Alo počinio krivično delo neovlašćenim objavljivanjem fotografije Ristića, Politika ga u svom maniru iz 90-ih proglašava za stranog agenta

Jedan od glasnijih učesnika protesta zbog krađe na izborima koje ispred Republičke izborne komisije u Beogradu organizuje koalicija Srbija protiv nasilja, prve večeri, u ponedeljak, bio je Nikola Ristić. On je bio najžustriji u prvim redovima ispred RIK-a, ušao je i u verbalni konflikt sa opozicionim političarima, jer su građani hteli da upadnu u zgradu dok ih je opozicija smirivala i molila da to ne rade.

Odmah nakon toga Ristićeva slika osvanula je na portalu prorežimskog tabloida Alo, uz tekst u kome se kaže da je vlasnik reklamne agencije koja dobija novac od Dojče velea, aludirajući na to da Nikola prima novac od stranaca.

Najteži oblik krivičnog dela neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka

Najproblematičniji deo napora koje je Alo uložio da diskredituje Ristića, međutim, bilo je objavljivanje njegove fotografije koja je istovetna slici u njegovom pasošu, samo u boji. U međuvremenu, pre izlaska ovog teksta, Alo je izbrisao spornu fotografiju.

„U situacijama kada se fotografija koja je sačinjena u svrhu izrade ličnog dokumenta i identifikacije od strane Ministarstva unutrašnjih poslova nađe u javnosti, a za to ne postoji ili nije naveden konkretan pravni osnov, obesmišljava se čitav koncept zaštite podataka o ličnosti. Fotografije koje su tako nastale mogle bi biti iskorišćene samo u zakonom dopuštene svrhe, na primer ukoliko je protiv lica raspisana poternica“, kaže advokat Veljko Milić, stručnjak za medijsko pravo, koji je bio član radne grupe za izmene medijskih zakona.

On navodi da je pojavljivanje fotografije u tabloidu krivično delo.

„Kada se nečija fotografija neovlašćeno prikaže drugom i upotrebljava u svrhe za koje nije namenjena, vrši se krivično delo neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka. S obzirom da se radi o fotografiji iz lične karte, njoj pristup imaju samo službena lica, što znači da je učinjen najteži oblik ovog krivičnog dela za koji je zaprećena kazna zatvora do tri godine“, tvrdi advokat.

Tamara Skrozza, novinarka agencije FoNet i članica Saveta za štampu, za Cenzolovku kaže da je neovlašćeno objavljivanje fotografije iz ličnih dokumenata dobijene od strane bezbednosnih službi sa stanovišta novinarske etike neprihvatljivo i u suprotnosti sa Kodeksom novinara Srbije.

Ona kaže da Nikola Ristić ima pravo da podnese žalbu Savetu za štampu, bez obzira što je Alo u međuvremenu obrisao spornu sliku.

Politika: Propaganda u maniru devedesetih

Politika se, u stilu svojih komentatora u vreme služenja režimu Slobodana Miloševića devedesetih, pridružila kampanji tekstom „Da li je Nemačka umešana u postizborni inžinjering u Srbiji“. Umesto iznošenja dokaza, pozivaju na informacije „beogradskih medija“ kako nemački obaveštajci preko svojih pipaka potpiruju nasilje ispred RIK-a, pokušavajući da naprave novi Majdan (kao u Kijevu, Ukrajina).

U tekstu se targetira Nikola Ristić kao nemački čovek. Dokazima za tako ozbiljne tvrdnje Politika se nije opterećivala. Dovoljno im je da prepričaju kako njegova firma sarađuje sa Dojče veleom, a Dojče vele je, naravno, za Politiku antisrpski medij koji je direktno vezan za nemačku vladu. Nije pomenuta višegodišnja vezanost predsednika Aleksandra Vučića za nemačku kancelarku Angelu Merkel.

Predlog Viole fon Kramon da bude posrednik u eventualnim pregovorima vlasti i opozicije, poredi se sa austrougarskim ultimatumom iz 1914. kada je Austrougarska zahtevala od Srbije da njihova policija istraži ubistvo prestolonaslednika, što Politika dokazuje njenim nemačkim poreklom i tvrdnjom da je albanska lobistkinja.

Tvrdnju da Nemačka stoji iza protesta građana objavile su i Večernje novosti, takođe je „dokazujući“ saradnjom Ristića sa Dojče veleom.

Iz Dojče velea su za European Western Balkans rekli da „DW akademija podržava mlade ljude u sticanju medijskih kompetencija i u učenju da se izražavaju kroz medije kako bi mogli da budu aktivni delovi društva“.

Dojče vele je, takođe, demantovao bilo kakvu umešanost u proteste u Srbiji.

Tvit državnog sekretara u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Đorđa Dabića, pisan takođe u maniru Miloševićevih ministara devedesetih, deluje kao inspiracija za Politikin tekst.

Dabić odgovara na tvit u kome se Nikola Ristić pita kako se njegova fotografija sa biometrijskog dokumenta našla na stranici jednog tabloida, rekavši da je posao službi da motri na agente stranog interesa, što Ristić „svakako jeste“. Državu, kaže, zanima za koga radi i ko ga plaća, i ističe novu mantru režima i njihovih medija – da Srbija neće dozvoliti Majdan u Beogradu.

Izvor iz MUP-a: Neko iz bezbednosnih službi tabloidu Alo dostavio sliku iz baze podataka

Cenzolovkin izvor iz MUP-a objašnjava kako je ova fotografija završila u tabloidu.

„Jedinstveni informacioni sistem (JIS) je elektronski sistem u kome se nalaze podaci iz ličnih karata svih građana Republike Srbije. U njemu je moguće pronaći svako lice u Srbiji unošenjem ličnih podataka u pretragu. Kada pronađete lice koje vam treba, na monitoru to izgleda najsličnije očitanoj ličnoj karti. Prema tome, i slika iz lične karte se nalazi na vašem „profilu“, ali je u boji. Neko je, najverovatnije iz MUP-a ili BIA, zloupotrebio službeni položaj tako što je pristupio JIS-u, pronašao ovog mladića i fotografiju iz sistema ustupio tabloidu“, tvrdi naš izvor iz MUP-a.

Ne može se znati da li je ovo jedna od ove dve bezbednosne službe uz blagoslov vlasti ustupila ovu fotografiju ili je to neko uradio samoinicijativno. Naš izvor misli da je verovatnija ova prva verzija.

Policija je najverovatnije snimala protest i učesnike

Dodatno je strasti uzburkao snimak sa protesta na kome se vidi kako nepoznata ženska osoba skroluje na svom telefonu nekoliko fotografija učesnika protesta koje su takođe istovetne onima iz njihovih ličnih karata.

Naš izvor iz MUP-a smatra da je ta žena najverovatnije policajka u civilu koja se na protestu nalazila na službenom zadatku.

,,Kada su ovakvi protesti u pitanju, već nekoliko godina je praksa da se napravi tim od policajaca u civilu koji se infiltrira u masu. Oni imaju zadatak da uočavaju, fotografišu i snimaju sve što je bezbednosno interesantno, uključujući i neke od protestanata. Za te potrebe se prave čet grupe u kojima policajci razmenjuju informacije i fotografije. U ovom slučaju, policajci su najverovatnije dobili slike iz sistema nekih demonstranata, koji su identifikovani dan ranije na protestu, kako bi mogli lakše da ih uoče i prepoznaju.“

Izvor tvrdi da za razliku od objavljene slike na portalu tabloida Alo, gde je grubo prekršen zakon i za šta bi morala biti pokrenuta istraga, u slučaju snimka gde žena skroluje fotografije protestanata nema ničega protivzakonitog ukoliko je u pitanju policajka u civilu.

,,Prema članu 52 Zakona o policiji, policija ima pravo da snima javna okupljanja i učesnike javnog okupljanja ukoliko postoji opasnost da bi na takvom okupljanju moglo doći do nereda. Pošto su se na prvom protestu dogodili incidenti, policija je sledeći protest kvalifikovala kao potencijalno rizičan, pa je stekla pravo da snima događaj i učesnike. Ovaj član takođe obavezuje policiju da najavi da će preduzimati ovakve radnje, što je policija i učinila putem javnog saopštenja. Ono što je problematično je to što policija, nakon što se pojavio snimak koji je uznemirio veliki broj građana, nije izdala saopštenje gde bi navela da je žena sa snimka službeno lice i sada se građani sa pravom pitaju ko to ima u telefonu njihove fotografije“, zaključuje naš izvor iz MUP-a.