Kako se informacija od javnog značaja pretvorila u – unosan biznis: Poverenik objašnjava šemu

Pa kada se i kako informacija od javnog značaja, pretvorila u unosan biznis? Šemu objašnjava Poverenik: prvo veliki broj ljudi podnese veliki broj zahteva, a kada istekne zakonski rok, a nadležni ili ne postupe ili postupe nezadovoljavajuće, svi ti ljudi angažuju istog advokata koji se žali Povereniku i onda se samo čeka isplata.

„Ja ne mogu da tvrdim da je sve to isplaćeno, ali do pre 3-4 dana taj iznos je bio preko 27 miliona dinara, a verujem da je danas i preko 30 miliona dinara, od čega je naloženo da se pojedinim advokatima isplati 6-7 miliona dinara i to sve u periodu od 15 meseci“, kaže poverenik Milan Marinović.

A zahtevi se, objašnjava Poverenik, ne podnose, kako kaže, najjačim institucijama: ministarstvima, javnim preduzećima ili direkcijama, već se isti i najčešće trivijalni zahtevi upućuju na adrese hiljada mesnih zajednica, škola, domova zdravlja… Alarm se upalio zbog dva statistička podatka.

Ukupan broj žalbi upućenih Povereniku bio je konstantan prethodnih godina, ali je u 2023. skočio za više od četiri puta.

Takođe, advokati su ranijih godina u ukupnom broju žalbi učestvovali sa jednocifrenim procentom, a sada je to čak 80 odsto, odnosno od pet žalbi, četiri su advokatske.

Međutim, nikako ne znači da se ova zloupotreba prava na pristup informacijama od javnog značaja pretvorila u nekakvu advokatsku praksu.

„Procenat advokata koji to rade i nije procenat, nego je promil, to je mali broj advokata 10-15 njih, ali oni ne zastupaju u 10 ili 15 predmeta, već u desetak hiljada i više predmeta“, kaže Poverenik.

Zbog toga što mali broj advokata nanosi kako novčanu, tako i sistemsku štetu, jer zbog zatrpanosti, iskreni zahtevi za informacijama od javnog značaja i ne mogu da dođu na red, protiv dva advokata su podnete i krivične i disciplinske prijave.

„Problem u postupanju po toj prijavi će predstavljati to što Zakon o slobodnom pristupu infomacijama od javnog značaja više ne poznaje institut „zloupotreba prava“. Uz to stav je Upravnog suda, ali i Evropskog suda za ljudska prava da svaka stranka ima pravo da angažuje advokata bez obzira na složenost postupka, a ako uspe u postupku ima pravo i na advokatske troškove. Dokazivati da su stranka ili zahtev fiktivni biće komplikovano“, objašnjava advokat Rodoljub Šabić.

Disciplinski tužilac Advokatske komore Beograda Biljana Kajganić potvrdila je za N1 da je ona lično preuzela Poverenikove prijave protiv dvojice advokata i najavila da će u narednom periodu pažljivo sve biti ispitano.