Vučić: Ovo su bili najpošteniji izbori NEISTINA

„Ovo su bili do sada najčistiji (gotovo, nikada ne možete do perfekcije da sprovedete izborni proces), najčistiji i najpošteniji izbori. Znaju oni to sve i znaju to svi. I zato nisam nikada za parlamentarne izbore, iako nisam ni predsednik stranke dobio toliko čestitiki od ljudi baš iz Evropske unije.”

Predsednik Vučić ovo je utvrdio jutro nakon što je istekao rok za podnošenje prigovora koji još nisu bili razmotreni, tako da bi i sama ta činjenica bila dovoljna da dobije ocenu neistina. Kao potvrdu njegovih reči, MUP je kasnije izdao saopštenje da su na dan izbora 17. decembra prijavljena 344 događaja vezana za izborni proces što je manje u odnosu na glasanje održano 3. aprila prošle godine, ali daleko od toga da je sve toliko jednostavno.

Na stranu što je upitno kako se uopšte može čvrsto tvrditi koji su to izbori tačno bili najpošteniji i da li to znači da oni prošli nisu to bili, za ove izbore to se svakako ne može reći. Pre svega, vesti o izbornoj manipulaciji i takozvanim „izbornim migracijama” na ulicu su ponovo izvukli građane Srbije koji podržavaju zahtev dela opozicije da izbori budu poništeni.

Uporno ignorisanje Zakona o prebivalištu

Posmatračka misija Crte iznela je niz podataka prikupljenih na biračkim mestima koji ukazuju na to da su ljudi u Beograd dovoženi iz drugih gradova Srbije i Republike Srpske, kako bi glasali u gradu u kojem nemaju prebivalište. Zakon o prebivalištu kaže da je „prebivalište mesto u kome se građanin nastanio sa namerom da u njemu stalno živi, odnosno mesto u kome se nalazi centar njegovih životnih aktivnosti, profesionalnih, ekonomskih, socijalnih i drugih veza koje dokazuju njegovu trajnu povezanost s mestom u kome se nastanio”.

Prema Zakonu o lokalnim izborima „pravo da bira odbornike i da bude biran za odbornika ima punoletni državljanin Republike Srbije nad kojim nije produženo roditeljsko pravo, odnosno koji nije potpuno lišen poslovne sposobnosti i koji ima prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj ostvaruje izborno pravo.”

Prijavljivanje fiktivnih prebivališta radi korišćenja prava glasa u jedinicama lokalne samouprave u kojima birači ne žive u suprotnosti je sa zakonom koji reguliše prebivalište građana u Srbiji, što je Crta i saopštila u svom izveštaju o organizovanoj migraciji birača.

Sada je na potezu tužilaštvo

Pored toga oglasilo se i više stranih posmatrača. Što se tiče neregularnosti tokom izbornog dana, iz ODIHR kažu da su primetili „grupno glasanje i narušavanje tajnosti glasanja”.

„Videli smo ozbiljne neregularnosti, među kojima i kupovinu glasova”, rekli su predstavnici međunarodnih posmatrača dan nakon izbora. Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke ocenilo je da su izborne nepravilnosti u Srbiji o kojima su izvestile međunarodne posmatračke misije „neprihvatljive” za zemlju koja je kandidat za Evropsku uniju.

„Posmatrao sam mnoge izbore, ali protekli u Srbiji su bili daleko od bilo kakvih evropskih standarda”, izjavio je za N1 poslanik Socijalista i demokrata Andreas Šider, koji je bio i član misije Evropskog parlamenta koja je posmatrala izbore u Srbiji. On smatra da bi bilo neophodno sprovesti međunarodnu istragu, ili bar ponoviti izbore u Beogradu, ali pod novim uslovima. U preliminarnom izveštaju ODIHR-a rečeno je da su kao glavne probleme naveli kupovinu glasova, prevoz birača, zastrašivanje i pritisak na glasače, zloupotrebu državnih resursa u predizbornoj kampanji, stavljajući akcenat na ta dešavanja na beogradskim izborima.

Medijska slika još neravnopravnija nego na prošlim izborima

Kada je reč o medijskom predstavljanju i uslovima za izlazak na ove izbore, kako je saopštila Transparentnost Srbija, u kampanji je dominirao predsednik Srbije, koji je, iako nije bio kandidat na izborima, svakodnevno učestvovao u takozvanoj „funkcionerskoj kampanji”. On je u 43 dana kampanje obavio pedeset jednu promotivnu aktivnost, odnosno razne posete školama, obilaženje radova, predstavljanje planova ili razgovora sa građanima.

Samo kad je reč o naslovnim stranama dnevnih novina Aleksandar Vučić ima 273 pojavljivanja na naslovnim stranama, od toga 91 kao glavna tema i u 85 odsto slučajeva u pozitivnom tonu. Vučić i ostali sa liste okupljene oko SNS imaju ukupno 462 pojavljivanja, u 83 odsto predstavljeni pozitivno. Na drugom mestu po broju pojavljivanja je Dragan Đilas sa 65, od toga 92 posto u negativnom tonu. Đilas i svi ostali sa liste Srbija protiv nasilja imaju ukupno 145 pojavljivanja, od toga 79 u negativnom tonu. Svi ostali imaju značajno manje brojeve – SPS-JS se pojavljuju 39 puta, Dveri-Zavetnici 26, Nada za Srbiju 12, niko drugi više od 10 puta. (Izvor: Transparentnost Srbija)

Kada je o televizijskim nastupima reč, prema podacima, koje je saopštila Crta nekoliko dana pre izbora, tokom prvih 36 dana izborne kampanje, medijska slika u Srbiji pokazala je održavanje i pojačavanje već postojeće nejednakosti i neravnoteže u zastupljenosti političkih aktera na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću. Analiza posmatračke misije Crte pokazuje da je vladajuća većina i dalje imala izrazito dominantnu ulogu u medijskom prostoru, sa zauzimanjem 75 odsto opredeljenog vremena u proširenom udarnom terminu,  dok je opoziciji bilo dodeljeno 25 odsto. Vladajuća koalicija je većinom predstavljena neutralno (75 odsto), zatim pozitivno (24 odsto), ali gotovo nikada negativno (1 odsto). Sa druge strane, opozicija se češće prikazuje neutralno (66 odsto), ali sa značajno većim procentom negativnog tona (27 odsto) i retko pozitivno (7 odsto). Ta razlika se u poslednjim danima kampanje samo pojačavala.

U istom izveštaju dugoročnih posmatrača kampanje navedeno je da je ovaj izborni ciklus okarakterisao talas republičke jednokratne novčane pomoći koja je uoči izbora deljena različitim društvenim grupama: penzionerima, korisnicima socijalne pomoći, majkama dece do 16 godina, srednjoškolcima i studentima. Procena je da država izdvojila oko 450.000.000 dinara za ova davanja.

O samoj kampanji, Istinomer je već ocenio izjavu funkcionera SNS-a Vladimira Đukanovića o tome da je kampanja koju vodi ta stranka „najčistija moguća”, iako su, između ostalog, svoje protivnike nazivali i fašistima, bednicima i batinašima.

Naposletku, pred ove izbore objavljena je priča CINS-a o kol centru SNS-a, kao i snimak razgovora gde se novinarki objašnjava da na dan izbora mora da donese dokaz o glasanju za vladajuću stranku, kako bi joj dnevnica na taj dan bila devet hiljada dinara. Iako je sam predsednik rekao da će „zamoliti” policiju da ispita autentičnost tog snimka, to se još nije dogodilo.

***

Uz sve ove nepravilnosti, podsećamo i na netolerantnu retoriku koja pojačava već polarizovanu atmosferu u društvu, sprečavanje opozicionih aktivista da postave štandove na ulici, vređanje i targetiranje opozicije u svim tabloidima, zastrašivanje građana da opozicija „mrzi Srbiju, želi nasilje, želi da prizna Kosovo i uvede sankcije Rusiji”. Da ne pominjemo već zaboravljeni privatni snimak jednog od kandidata na beogradskim izborima i oglašavanje BIA u vezi sa tim.

Dakle, prema izveštajima domaćih i stranih posmatrača, monitoringu nezavisne organizacije, svedočanstvima istraživačkih medija, kampanju se odvijala u ambijentu izrazitih neravnopravnosti u korist vladajuće koalicije i kontinuirane zloupotrebe institucija države Srbije.

Mnogobrojni pokazatelji zabeleženi u kampanji, a potom i tokom izbornog dana, govore o sprovođenju izbornog inženjeringa na beogradskim izborima, i to manipulacijom biračkog prava i organizovanim migracijama birača u cilju oblikovanja izbornog rezultata u Beogradu.

Zbog svega toga, izbori 2023. ne mogu se okarakterisati kao najpošteniji i najčistiji i izjava Aleksandra Vučića zaslužuje ocenu – neistina.