Stručnjaci o izmenama medijskih zakona: Suprotno praksi u EU, favorizovanje onih koji su bliski vlasti

Donedavna članica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Judita Popović kaže za N1 da izmene medijskih zakona predstavljaju još jednu privilegiju koja se daje televizijama sa nacionalnom pokrivenošću i javnim servisima.

„U državi u kojoj su razvaljene institucije, problematičan je čak i Ustav, naravno da možete da očekujete ovakvu vrstu ponašanja vlasti kada je reč o medijima. Vlast na sve moguće načine pokušava da obezbedi svoj opstanak, a ovo je jedan od načina. Dakle, mora se omogućiti REM-u da se na jedan diktatorski način odnosi prema operatorima, koji će zapravo biti prinuđeni da daju privilegije televizijama sa nacionalnom frekvencijom“, smatra Popović.

Ocenjuje da se tu ne radi o demokratiji i medijskim slobodama, već o prostom favorizovanju onih koji su u službi vlasti.

„Televizije sa nacionalnom pokrivenošću su već dobile tu vrstu podrške vlasti, a sad se na neki način štiti i njihov finansijski interes, kada je u pitanju operator koji nije po volji i koji je neka vrsta konkurencije državnom Telekomu. Ne vidim zašto je bilo potrebe da se tako agresivno i sa nekom vrstom prezira prema javnosti da se u poslednjem momentu uguraju neke odredbe u nacrt zakona, za koje ni Radna grupa nije znala“, podvlači Popović.

Za REM kaže da je „produžena ruka vlasti“ i da odlučuje prema njenim potrebama, a da se na ovaj način „ucenjuju operatori“ i medijska scena još više sužava.

Predstavnik ANEM-a u Radnoj grupi za izradu medijskih zakona Saša Mirković podseća da je u izradi ovih zakona ključno bilo da budu usvojeni na inkluzivan i transparentan način, a u ovoj fazi je, napominje, transparentnost stavljena na marginu.

„Činjenica je da se poverenje na taj način urušava, ono se lako gubi, a teško ponovo stiče“, naglašava Mirković.

Navodi da je na sastanku sa premijerkom koji je održan 10. oktobra u Vladi Srbije, postavljeno logično pitanje zašto članovi Radnih grupa za izradu nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima nisu upoznati sa svim pristiglim komentarima i predlozima i zašto nije sačinjen izveštaj o javnoj raspravi.

„Temperatura je već dovoljno visoka da je nužno paziti da se ovakvim propustima ona dodatno ne povećava. Zato je neophodno da Ministarstvo što pre smisleno i argumentovano razjasni o čemu se radi – odakle i od koga potiču ove zakonske formulacije“, naglašava Mirković.

Da je resorno ministarstvo prava adresa za razjašnjenje svih nedoumica oko spornih odredaba smatra i profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski, takođe član Radne grupe.

„Predsednica Radne grupe je pomoćnica ministra informisanja Katarina Tomašević, tako da bi objašnjenje trebalo zatražiti od nje, ali i od samog ministra Mihaila Jovanovića“, ističe Veljanovski.

Prema njegovim rečima, ostaje jedino nada da će se, shodno inicijativi koja je u četvrtak došla iz OEBS, o pitanjima koja su sporna još razgovarati.

„Niko međutim nije rekao o kojim pitanjima je reč, niti kada će se i gde o tome razgovarati. Jer ako tekst prođe Vladu, ne postoji nikakva druga forma da se popravlja pre ulaska u Skupštinu, a tamo je to moguće samo amandmanima. To može da učini sama vlast ako ipak prihvati neke sugestije, a ukoliko amandmane predloži opozicija plašim se da znamo kakav će biti epilog“, zaključuje Veljanovski.

Iz odredaba koje su dodate nije jasno kako se utvrđuje cena ukoliko operator i emiter ne mogu da se dogovore.

„To je suštinski veoma nezgodna situacija u koju se stavlja operator. Zato što vi zakonom određujete neki princip, zato što dajete ovlašćenja regulatoru da donese odluku kojom će naložiti da neki kanal bude ‘must carry’ – obavezan prenos. A tržištu prepuštate da odredi cenu i to tako da pružalac medijske usluge može da odredi cenu onako kako on misli da treba“, navodi advokat Junajted grupe Miloš Stojković.

Kada operator i emiter ne mogu da se dogovore o ceni

Takav slučaj se već dogodio u oktobru 2022. kada je Kopernikus, vlasnik televizija Prva i B92, tražio astronomsko povećanje cene od SBB-a za prenos svojih kanala.

„U tom, uslovno rečeno, sporu su predstavnici REM-a stali prilično otvoreno na stranu pružaoca usluga, jer su govorili da u Srbiji ne postoji ‘must carry’ regulativa koja bi obavezala operatora da prenosi nacionalne kanale, što je bio jedan vid favorizovanja“, podseća Stojković.

Takav način donošenja, kao i sam predlog nacrta zakona, profesor Fakulteta političkih nauka Miloš Bešić ocenjuje kao antidemokratski i neprihvatljiv.

„Ovo je nešto što se već dešavalo u praksi i gde sad preventivno ovaj zakon očigledno želi da nametne dinamiku da operater bude taj koji će da prihvati odluku REM, koja će ići u prilog ne operatera nego onih televizija koje su na ideološkoj liniji u skladu sa vlasti“, kaže Bešić za N1.

I profesor i šef Odseka za komunikologiju na Univerzitetu u Ljubljani Marko Milosavljević ocenjuje da su poslednje izmene medijskih zakona u Srbiji u suprotnosti sa standardima i praksama Evropske unije.

Milosavljević u izjavi za N1 napominje da je neprimereno evropskim standardima da država uspostavlja cene i uslove po kojima će se programi privatnih televizija distribuirati u okviru ponuda kablovskih operatora.

„U Evropi postoji neformalno pravilo da su na prvom mestu u ponudi kablovskih operatora javni servisi, ali je posle raspored privatnih kanala stvar dogovora i nije definisan u zakonima i pravilima Evropske komisije. U svetu kada postoji na stotine kanala država ne može da definiše gde će koji kanal biti na kablovskoj televiziji“, konstatuje Milosavljević.

Prema njegovim rečima, odnos između telekomunikacionog operatora i privatnih televizija treba da bude odnos dve kompanije, koje same regulišu međusobne odnose.

Nove odredbe u suprotnosti sa praksom Evropske unije

Sa stavom da to što Vlada Srbije predlaže u okviru poslednjih izmena medijskih zakona nije praksa u zemljama Evropske unije saglasna je i predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever, dodajući da je federacija novinara upozoravala da će novim zakonima još više oslabiti Regulatorno telo za elektronske medije (REM).

„REM nije ispunjavao svoju funkciju upravo u vezi sa emiterima koji krše medijske profesinalne norme i pravila koja se propisuju svuda, ne samo na evropskom nivou. REM nije funkcionalan, REM nije nezavisan“, napominje Sever u izjavi za N1.