Kašnjenje košta državu bar 100 miliona

Posledice promene roka za privatizaciju medija i Zakona o javnom informisanju: za Tanjug potrebno izdvojiti skoro 87,3 miliona dinara iz budžeta, a za Radio Jugoslaviju gotovo 20 miliona

Izmene Zakona o javnom informisanju i produženje roka za privatizaciju više od 80 medija za još četiri meseca koštaće državu najmanje 100 miliona dinara, ne računajući sredstva koja će i lokalne samouprave morati da izdvoje za finansiranje lokalnih medija do njihove prodaje. Izmenama zakona, koji je poslat parlamentu na usvajanje po hitnom postupku, predviđa se da će iz budžeta do 31. oktobra morati biti izdvojeno za finansiranje novinske agencije Tanjug skoro 87,3 miliona dinara, a za Radio Jugoslaviju gotovo 20 miliona.

Ukoliko se pak, ova dva medija, privatizuju pre krajnjeg roka, zakon propisuje da će preostala sredstva biti vraćena u budžet Srbije. Osim toga, „u svim lokalnim samoupravama čiji mediji se privatizuju, a za koje je do 1. jula 2015. godine objavljen javni poziv za prodaju kapitala, potrebno je obezbediti dodatna finansijska sredstva za rad tih medija do 31. oktobra 2015. godine“.

To znači da se pored produžetka roka za prodaju državnih medija produžio i krajnji rok do kojeg će mediji moći da se finansiraju iz budžeta. Međutim, to važi samo za one za koje bude raspisan javni poziv za prodaju do kraja ovog meseca.

„Ukoliko javni poziv za prodaju kapitala izdavača ne bude objavljen do 1. jula 2015. godine, postupak prodaje kapitala se obustavlja, a kapital izdavača medija se privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade. Ukoliko je javni poziv objavljen u predviđenom roku, a kapital izdavača ne bude prodat do 31. oktobra 2015. godine, postupak prodaje kapitala se obustavlja, a kapital izdavača medija se privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade“, navodi se u izmenama Zakona o javnom informisanju koji je nedavno objavljen na sajtu Vlade Srbije.

Problem je što, ukoliko dođe do prenosa akcija zaposlenima ako ne bude zainteresovanih za kupovinu određenih medija, oni koji su već dobili besplatne akcije javnih preduzeća, takozvane „Dinkićeve akcije“, neće imati pravo na ovu mogućnost. Prema izjavama nadležnih ministarstava, veliki broj zaposlenih u medijima po tom osnovu nema pravo na akcije u mediju u kojem rade. Za one koji budu imali, Asocijacija medija je pokrenula seriju seminara sa ciljem da se zaposleni obuče o tome kako treba voditi medije. Ukoliko zaposleni odbiju akcije, medij će ugašen.

Osnovni razlog kašnjenja privatizacije je taj što mediji i lokalne samouprave u velikom broju nisu na vreme dostavili kompletnu dokumentaciju, što je ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac ocenio time da iako država želi da izađe iz medija, „mediji ne žele da izađu iz države“. S druge strane, razlog zašto nije raspisan javni poziv za prodaju malobrojnih koji su ispoštovali sve procedure jeste taj što nije postojao određeni protokol koji je bio u nadležnosti Ministarstva kulture. Međutim, nedavno je odlučeno da taj protokol nije neophodan da bi se krenulo sa prodajom medija.

Prema Zakonu, nakon kupovine medija, novi vlasnik neće smeti da menja delatnost preduzeća u narednih pet godina, niti uređivačku politiku koja je vođena poslednjih godinu dana.

Koliko je medija ispoštovalo novi rok?

Do prošlog petka, 19. juna, mediji su imali rok da dostave nove procene vrednosti kapitala zaključno sa 31. decembrom 2014. godine, a za one koji to nisu učinili do tada proces privatizacije će biti okončan, odnosno javni poziv za prodaju će biti raspisan samo za one koji su poslali kompletnu dokumentaciju u propisanom roku. U Agenciji za privatizaciju juče nisu mogli da nam daju precizan broj koliko je medija ispoštovalo taj rok, ali kažu da se užurbano radi na sređivanju dokumentacije. Direktor Agencije Ljubomir Šubara rekao je prošlog četvrtka da je do dana pred istek roka dokumentaciju poslalo svega 14 medija, a da očekuje, prema najavama, da će ukupno biti barem 34.