Žig sramote u digitalnom dobu: Novinari spremni na sve zbog klikova, makar izmišljali. Njihove žrtve na internetu doživotno žigosane

Kako na rad novinara utiču promene u digitalnoj sferi i kako se oni prilagođavaju novim etičkim izazovima, predmet je istraživanja „Izazovi samoregulacije u digitalnom dobu: Iskustva Saveta za štampu“, koje su juče predstavile autorke Tanja Jakobi i Tanja Maksić, sa ciljem da pruže podršku Savetu za štampu u prilagođavanju izazovima digitalnog doba.

Autorke su anketirale novinare, proučavale etičke dileme i analizirale 125 odluka Komisije za žalbe koje se odnose na onlajn medije.

Jakobi je rekla da su uočile namerne odluke medija i novinara da ne poštuju Kodeks novinara kako bi dobili veći broj klikova i čitalaca.

Ona je primetila kako se novinarska profesija „urušila“, novinari su sve manje obrazovani, sve je više onih koji su tu zato što ne mogu da nađu posao u drugoj profesiji. To se posebno odnosi na onlajn medije, gde su novinari ili slabo plaćeni ili nisu plaćeni uopšte. Posledica je da se iskustvo, pa ni svest da treba poštovati Kodeks novinara, ne prenosi sa generacije na generaciju novinara.

Pored onih koji su odlučili da ne poštuju Kodeks, tu su i novinari koji ne poznaju profesionalne etičke norme, ali su suočeni i sa etičkim dilemama sa kojima se nikad ranije nisu sreli. Jakobi je pomenula  slučaj masovnih ubistava u maju, te da mediji nemaju iskustva u izveštavanju o takvim zločinima.

„Veliki broj ljudi je zahvaljujući neodgovornom pisanju medija pogođen. Ne samo da su pogođeni u vreme kada se o njima pisalo, nego su pogođeni doživotno“, rekla je Jakobi.

Novinari ponekad imaju, prema njenim rečima, dobre namere da pokažu nečiji bol, ali je kod nekih važnija potreba za što više klikova i „da priča izgleda što strašnije makar i izmišljali“.

Pored takvih etičkih dilema, u fokusu istraživanja su bili i pravo na zaborav i na korišćenje veštačke inteligencije u medijima.

Tanja Maksić kaže da 40 odsto ispitanika smatra da sadržaj treba ukloniti ukoliko su ga sud ili Savet sankcionisali, ali da treba da „porazmislimo kako to da se primeni u praksi“.  U onlajn sferi „svaka osoba koja je bila žrtva izložena je celog života“ i ne samo ona, već i njeni bližnji, što zauvek ostaje kao „žig sramote za medije koji su to uradili“, upozorila je Maksić.

Internet i nove tehnologije zahtevaju doradu Kodeksa

Gotovo 90 odsto ispitanika smatra da internet i nove tehnologije zahtevaju izmene Kodeksa, značajno ili delimično.

Skoro svi (94 odsto) misle da sadržaj koji je kreirala veštačka inteligencija mora biti označen, a najveći deo smatra da takav sadržaj podleže istim etičkim principima kao i sadržaji koje kreira novinar.

„Mediji u kojima rade naši ispitanici tek stidljivo eksperimentišu sa veštačkom inteligencijom“, kaže Maksić i dodaje da su to uglavnom poigravanja sa naslovima i pravljenjem kvizova.

Većina ispitanika misli da novinari imaju prava da se na društvenim mrežama pojavljuju kao novinari (pojedini mediji to zabranjuju, prim. ur.), da imaju pravo da koriste društvene mreže za svoj rad, pa čak i pravo na neku vrstu društvenog aktivizma – da izraze mišljenje o aktuelnim događajima i svoje političke stavove.

Angažmanom novinara na mrežama, navode anketirani novinari, ne treba da se bavi Savet za štampu ili Kodeks novinara, već bi to trebalo da se uredi internim etičkim pravilnikom medija. Prema ovom istraživanju, 37 odsto ispitanika kaže da medij za koji rade ima svoj pisani interni etički kodeks, dok ostatak navodi da on ne postoji u pisanom obliku, ali da o etičkim dilemama dobijaju uputstva od starijih kolega ili (28 odsto) da je im je ostavljeno da se sami staraju o poštovanju etičkih principa.

Neke od preporuka Savetu za štampu jesu jačanje unutrašnjih kapaciteta Saveta, što je neophodno i zbog upotrebe novih tehnologija, poput veštačke inteligencije. Savet treba i da jača odnosa sa novinarima, civilnim sektorom, akademskom zajednicom i građanima.