Besplatne akcije po drugi put varaju radnike

Besplatne akcije će, sva je prilika, dva puta izigrati radnike: prvi put je to bilo kada su ih uzeli nadajući se da će dobiti 1.000 evra, a stigla im sića, a drugi put sada, kada zbog njih neće moći dobiti akcije vlastitih firmi u slučaju da se ne pojavi bilo kakav kupac

Do kraja meseca biće raspisani javni poziv za privatizaciju medija koji su u zakonskom roku podneli traženu dokumentaciju Agenciji za privatizaciju. Po rečima direktora Agencije za privatizaciju Ljubomira Šubare, u prvom pokušaju privatizacije medija ide se na 100 odsto procenjene vrednosti, u drugoj na 50 odsto, a po Zakonu o medijima treće objave nema.

Zaposleni u medijima koji su već uzeli takozvane Dinkićeve besplatne akcije nemaju pravo na akciju svog preduzeća jer nijedan građanin ne može dva puta dobiti besplatne akcije.

To praktično znači da, ukoliko se iz drugog pokušaja medijska preduzeća ne prodaju, odnosno ne privatizuju, akcije će biti podeljene zaposlenima. Međutim, zaposleni u medijima koji su već uzeli takozvane Dinkićeve besplatne akcije, nemaju pravo na akciju svog preduzeća jer, kako ističe Šubara, nijedan građanin ne može dva puta dobiti besplatne akcije.

– Na one koji su se već prijavili za besplatne akcije i u našoj su bazi, neće moći da bude preneto vlasništvo – ističe Šubara.

Isto pravilo važi i za sve radnike preduzeća koja ne mogu da se prodaju javnim pozivom. Akcije tih preduzeća, dakle, dobiće samo oni radnici koji već ne koriste pravo na besplatne akcije. Takvih je, međutim, malo jer je malo ko od zaposlenih u lošijim preduzećima verovao da će doći vreme da postanu akcionari sopstvenih preduzeća i odlučili su se da se prijave za besplatne akcije, naivno verujući da će dobiti obećanih 1.000 evra.

Međutim, računica pokazuje da od obećanih 1.000 evra nema ništa, niti će biti, jer ono besplatnih akcija što je još ostalo da se podeli je toliko malo da na kraju zbir onoga što je već dobijeno i što će se dobiti nikako ne može stići ni do trećine obećane sume. Naime, oko 4,8 miliona građana, koliko ih ima pravo na besplatne akcije, naredne godine treba da dobije po 125 evra od deonica EPS-a i eventualno akcije „Telekoma” u iznosu od 70 evra, a privatizacijom „Telekoma” država bi praktično završila podelu akcija građanima. Sve u svemu, pod uslovom da to i stigne do građana, preostalo je da dobiju manje od 200 evra i tek onda će shvatiti koliko im je nada da će dobiti 1.000 evra bila uzaludna.

Građani su prethodno dobili po pet akcija NIS-a koje su vredele oko 3.500 dinara, jednu akciju Aerodroma „Nikola Tesla” – vrednost je bila nešto malo više od 1.000, i sedam deonica Akcionarskog fonda, odnosno Privatizacionog registra, čija vrednost je bila 1.700. Većina od 4,8 miliona građana odmah je i prodala dobijene akcije, i to za mali novac, mada su im brokeri poručivali da ih ostave jer su akcije isplativije i od štednje. Tako je odmah besplatne NIS-ove akcije prodalo 2,3 miliona građana, dok je dva miliona prodalo deonice Aerodroma.

Prosta računica

Računica pokazuje da su građani na ime besplatnih akcija do sada dobili manje od 60 evra, da mogu računati na još eventualno oko 200, što znači da će se onih obećanih 1.000 evra „istopiti” na 250. Zbog tih 250 evra koje su dobijali i koje tek treba da dobiju, oni su izgubili pravo na akcije u svojim preduzećima koja neće naći kupca preko javnih poziva.

Vreme će pokazati da li su pogrešili što su prihvatili besplatne akcije i izgubili pravo na sopstvene u preduzeću u kojem su decenijama radili. Jer, ukoliko bi i dobili akcije svog preduzeća a ne bi imali kome da ih prodaju, one realno ne bi vredele ništa pa im je onda bolje što su privatili državne besplatne jer je i 250 evra bolje nego ništa. S druge strane, ako zaposleni kao akcionari uspeju da pronađu kupca i prodaju preduzeće za pristojnu cenu, dobiće mnogo puta više novca nego što su dobili od države.