Borbu protiv promocije nasilja na TV zakon prepušta REM-u, pred čijim očima su kriminalci postali TV zvezde

Prema starom Zakonu o elektronskim medijima (ZEM), televizije nisu smele da prikazuju sadržaj „kojim se podržavaju narkomanija, nasilje, kriminalno ili drugo nedozvoljeno ponašanje“ ili se zloupotrebljava lakovernost publike.

Ova odredba izbačena je iz opštih obaveza medija u izmenama zakona usvojenim prošlog meseca. Sada zakon propisuje da se Regulatorno telo za elektronske medije (REM) stara o tome da na dođe do objavljivanja sadržaja koji promoviše nasilje, kriminal itd.

Veliki deo javnosti je, nakon masovnih ubistava u maju, upravo pojedine medije i REM prepoznao kao odgovorne za promociju nasilja, uprkos tome što je ona bila zabranjena i tadašnjim zakonom.

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je tada, na zahteve vlade da razmotri oštriju regulaciju promocije nasilja u medijima, odgovorilo – izmenama medijskih zakona. Bar je tako tvrdilo u odgovorima na pitanje Cenzolovke o tome šta je učinilo povodom zaključaka Vlade Srbije posle zločina u maju.

Izmene zakona, međutim, nisu ostavile utisak da će pomoći u toj borbi sa problemom koji je prepoznat kao jedan od najvećih u našem društvu.

Osim odredbe da sadržaj nepodesan za decu mlađu od 12 godina ne sme da se emituje pre 9 uveče, u novom zakonu se ne vide promene u cilju bolje zaštite maloletnika i zaustavljanja promocije nasilja.

Novi zakon i promocija nasilja i kriminala

To što je iz opštih obaveza emitera izbačena odredba koja se tiče zabrane prikazivanja nasilnog, kriminalnog i drugog nedozvoljenog ponašanja, kao i zabrane zloupotrebe lakovernosti gledalaca, jedan je od najvećih propusta novog Zakona o elektronskim medijima, kaže za Cenzolovku medijska ekspertkinja Maja Divac.

Imajući u vidu kako su se televizije odnosile prema svojim zakonskim obavezama i profesionalnim i etičkim standardima u prethodnoj deceniji, dodatna relaksacija opštih obaveza u ZEM-u može doprineti snižavanju kvaliteta programa i omogućiti medijima da nastave sa uređivačkom politikom koja ne vodi računa o zaštiti ljudskog dostojanstva i ljudskih prava, tvrdi Divac.

Imajući u vidu kako su se televizije ranije ophodile prema zakonu i etičkim standardima, ovakva dodatna relaksacija opštih obaveza emitera doprinosi snižavanju kvaliteta pro-grama i omogućava TV da ne razmišljaju o zaštiti ljudskih prava i dostojanstva (MajaDivac)

Opšte obaveze u zakonu, inače, predstavljaju opšta načela kojih mediji moraju da se pridržavaju u programu koji emituju. Posebne obaveze obuhvataju konkretne oblasti kao što su programi za maloletnike, predizbornu kampanju, osobe sa invaliditetom. I jedne i druge su obavezne, ali je u evropskoj regulativi praksa da deo posebnih bude naglašeno i u opštim obavezama.

Novi zakon, iako ne u opštim obavezama emitera, zabranjuje prikazivanje pornografije, scena brutalnog nasilja i drugih sadržaja koji mogu teško da naškode razvoju maloletnika. Takođe obavezuje da se medijske usluge pružaju na način kojim se poštuju ljudska prava, a naročito dostojanstvo ličnosti.

„Zabrane programskih sadržaja koji mogu teško da naškode razvoju maloletnika i kojima se narušava dostojanstvo ličnosti su nedvosmislene i odnose se na sve programe, uključujući i rijalitije”, kaže advokat i stručnjak za medijsko pravo Slobodan Kremenjak.

On dodaje da, u praksi, bez obzira na to da li je obaveza kvalifikovana kao opšta ili posebna, ona ostaje obaveza i ova promena ne bi trebalo da dovede do drugačijeg praga odgovornosti emitera za promociju nasilja ili kriminalnog ponašanja.

Maja Divac pak misli da to što je ova „izbačena” odredba kasnije definisana posebnim članovima zakona neće umanjiti štetu zbog nekvalitetnog člana o opštim obavezama emitera.

„Sve ključne obaveze moraju biti u jednom članu”

U amandmanu na predlog novog ZEM-a koji je medijska ekspertkinja Maja Divac pisala u vezi sa ovim članom stoji da je od presudnog značaja da jedini član koji nabraja „opšte obaveze pružalaca medijskih usluga” – dakle, odnosi se na sve elektronske medije – sadrži pobrojane ključne obaveze i profesionalne standrade koje mediji bez izuzetka moraju da poštuju:

„Nabrajanje svih ključnih obaveza u jednom članu zakona (nezavisno od toga da li su ove obaveze kasnije detaljnije razrađene u članovima zakona koji slede) može imati samo pozitivan efekat na uspešno sprovođenje samog zakona i funkcionisanje javnog medijskog prostora”, piše u amandmanu u koji je Cenzolovka imala uvid.

„REM se stara”. Obaveza emitera se ne konstatuje

Maja Divac navodi da su, u novom zakonu, sve zabrane problematičnog sadržaja i obaveze njihovog poštovanja prebačene na REM (formulacijama poput „Regulator se stara”), dok se „obaveza emitera uopšte ne konstatuje”.

S druge strane, Slobodan Kremenjak kaže da se zbog nepoverenja u REM kreirala klima u kojoj se od zakona zahteva da sve propiše i predvidi i ništa ne prepušta nezavisnoj regulaciji. Da tog nepoverenja nema, dodaje, samo pomeranje odredbe o promociji nasilja i kriminala iz opštih obaveza u posebne ili prebacivanje uređivanja pojedinih odredbi na podzakonske akte – ne bi bilo sporno.

Kremenjak smatra da to što REM poslednjih godina ne reaguje na brojna kršenja zakona i problematičan sadržaj na televizijama, ne sme da posluži kao izgovor da se od nezavisne regulacije elektronskih medija odustane. Naprotiv, to vidi kao izazov da se unapredi rad REM-a i da nezavisna regulacija postane delotvorna u onome što po zakonu jeste njena funkcija: u zaštiti interesa javnosti, obezbeđivanju pluralizma, zabrani diskriminacije i zaštiti korisnika usluga.

„Propuštena prilika da se donese kvalitetan zakon”

Kao zemlja kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, Srbija je u obavezi da poštuje Direktivu EU AVMS, koja se tiče regulacije audiovizuelnih medijskih usluga.

U novom članu ZEM-a koji se tiče opštih obaveza emitera, prema rečima Maje Divac, praktično su se zaobišle sve obaveze emitera koje u evropskoj regulativi zauzimaju centralno mesto, čime pada u vodu tvrdnja zakonopisca da je novi ZEM usklađen sa pomenutom EU direktivom.

Najvažnije obaveze ove direktive u kontekstu ljudskih prava, dodaje, upravo se tiču zaštite maloletnika, zabrane podsticanja mržnje i dostupnosti programa za osobe sa invaliditetom, a ništa od toga ne nalazi se u opštim obavezama emitera u novom zakonu.

„Ovim je propuštena još jedna prilika da se donese kvalitetna regulativa koja bi uvela red u medijski prostor Srbije i koja bi bila na dobro celokupne populacije tj. u javnom interesu, a koja bi pritom bila usklađena i sa regulativom EU”, ističe Divac.