, ondnosno taksa.

„Međutim postoje objektivne poteškoće u finansiranju javnog servisa kakav je sad, pogotovo u siromašnijim zemljama“, navodi on.

„RTS jedan od najsiromašnijih javnih servisa u Evropi“

Naime, naš javni servis je, prema rečima Veljanovskog, jedan od najsiromašnijih u Evropi.

„On je tu negde na nivou Albanije, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine. Dakle, svi ostali javni servisi imaju daleko više novca. Poslednja informacija koju sam čuo je da je javni servis kod nas uspeo da dosegne negde sa svim prihodima, pretplatom, oglašavanjem, prodajom fono zapisa, filmova, serija itd, negde jedva su namakli 200 miliona evra na godišnjem nivou“, ukazuje Veljanovski.

To je, kako ističe, daleko manje od onoga koliko imaju drugi javni servisi u Evropi, gde se ta suma kreće od 300, 400, 500 miliona evra, pa do pest milijardi funti u Velikoj Britaniji ili 10 milijardi evra u Nemačkoj.

„Prema tome, u ovom trenutku je teško reći da je trebalo nešto drugačije. Ta taksa koja se sada naplaćuje u Srbiji je apsolutno nedovoljna za finansiranje javnog servisa. Javni servis je skup medijski model, on ima velike obaveze, i naravno sve to košta. Razume se, drugo je pitanje, odnosno to je najvažnije pitanje – a šta onda javni servis svojim slušaocima i gledaocima daje, i šta pruža auditorijumu“, navodi Veljanovski.

„Dok se ne dosegne viši stepen demokratije, neće ni javnim servisima biti bolje“

I za RTS i za RTV se, prema oceni Veljanovskog, ne može reći da su u svom progamskom pogledu i uređivačkoj koncepciji dosegli standarde javnog servisa, pogotovo u informativnom programu.

„I to se neće promeniti ni ako im se da više para iz budžeta, ni ako im se da manje manje para iz budžeta, i ako im se uskrate te pare iz budžeta, opet ništa neće biti bolje. Dakle, to je sve povezano sa ukupnom društveno-političkom situacijom u Srbiji“, poručuje Veljanovski.

Dok god ne bude ozbiljnih promena na globalnom društvenom planu, dok se ne dosegne viši stepen demokratije‚ dok ne budemo imali jednu bolju, tolerantniju, kompetentniju vlast, neće ni to sa javnim servisima da bude bolje, bez obzira na način finansiranja, zaključuje naš sagovornik.