Zoran Gavrilović: Da REM radi svoj posao mnoge Telekomove televizije ne bi mogle da rade

Izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović ocenio je da je izveštaj Evropske komisije "pokušaj da se Srbija ulepša" kako bi u dogledno vreme postala članica EU, i da je u delu koji se odnosi na medije samo birokratski konstatovano da su usvojeni neki zakoni koji su u najvećoj meri u skladu sa medijskom strategijom.

Evropska komisija predstavila je u sredu izveštaj o napretku Srbije na putu ka EU. I dok ga pojedini predstavnici civilnog društva, ali i poslanici Evropskog parlamenta ocenjuju kao najkritičniji do sada, Zoran Gavrilović taj dokument vidi kao „pokušaj da se Srbija ulepša kako bi u dogledno vreme postala članica EU.“

„Gledali su samo šta je formalno urađeno“, rekao je Gavrilović u Novom danu TV N1, navodeći da je, primera radi, u delu koji se odnosi na medije samo birokratski konstatovano da su usvojeni zakoni koji su u najvećoj meri u skladu sa medijskom strategijom.

U uređenim zemljama, dodao je Gavrilović, podrazumeva se da će se zakoni koji se usvajaju i sprovoditi, dok u Srbiji nije tako.

Čak i bi i po važećim zakonima mnoge probleme rešili da imamo funkcionalno Regulatorno telo za elektronske medije (REM), ukazao je on.

„MTS može da pravi koliko god televizija, da REM radi svoj posao, mnoge od tih televizija ne bi mogle da rade. Ovde je problem REM koji ne radi svoj posao“, istakao je Gavrilović.

Naime, kako je objasnio, postoje države EU gde u nekom delu država ima suvlasništvo u medijima, ali imate regulatorne mehanizme i samoregulaciju koja sprečava da to neko zloupotrebljava i sprečava slobodu izražavanja i slobodu informisanja.

Mi čak nemamo problem sa državom, već sa kontrolom vlasničkog dela od vladajuće stranke, dodao je Gavrilović.

„Imamo problem sa partijom koja preko zarobljene države hoće da kontroliše medije. Imamo partijski totalitarizam, gde partija hoće da kontroliše sve, a država je pomoćni organ“, upozorio je izvršni direktor BIRODI-ja.

Stoga i na izveštaj EU gost Novog dana više gleda kao na pokušaj Brisela da zemlju koja se dvoumi da li će na Istok ili na Zapad, ne prepusti kineskom i ruskom uticaju.

„Nisam srećan zbog toga. Hrvatske organizacije civilnog društva, u trenutku kad je Hrvatska ulazila u EU, tražile su da se članstvo odloži, jer nije bilo adekvatrnih reformi. Ono što mi gledamo iz civilnog društva, ne znači da ćemo uvek svaki izveštaj podržati, mi prosto gledamo na proces kao na šansu da Srbija postane zemlja vladavine prava“, poručio je Gavrilović.