DW: Google u službi Putina – dajte onima koji se čitaju, uzmite od onih koji su zabranjeni

Novinari nezavisnih medija Belorusije, koji su zbog progona morali da napuste domovinu, požalili su se Evropskoj komisiji na logiku internet pretraživača kao što su Gugl i Meta, piše DW. 

Kako prenosi Fajnenšel tajms, problem je ozbiljan: internet pretraživači po pravilu ističu „šta radi“, a pošto „znaju“ lokaciju pretraživača, prvo će mu ponuditi nešto iz njegove zemlje. Ali u ovom slučaju to je politička stvar: mnogi opozicioni mediji uopšte više ne mogu da budu ni u Belorusiji ni u Rusiji, a režimski naklonjeni mediji – ili čiste propagandne mašine u kojima se šire polu ili čiste neistine, imaju (državne) sredstva i načine da falsifikuju broj korisnika.

Na kraju, takvi pretraživači „postaju sredstvo pritiska totalitarnih i autoritarnih režima na civilno društvo“, navodi se u žalbi EK.

„Postaje sve jasnije koliku snagu zapravo imaju tehnološke kompanije. U nekim stvarima one mogu biti čak i moćnije od političkih lidera“, smatra beloruska opoziciona aktivistkinja Svetlana Tihanovskaja.

„Važno je da takve kompanije stanu na stranu dobra i zalažu se za promociju demokratskih vrednosti.

Cenzurisani se pojavljuju kao „mrtvi“

Ovo je problem i za ruske medije koji ne pišu šta Kremlj želi: „Jasno nam je zašto algoritmi najvećeg pretraživača na svetu, poput Gugla, nužno doprinose ruskoj državnoj propagandi. To se vidi i po rezultatima pretrage koji se kreiraju za određene korisnike dominiraju državne vesti i provladini mediji“, kaže Sarkis Darbinjan iz organizacije Roskomsvoboda i stručnjak za digitalnu tehnologiju.

A pretraživači posebno mrze „mrtve“ stranice: u normalnim okolnostima je, naravno, dobro ignorisati stranice koje ne odgovaraju na pozive ili su „uklonjene“ zbog zabranjenog sadržaja, ali ista sudbina čeka i stranice koje su cenzurisane od strane država – na njih pretraživač više neće ni obraćati pažnju.

„Kada je taj algoritam razvijen, ideja je u početku bila dobra: stranice sa nelegalnim sadržajem ne bi trebalo da se pojavljuju u rezultatima pretrage“, kaže Darbinijan. Ali u ovom slučaju to je sasvim druga vrsta problema.

Lev Geršenzon je nesumnjivo stručnjak za pretraživače: bio je šef internet servisa Jandeks, najvećeg i najpopularnijeg pretraživača u Rusiji i osnivač portala za automatske vesti „Prava priča“. On takođe ukazuje na još jedan problem: „Guglovi algoritmi ne uzimaju u obzir koliko ogromnih resursa autoritativni režimi koriste da promovišu sajtove koje koriste i koje veštački čine popularnijim nego što jesu“.

Previše pažnje se ovde poklanja navodnom broju „klikova“, koje uveliko koriste propagandni sajtovi sa lažima i teorijama zavere.