„Televizija, kao i mediji uopšte, gubi bitku sa društvenim mrežama“: Slobodan Georgiev, direktor vesti TV Nova, za Danas povodom Svetskog dana televizije

* Obeležava se Svetski dan televizije, u kakvoj atmosferi ga dočekuje TV Nova?

– TV Nova je najbolja, najgledanija i najuticajnija kablovska TV stanica u Srbiji, prema svim pokazateljima, i to je ono što sve koji rade na njoj čini ponosnim. Naročito ako se ima u vidu da se ono što mi radimo vidi na ograničenom prostoru, da je naš distributer onemogućen da širi svoju mrežu, a da regulator za elektronske medije ne sprovodi zakon po kome je trebalo da donese odluku o dodeli nacionalne frekvencije za petu TV stanicu, a ja verujem da nema boljeg kandidata od TV Nove. Naš uspeh i uticaj su i doveli do toga da nam se onemogući da nas vide svi u Srbiji, ali se čitav tim trudi da preko interneta dođe do još većeg broja gledalaca.

* Kako ocenjujete trenutnu situaciju u elektronskim medijima u Srbiji?

– Vlast u Srbiji je za 11 godina u potpunosti preuzela kontrolu nad radom i uređivanjem elektronskih medija u Srbiji do nivoa koji nije zabeležen ni u Srbiji ni u regionu i to je notorna činjenica. Mediji su pretvoreni u instrument održavanja rejtinga vlasti i time su se samoponištili. Iako je to bio način da prežive, a mnogi i da budu osnovani, to nije opravdanje da oni koji sebe nazivaju novinaraima budu sluge ljudi na vlasti. Tako da ono što se predstavlja većem delu javnosti kao TV stanice zapravo su lični nalozi vlasti na društvenim mrežama, pa ih tako i ljudi iz vlasti i tretiraju. Na sreću, postoje dve TV stanice, postoji nekoliko medija na lokalu koji uprkos svemu opstaju i bore se za javni interes.

* Informativni program Nove je prepoznatljiv i autentičan, a Dnevnik je baš nedavno navršio godinu dana od početka emitovanja kao takav, izmenjeni format u odnosu na raniji „Pregled dana“. Kakve reakcije publike izaziva kritički pristup informacijama kakav neguje informativa Nove?

– Naš koncept je jednostavan i zasnovan na razumevanju prave prirode medija: mediji su na prvom mestu tu da informišu građane i da štite javni interes. Javni interes je kontrola moćnih, sa koje god strane da dolaze – bilo iz politike, bilo iz neke druge grane vlasti, bilo iz biznisa ili kriminala. Naš program je u toj funkciji, da one koji nemaju svoj glas i kojima se čini nepravda podržimo jer na taj način možemo da se borimo za društvo jednakih šansi i vladavinu zakona, a ne vladavinu jačeg. Naš program ima „i miris i ukus“, ima pošten pristup i želi da se gledalac oseća dobro i sigurno dok je na našem kanalu. Za sad, tako mi se čini, uspevamo u tome.

* Televizija je jedno od najmoćnijih i najuticajnijih kanala komunikacije, na koji način se danas ta moć koristi?

– Televizija, kao i mediji uopšte, gubi bitku sa društvenim mrežama i za to su sami najodgovorniji jer nisu u prvoj meri cenili ono to su imali kao najveću vrednost a to je poverenje publike u kriznim situacijama. Mediji nisu imali odgovor na eskploziju društvenih mreža i sada većina veruje da bi uz zabavni program i usmeravajući se na zabavu mogla da preživi. Na žalost, po meni, to nije moguće i jedini način jeste kombinacija kredibilnog informativnog programa i zabavnog programa koji ne prelazi granicu dobrog ukusa. Kada se ta granica pređe, mediji rade protiv sebe jer ništa ne mogu da ponude čega već nema na internetu.

* Poslednje istraživanje medija o navikama njihovih konzumenata, koje su uradili IREX i Ipsos, pokazalo je da je televizija i dalje dominantan izvor informacija, ali da je sve je više onlajn publike, posebno među mladima. Kako će, po vašem mišljenju, izgledati budućnost televizije, imajući u vidu porast popularnosti različitih striming platformi i drugih onlajn izvora informacija?

Budućnost televizije zavisi od sposobnosti da bude kredibilna, da ima integritet. Ljudima će uvek biti potrebne informacije da bi mogli da se snalaze u svetu i onaj ko je sposoban da im da te infomacije, bez obzira na starosnu dob kao ciljnu grupu, imaće i budućnost. Televizija treba da se bori za sebe, a ne da bude jedan od servisa na internetu. Ona treba da koristi internet, a ne da bude content provider za internet. Dalje, TV stanice moraju, kao i svi drugi „klasični mediji“, da budu borbeniji kada je reč o raspodeli dobiti na internetu i da traže od distributera interneta ono što se u muzici zove „rojalitis“, odnosno da naplaćuje autorska prava za emitovanje programa koji proizvodi. To bi trebalo da bude globalna inicijativa jer ako neko želi da privuče publiku na osnovu onoga što se proizvodi na TV i od toga zarađuje, onda deo tog novca mora da vrati onima koji prave sadržaj.