Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac kaže da je cilj predloženih izmena Zakona o javnom infomisanju i medijima, kojima se kao novi rok za privatizaciju medija u državnom vlasništvu određuje 31. oktobar, da se omogući uspešna privatizacija svih medija i da se nastavi proces medijskih reformi
Predstavljajući poslanicima u Skupštini Srbije predložene izmene, Tasovac je objasnio da su osim novog roka za okončanje postupka privatizacije (31. oktobar umesto 1. jul), određeni i rokovi nakon kojih više neće biti omogućeno finansiranje medija iz državnog budžeta.
Ministar je podsetio da je Zakon o javnom infomisanju i medijima donet avgusta prošle godine i da je njime bilo precizno razrađeno jedno od osnovnih strateških opredeljenja države, a to je njen izlazak iz medija i privatizacija izdavača.
Izmenama Zakona uvodi se i zabrana finansiranja iz javnih prihoda onih medija za koje do 1. jula ne bude objavljen javni poziv za prodaju kapitala.
„Radi uspešnog sprovođenja privatizacije uveden je novi rok za obustavljanje postupka privatizacije prodajom kapitala. Ukoliko javni poziv ne bude upućen do 1. jula postupak privatizacije prodajom kapitala se obustavlja i nastavlja se podelom akcija zaposlenima“, rekao je Tasovac.
Zakon o Javnom preduzeću Novinska agencija Tanjug, prema predloženim zakonskim izmenama, prestaće da važi danom zaključenja ugovora o privatizaciji, a najkasnije 31. oktobra 2015. godine.
U slučaju da javni poziv za prodaju kapitala Tanjuga ne bude objavljen do kraja juna, Zakon o Javnom preduzeću Novinska agencija Tanjug prestaje da važi 1. jula 2015. godine, predviđeno je predloženim izmenama.
Opozicija tvrdi da je Vlada pala na ispitu
Stranke vladajuće većine podržale su izmene Zakona o javnom informisanju i medijima, a protiv njih su opozicione Nova stranka, LSV, SDS i DS, uz poruku demokrata da su Vlada Srbije i Ministarstvo kulture i informisanja „pali na prvom ispitu“ kada je medijska reforma u pitanju.
„Pomeranje roka je urađeno u poslednjem trenutku, bez dovoljno jake argumentacije, bez mogućnosti da se ta stvar raspravi u medijskoj zajednici i u parlamentu“, rekla je Vesna Marjanović, poslanica DS-a i predsednica skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, navodeći da će njihovim donošenjem biti narušena konkurencija, pogotovo kada su u pitanju novinske agencije.
„Tanjug će se i dalje finansirati iz budžeta, dok će ostale agencije biti same na tržištu. Za Tanjug je opredeljeno 86 miliona dinara, što je više nego što sve tri agencije mogu da ostvare na tržištu za mesec dana. Ovim se guši medijska konkurencija“, rekla je Marjanović, navodeći da se u predloženim izmenama nigde ne spominje kako će se finansirati lokalni mediji do 31. oktobra.
Tasovac je na to odgovorio da će država sa izlaskom iz medija kasniti četiri meseca, ali da neće odustati od tog procesa.
Na primedbe poslanika LSV-a da će primenom predloženih zakonskih izmena biti ugašeni lokalni mediji koji imaju veliki značaj za lokalno stanovništvo, kao i mediji na jezicima nacionalnih manjina, te da će time biti ugrožena Ustavom zagarantovano pravo na informisanje na jezicima manjina, Tasovac je poručio da nijedno stečeno pravo nacionalnih manjina ni na koji način nije umanjeno.
I iz SDS-a su iskazali bojazan za funkcionisanje i finansiranje lokalnih medija do 31. oktobra, dok su socijalisti najavili amandman za izjednačavanje položaja svih subjekata u postupku privatizacije, imajući u vidu da je rok za završetak privatizacije međunarodnog Radija Jugoslavija 31. jul, a i demokrate su poručile da bi bilo šteta da Srbija izgubi mogucnost emitovanja programa na stranim jezicima.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.