Uglješa Bokić, bivši policajac: I dalje ću, kao novinar, da istražujem, postavljam pitanja i tražim istinu, samo bez okova političke i kadrovske podobnosti

Pre nekoliko dana pojavio se post na društvenim mrežama kako je jedan policajac, nakon skoro deset godina službe, dao otkaz u policiji jer nije više mogao da trpi sveopšte stanje u MUP-u koje ga je godinama mučilo, koji je bio uz aktiviste koji su branili Šodroš, jer je smatrao da je to ispravno i zbog čega je na kraju počeo da trpi otvorene pritiske u vidu premeštaja na drugo radno mesto. To je ujedno bila i kap koja je prelila čašu. Sada je novinar.

Sve ovo gore sam ja, Uglješa Bokić. Imam 35 godina i živim u Novom Sadu. Ništa više od toga.

Post na mojoj Fejsbuk stranici, koji sam napisao na dan kada sam predao službenu značku i oružje nije zamišljen kao post sa hiljadama lajkova i deljenja po mrežama.

Otišao sam iz policije zbog dugogodišnjeg nakupljenog nezadovoljstva i pritisaka na mene, ali je u stvari glavni razlog mog odlaska nemoć. Kako nisam mogao da menjam stvari unutar moje profesije onda je najčasnije otići, a ne ostati kukajući nad sudbinom

To je samo bio moj način da se na dostojanstven način, prigodnim rečima oprostim od službe i jednog perioda svog života, ali i da objasnim mojim prijateljima i poznanicima razloge zbog kojih sam to učinio. Kako i zašto je sve poprimilo mnogo šire razmere još uvek ne znam i nemam odgovor.

Šta je tu je, tako je ispalo i iako mi nije bila namera da od toga pravim posebnu priču, lagao bih kada bih rekao da mi nije milo što sam dobio ogromnu podršku, pre svih, mojih bivših kolega, prijatelja, poznanika, ali i od stotina ljudi kojima nikada oči nisam video.

Stoga, red bi bio da iz poštovanja, najviše prema tim meni nepoznatim, a divnim ljudima, razjasnim neke stvari, koje se iz mog posta nisu mogle videti.

Iako mrzim patetiku, toliko da je vidim i tamo gde je nema, ovaj put ću verovatno i ja popustiti.

Gde god sam mogao i gde god stignem, zahvaljujem se svim ljudima na podršci, pa ću tako i ovde. Iskreno sam ganut i hvala vam.

Policajac pa novinar? Meni zvuči logično

Zašto novinarstvo? Šta ćeš tu, tu nema? Kako od policajca novinar?

Sve su to pitanja koja dobijam svakodnevno. Razumem ove nedoumice kod ljudi, no novinarstvo je moja potajna želja još od mladalačkih dana. Znam da ovo zvuči kao kliše, ali ja nemam iskreniji odgovor. Oduvek sam gajio ljubav prema pisanoj reči, čitao novine, knjige pratio politiku… Uopšte, glad za informacijama je moja pasija.

Ja ću i dalje da istražujem, postavljam pitanja i tražim istinu, samo iz drugačije pozicije, lišen okova političke i kadrovske podobnosti. U stvari, nadam se da ću tako moći. U suprotnom, otići ću, kao i iz policije (Uglješa Bokić, bivši policajac)

Ipak, kako su me životne okolnosti odvele na drugu stranu, smatrao sam da je bavljenje novinarstvom nedokučivo za mene. I da nije bilo ljudi iz Fondacije Slavko Ćuruvija, koji su me bukvalno na reč primili u njihovu školu novinarstva, ko zna da li bih ikada napisao novinarski tekst. Oni su ti koji su u meni prepoznali potencijal da se bavim ovim poslom i otvorili mi vrata novinarskog sveta.

Nije me sramota ni priznati da mi nije bilo lako doneti ovakvu odluku i da se nisam plašio. Plašim se i sada. Menjati profesiju u tridesetpetoj godini nije ni malo jednostavno, ali verujem da je izvodljivo i, što je još bitnije, u to veruju i neki ljudi koji su se odavno dokazali u novinarstvu, veruje moja porodica. Veći motiv od toga mi zaista nije potreban.

Policajac pa novinar. Meni to zvuči savršeno logično. Ja želim da se bavim temama bezbednosti i kriminala, a iz policije nosim dragoceno iskustvo koje planiram da implementiram u svoju novu profesiju. Uostalom, danas istraživački novinari rade bolje posao od policije, što je dobro za novinarsku profesiju, ali i tužno za jednu državu.

Ja ću i dalje da istražujem, postavljam pitanja i tražim istinu, samo iz drugačije pozicije, lišen „okova” političke i kadrovske podobnosti.

U stvari, nadam se da ću tako moći, jer ću, u suprotnom, isto tako da odem, kao što sam otišao iz policije, samo mi ovaj put neće trebati deset godina za to.

Bio sam nemoćan da promenim stvari u policiji

A da, moj odlazak iz policije.

Napisao sam da sam otišao iz policije zbog dugogodišnjeg nakupljenog nezadovoljstva i pritisaka na mene, ali sam shvatio da je u stvari glavni razlog mog odlaska nemoć. Nemoć da promenim stvari koje smatram pogrešnim, a kako ja, jedan mali i običan policajac, nisam mogao da menjam stvari unutar moje profesije onda je najčasnije otići, a ne ostati „kukajući nad sudbinom”.

Da nije bilo ljudi iz Fondacije Slavko Ćuruvija, koji su me bukvalno na reč primili u njihovu školu novinarstva, ko zna da li bih ikada napisao novinarski tekst. Oni su u meni prepoznali potencijal i otvorili mi vrata novinarskog sveta (Uglješa Bokić)

I to je to. Iza mog slučaja se ne kriju nikakve afere, zavere ili bilo šta slično. Prošao sam kroz ono što svakog dana prolaze stotine mojih bivših kolega, ali i ostalih koji rade u državnom sektoru, jedino što ja nisam ni mogao ni hteo više da trpim.

Postoji još nešto bitno u vezi mene, a što bi valjalo razjasniti. Iz MUP-a sam otišao samovoljno i na lični zahtev. Ja nisam aktivista, nisam političar, nisam odmetnik. Nisam ni heroj, a ni žrtva. To su moje bivše kolege Milenković, Mitić i njihova ekipa, koja je otkrila Jovanjicu, to je Dragan Kecman, koji je istražio ubistvo Slavka Ćuruvije, Predrag Simonović, Milan Dumanović, Katarina Petrović… Ti ljudi zbog svojih časnih dela nose glave u torbi, a neki bivaju zatvarani umesto onih kojima je tamo mesto. Njima treba podrška svih nas, jer su oni zdravo tkivo MUP-a, koji su još tamo i koji su klica iz koje će da izraste jedna nova policija kojoj ćemo svi da verujemo i koja će da štiti građane umesto kriminala i političara. Pred njima ili nekim drugim časnim policajcima je vraški težak zadatak da taj cilj ispune, jer je MUP sveden na najniže grane od kada postoji. I ovo nije samo moje mišljenje, već mišljenje i ogromnog broja policajaca, to odgovorno tvrdim. Naravno, ima i onih drugih, takođe mnogo.

Elem, ja sam sada Novinar i tako me posmatrajte. Tu sam se pronašao i bavljenjem časno ovom profesijom smatram da ću dati doprinos ovom društvu koji nisam bio u stanju dok sam bio policajac, a vi ćete dati sud o tome da li ću ovaj posao da radim uspešno ili ne.

Za kraj, želeo bih da skratim posao glasnicima Mordora.

Ja sam sada: strani plaćenik, domaći izdajnik, dezerter, špijun, soroševac, šolakovac, rokfelerovac, rušitelj države i sve ostalo što vašim mračnim umovima može da padne na pamet.

Ali nisam kao vi, sve sam suprotno od vas i takav ću ostati dok postojim!