Od upućenih se čuju pojedini glasovi da je presuda koju je apelacija donela oslobađajuća, iako bi time bile preinačene dve prethodne prvostepene presude, u kojima su optuženi za ubistvo Ćuruvije, bivši rukovodioci Resora službe državne bezbednosti Srbije Radomir Marković, Milan Radonjić i Ratko Romić, dva puta osuđeni na ukupno 100 godina zatvora.
S druge strane, policijski inspektor Dragan Kecman, koji je izneo čitav slučaj i ključne dokaze, sve vreme istrage i suđenja, koje je prožeto opstrukcijama, izložen je pretnjama smrću, koje su istražene tek u jednom slučaju, a danas je u penziji i već godinu dana čeka odluku o dozvoli za nošenje oružja.
Član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić izjavio je sredinom septembra da od Apelacionog suda nije dobio informaciju da je doneta oslobađajuća presuda osumnjičenima za ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. godine, ali da mu je potvrdu te informacije dao „jedan državni sekretar“.
– Nije normalno da, prvo, ovoliko dugo traje suđenje, a pogotovu saopštavanje odluke Veća Apelacionog suda. Sve informacije i dosadašnje odluke suda idu u tom pravcu da je doneta oslobađajuća presuda, samo se čeka pogodan momenat da se to pošalje tužilaštvu i optuženima, kaže Matić za Danas. On dodaje da se time i uopšte nekažnjavanjem ubistva novinara ohrabruju nasilnici i šalje poruka u prvom redu novinarima da neće biti zaštićeni, a da će potencijalne ubice ostati bez adekvatne kazne.
– Za društvo je još gora poruka, da ako u ovom slučaju koji je toliko izložen pažnji javnosti nema pravde, kako će onda tek biti običnim građanima, koji nemaju pristup medijima, zaključuje Matić.
Perica Gunjić, glavni urednik Cenzolovke i član Fondacije Ćuruvija, kaže za Danas da lično nije dobio potvrdu za informaciju da je presuda apelacije oslobađajuća, ali da su takvi glasovi ipak zabrinjavajući.
– Napominjem da nemamo nikakvu informaciju o tome. Međutim, ukoliko bi zaista presuda bila oslobađajuća, onda je to zastrašujuće poigravanje sa porodicom Slavka Ćuruvije, sa njegovim prijateljima, ali i ponižavajuće i zastrašujuće za ovu zemlju i njene demokratske procese i stanje slobode govora, jer znamo da je Ćuruviju ubila država, jer je bio njen oštar kritičar, smatra Gunjić.
On podseća da u ovoj zemlji niko nikad nije osuđen za ubistvo novinara ili težak zločin protiv novinara, a bilo ih je dosta.
– Imamo nerasvetljena ubistva Milana Pantića i Dade Vujasinović, postavljanje bombe na kuću Dejana Anastasijevića, paljenje kuće Milana Jovanovića, što je proces koji takođe nije završen, napominje Gunjić. On dodaje da proces za ubistvo Ćuruvije traje punih osam godina i nekoliko meseci, a da je od donošenja optužnice prošlo punih devet godina i ništa se nije dogodilo.
– Ova presuda biće užasno važna, jer u slučaju oslobađanja, značiće nekažnjivost zločina prema novinarima a mi ćemo ostati zemlja u kojoj takvi zločini nisu kažnjivi. Ja odbijam da u to verujem, ali znajući gde živim ostavljam mogućnost da se nešto tako ipak dogodi. Za mene bi to bilo šokantno, kaže Gunjić. On kaže da Fondacija nije reagovala kada su se pojavile glasine o mogućem oslobađanju krivaca za Ćuruvijino ubistvo.
– U tom sudu sedi petoro sudija koji valjda imaju neki obraz i oni će svi da potpišu tu presudu, koja će prvi put možda moći da osudi nekoga zbog zločina nad novinarima, s obzirom na ogromnu količinu dokaza koji potkrepljuju osuđujuću presudu, ističe Gunjić.
Inspektor u penziji Dragan Kecman, koji je od početka radio na slučaju i zaslužan je za sve dokaze koji su prikupljeni, odranije je upozoravao da se suđenje opstruira, te da su mnogi ključni dokazi izbačeni iz službenih zabeležbi, a njemu je više puta prećeno ubistvom, o čemu postoje i dokazi kao i službene beleške.
Kako navodi Veran Matić, pretnje smrću plasirane su više puta da stignu do inspektora Kecmana, prvi put još dok je bio u UBPOK-u, a tada nije dobio informacije da li su vršene provere.
– Ostale informacije i pretnje, dobijene su 2016. godine koje je u izveštaju napisao kriminalističko-obaveštajni radnik Službe za kriminalističko obaveštajne poslove. Kecmana nisu regularnim putem upoznali sa tim izveštajem u kojem se navodi da mu je ugrožena bezbednost. Kada me je, kao predsednika Komisije, obavestio o tome, tražio sam od nadležnih da se izvrše provere, posebno zbog toga što je dokument o pretnji bio prikriven u MUP-u. Tek kada sam pisao svima, ministru policije, predsedniku vlade, tužilac je naložio Trećem odeljenju policije da izvrši provere. Tada su tražili od Kecmana da se izjasni da li je ugrožen, umesto da oni dođu istragom do tog zaključka. Kecman im je odgovorio da će se sâm braniti i štititi dok je u službi, ako već to ne može policija da radi, priča Matić.
Kecman je pretnje dobijao u još par navrata, poslednji put 2021, što je preneto tadašnjem načelniku UKP, ali nije poznato da li je po tome postupano.
– Kecman je od prošle godine u penziji, i odmah je tražio dozvolu za nošenje oružja, što bi svakako imalo preventivnu ulogu, ali godinu dana nema odgovora. Ja sam se raspitivao kod ministra Gašića i dobio odgovor da o dozvolama odlučuje posebna komisija. Mislim da je velika sramota da policajac ode u penziju sa nerešenim slučajevima pretnji, a posle toga, da nema mogućnosti ni da se brani, navodi Matić.
Novinar i izdavač listova Dnevni telegraf i Evropljanin Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine, u vreme NATO bombardovanja SRJ. Osumnjičeni za ubistvo Ćuruvije, bivši rukovodioci Resora službe bezbednosti Srbije Radomir Marković, Milan Radonjić i Ratko Romić, dva puta su prvostepeno osuđeni na ukupno 100 godina zatvora.
Protić: Pritisak na javnost
Jedan od advokata odbrane, Stevan Protić, branilac Miroslava Kuraka, kaže za Danas da je nemoguće da neko zna presudu pre nego što je ona zvanično objavljena i da takve tvrdnje doživljava kao jedan od načina pritiska na javnost. Kako kaže, ni prvostepenom presudom nije utvrđeno da su njegov klijent i ostali optuženi odgovorni za taj zločin, niti su utvrđeni nalogodavci i organizatori, već je utvrđeno da je ubistvo izvršilo N. N. lice.
Inspektor ogorčen odlukama
Inspektor Kecman napomenuo je, u razgovoru za Insajdera, da je ovaj slučaj za njega rešen, i da ako presuda bude oslobađajuća, što on „ne može da prihvati“, onda smo „u ozbiljnoj situaciji da se zapitamo u kom pravcu idemo kao društvo“. U intervjuu za Cenzolovku Kecman je izneo i da ne krije da je „ogorčen postupcima i odlukama predsednice sudskog veća Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal, koja je važna svedočenja u procesu optuženima za ubistvo Ćuruvije izbacila iz spisa predmeta“.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.