Kako u najezdi laži i gubitka poverenja u medije osnažiti informisanje u interesu građana i svest o značaju pouzdane vesti

Budućnost informisanja od javnog značaja najviše zavisi od zakonskih i regulatornih okvira i pomirenja te vrste informacija sa poslovnim modelima i interesima medija, kaže u razgovoru za Cenzolovku Aleksandar Kocić, docent novinarstva na Univerzitetu Napier u Edinburgu i dugogodišnji novinar u Srbiji i Velikoj Britaniji.

Ovaj zaključak i druge preporuke proizašle su iz ekspertske analize koju je pokrenuo mali tim profesora sa Univerziteta Centralnog Lakašira u Engleskoj, a finansirala Inicijativa Gugl vesti (Google News Initiative).

Svesni najezde lažnih vesti i gubitka poverenja u tradicionalne medije, više od 300 stručnjaka u industriji medija analiziralo je šta će sa pouzdanim vestima od javnog značaja biti 2035. i šta uraditi da one budu vidljive i važne za građane u Velikoj Britaniji.

U zaključcima predlažu strateški rad na informativnoj pismenosti građana, na zakonskim rešenjima, ali i formiranje Instituta za informisanje od javnog značaja. Dok objašnjava moguća rešenja za Veliku Britaniju, bivši novinar BBC-ja dodaje da je u Srbiji situacija u nezavisnim medijima toliko loša da ne vredi za sada razmišljati ni o čemu drugom osim o tome – kako da prežive.

Cenzolovka: Učestvovali ste u programu u Velikoj Britaniji koji je okupio više od 300 eksperata u industriji medija oko teme budućnosti pouzdanih vesti od javnog interesa. Razmatrali ste kako na medijskom tržištu, sa tolikim problemima – od smanjenja prihoda i broja zaposlenih do uključivanja veštačke inteligencije u proizvodnju vesti – sačuvati pouzdane informacije od javnog interesa? Šta ste zaključili – kakve preporuke imate za medije?

Aleksandar Kocić: Projekat je pošao od pretpostavke da smo mi koji radimo u medijima ili ih proučavamo svesni krize i zabrinuti za budućnost izveštavanja o vestima od javnog značaja. Njih smo definisali kao vesti i ostale informacije napravljene po najvišim etičkim i profesionalnim standardima, tako da publika sama može da ih razume, prepozna ko je njihov autor i sama oceni značaj tih vesti.

Pod značajem podrazumevamo da publika dobija informacije koje su joj relevantne u svakodnevnom životu, na lokalnom i nacionalnom nivou, i informacije koje će joj pomoći da učestvuje u demokratskim procesima. Razmatrali smo specifično britanske ali i globalne scenarije kako bismo bolje definisali izazove i predložili rešenja.

Stvari idu u pogrešnom pravcu

Cenzolovka: Koja su rešenja? 

Kocić: Zaključili smo da budućnost informisanja od javnog značaja zavisi najviše od dva osnovna i međusobno povezana faktora: prvi čine zakonski i regulatorni okviri koji mogu da podstaknu ili onemoguće informisanje od javnog značaja, dok je drugi faktor dilema kako pomiriti informisanje od javnog značaja i poslovne modele i interese medija.

Da bismo se što više približili idealnom scenariju – velikom interesovanju javnosti i podsticajnom zakonskom okviru – mi predlažemo strateški rad na medijskoj, pre svega informativnoj pismenosti građana kako bi oni razumeli šta su informacije od javnog značaja i naučili da ih cene.

Drugi važan zaključak je rad na zakonskim rešenjima i saradnja sa državom na tom polju.

Treći je formiranje Instituta za informisanje od javnog značaja, za koji je idealno da ga finansira država. On bi prikupljao postojeća istraživanja na ovu temu i nudio idejna rešenja.

Složili smo se da sve ovo zahteva dodatni rad i dogovorili da sada formiramo forum sa radnim grupama i nastavimo sa traženjem konkretnih rešenja u ključnim oblastima.

Cenzolovka: Vaša projekcija se odnosi na to gde će pouzdane vesti od javnog intersa biti 2035. godine. Kako će izgledati vesti u budućnosti ako se stanje na tržištu ne promeni? 

Kocić: Pošli smo od pretpostavke da stvari idu u pogrešnom pravcu i da treba tražiti rešenja. Svesni smo najezde lažnih vesti, gubitka poverenja u tradicionalne medije, pa čak i u demokratiju. Zato smo i ušli u ovaj projekat. Mislim da je lako biti pesimista, ali da nije neizbežno.

Građani su takođe svesni problema, a rekao bih da se i političari konačno bude, tako da nije sve izgubljeno. U narednih desetak godina stvari mogu da se preokrenu. Mi smo pokazali da postoji elan, spremni smo da radimo i sa građanima i sa političarima.

Cenzolovka: Jedan od zaključaka analize je da se apetit za pouzdanim vestima povećao tokom kovida, tada su se građani više okretali tradicionalnim izvorima informisanja. Da li se trend nastavio ili je to bilo trenutno u uslovima zastrašujuće pandamije? Da li po pouzdane vesti idemo samo u trenucima krize?

Kocić: Kovid i sve velike krize pojačavaju apetit za pouzdanim vestima kod jednog broja građana, pre svega kod onih koji su inače okrenuti tradicionalnim i pouzdanim izvorima informacija. Ali isto tako povećavaju i traganje za alternativnim izvorima gde se onda otvara prostor za manipulatore čiji su motivi politički ili komercijalni.

To sada vidimo na primeru sukoba u Gazi i Izraelu. Priču dodatno komplikuje upliv vestačke inteligencije u medijski prostor. Baš zato je važno raditi na medijskoj pismenosti i regulatornim okvirima jer, kao što sam napomenuo, mislim da smo na prekretnici.

Ključ u rukama publike

Cenzolovku: Čitanost štampanih i onlajn medija je u padu. U Velikoj Britaniji beleži se pad od 38 odsto u 2022. Predviđa se pad od 65 procenata u narednih pet godina. U padu je i poverenje u vesti, a u porastu izbegavanje vesti (skoro polovina, odnosno 46 procenata populacije u Velikoj Britaniji izbegava vesti, navodi se u izveštaju Rojtersovog instituta za studije novinarstva iz 2022 godine). Najveća medijska kuća BBC otpustila je 70 novinara. Kako izaći iz ovog začaranog kruga?

Kocić: Jako teško, ali ne i nemoguće. Ključ rešenja je u rukama krajnjih korisnika, dakle publike. Građani moraju da se odluče šta su im prioriteti i koliko su za to spremni da plate. Naše je da im pomognemo kroz edukaciju i demonstraciju značaja pouzdanog informisanja o temama koje direktno utiču na njihov život.

Potrebno je takođe biti inovativan i tražiti nove modele finansiranja novinarstva od javnog značaja. Sada vidimo da nije dovoljno oslanjati se na javne servise, kao i da privatni mediji često ne mogu da pomire potrebu za informisanjem od javnog značaja i komercijalne prioritete. Novi modeli postoje, treba ih proučavati i razvijati.

Cenzolovka: Predlažete razvijanje strategije za medijsku pismenost. U Srbiji imamo slične programe. Istraživanja pokazuju da građani imaju problem da prepoznaju lažne vesti. Šta je ključno za medijsko opismenjavanje?

Kocić: Medijsko opismenjavanje mora da počne još u školi. Nažalost, Britanija tu nema mnogo čime da se pohvali za razliku od, na primer, nekih skandinavskih zemalja.

Medijsko opismenjavanje je dugoročni projekat na dva fronta. Jedan je opšteg karaktera, gde je važno građanima predstaviti medijske modele, objasniti im kako mediji funkcionišu, kako zarađuju, kako biraju vest… da bi građani bolje shvatili medijsko okruženje i prepoznali informisanje od javnog značaja.

Drugi front su specijalizovane radionice gde građane učimo kako da prepoznaju lažne vesti ili kako da uopšte konzumiraju vesti.

U većini zemalja se ovakvi projekti najčešće fokusiraju na mlade, što je razumljivo, ali zanemaruju odrasle građane, što je loše.

Cenzolovka: Da li bi ove preporuke mogle biti primenjive i u Srbiji, uzimajući u obzir postojeću situaciju u medijima? 

Kocić: Nažalost, Srbija je trenutno u takvom stanju da su ovakvi projekti i preporuke neostvarivi dok su ‘ovi’ na vlasti. Vredi razgovarati, vredi tražiti rešenja, ali ako smo svesni da ćemo na njihovu realizaciju čekati revoluciju u Srbiji. Tada će u Srbiji biti neophodno graditi medijski sistem praktično od nule, pa bi ovakvi projekti mogli biti korisni kao priprema terena.

Cenzolovka: Jedan od problema u Srbiji je što u medijima ima govora mržnje i često služe kao alat za hajke protiv neistomišljenika. Takođe, imamo i razne vrste propagande. Kako u tim uslovima graditi pouzdane vesti od javnog interesa?

Kocić: Jedini je prioritet nezavisnim medijima u Srbiji – da prežive. Situacija je toliko loša da ne vredi za sada razmišljati ni o čemu drugom. Pojedini novinari u Velikoj Britaniji nekada dobijaju pretnje smrću, pa angažuju obezbeđenje, ali su to retki slučajevi, i iza tih pretnji svakako ne stoji država.

Srbija je, nažalost, na drugom kraju spektra i mislim da će biti sve gore, pre svega ako kosovska saga bude privedena kraju. Mediji će biti poslednje što će režim predati i mislim da ćemo opet biti u onoj situaciji da će prvi za promenu vlasti u Srbiji, kad god to bude, znati portir u Takovskoj 10.

Tek onda možemo da pričamo o ozbiljnoj reformi medija i gledanju u budućnost. Do tada možda može da se razgovara o nekim prelaznim rešenjima, ali ne vidim da se o tome razgovara, niti vidim neko veliko jedinstvo među novinarima u Srbiji.