„Moramo da nastavimo rad i dišemo za vrat ovoj presudi“: Komisija za istraživanje ubistava novinara objaviće podatke do kojih je došla u istrazi ubistva Ćuruvije

Komisija za istraživanje ubistava novinara, koja je i formirana kako bi pratila istragu i suđenja i analizirala dokumenta, propuste i opstrukcije kojih je u ovom slučaju itekako bilo, najavila je da se ovom skandaloznom odlukom Ćuruvijin slučaj ne završava. Komisija će se sastati narednih dana kada će odlučiti koje dalje korake može da preduzme, a nastaviće da objavljuje informacije i otkrića do kojih je došla tokom istrage, te da o tome obaveštava međunarodne institucije i javnost.

– Komisija nije zasedala u iščekivanju dve odluke: presude Apelacionog suda za suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije, koju smo čekali devet meseci, i odluke Tužilaštva za organizovani kriminal o tome da li će preuzeti istragu u slučaju ubistva Milana Pantića, koju smo čekali duže od godinu i po dana. Obe ove odluke donete su prošle nedelje i Komisija će u narednim danima održati sednicu kako bi se nastavili rad. Razmatraćemo plan rada za naredni period sa ovim novim okolnostima. Obaviti razgovor sa nadležnim tužiocem u Jagodini. Početi sa planiranjem i objavljivanjem podataka do kojih smo došli u radu u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije. U ime Komisije na svakih šest meseci izveštavam Evropsku komisiju o preseku stanja u ovim slučajevima. Komisija ovu temu drži dosta visoko u razmatranju napretka Srbije u pridruživanju EU kada je u pitanju poglavlje 23. vladavina prava. Upravo sam poslao izveštaj o novim odlukama Apelacionog suda i Tužilaštva za organizovani kriminal, a o tome ću govoriti i na sednici Pododbora za pravdu, slobodu i bezbednost koja će se u martu održati u Beogradu, kaže za Danas predsednik Komisije Veran Matić.

U međuvremenu, dodaje Matić, inspektor Dragan Kecman otišao je u penziju i MUP je imenovao nove članove Komisije. Podsetimo, policijski inspektor Kecman, koji je izneo čitav slučaj i ključne dokaze, sve vreme istrage i suđenja bio je izložen pretnjama smrću koje su istražene tek u jednom slučaju, a danas je u penziji i duže od godinu dana čeka odluku o dozvoli za nošenje oružja. Na prve nezvanične informacije da će Apelacioni sud doneti oslobađajuću presudu, Kecman je bio očajan. On je tada kazao da je za njega slučaj završen, a da ako odluka suda bude oslobađajuća, treba da se zapitamo kao društvo u kom to pravcu idemo. On je odranije upozoravao da se suđenje opstruira, te da su mnogi ključni dokazi izbačeni iz službenih zabeležbi.

Veran Matić podseća da je nakon 5. oktobra unutar službe Državne bezbednosti dokumentacija spaljivana, presnimavana i privatizovana, te da je tadašnji načelnik službe i kasnije jedan od optuženih, Rade Marković, imao nekoliko meseci da uradi sve što želi.

– Čak je i formirao komisiju koja je saslušavala tim od 27 predstavnika DB koji su pratili Ćuruviju pred ubistvo, ali sve unutar DB i nikada nije dozvoljeno da policija koja je radila istragu sasluša te svedoke, podseća Matić.

Živojin Rakočević, odnedavni član Komisije ispred Udruženja novinara Srbije (UNS) kaže da iza Komisije stoje godine velikog rada i rezultata, kada je slučaj Ćuruvija u pitanju, te da je zato važno da nastavi da radi.

– U nekim slučajevima Komisija je uspevala da stvori tu unutarinstitucionalnu komunikaciju koja je bila nezamisliva. Zato je važno da Komisija nastavi rad i da dišemo za vratom i ovoj presudi i činjenici da više ne postoji niko ko je odgovoran za Ćuruvijino ubistvo. Svaka nova činjenica ili propust moraju da budu predočeni tužilaštvu. Nama je sada posle ovog ostala javnost i očekivanje da će neka vrsta kolektivne savesti preispitati ovo što se dogodilo. Jer se dogodio apsolutni šok koji iz temelja trese naš pravni, državni, profesionalni sistem. I zato je jako važno da na tragu rada Komisije, koja je imala rezultate, nastavimo, kaže Rakočević.

On napominje, da iako su pravne mogućnosti gotovo iscrpljene, mora da se nastavi sa svim raspoloživim mogućnostima, te da se Komisija dalje bori za slučajeve poput ubistva novinara Milana Pantića i 17 novinara stradalih na Kosovu.

– Priča se ovde sa Ćuruvijom ne završava. Prema onome što se sada dešava, bivši optuženi su sada slobodni ljudi. U tom sistemu mora da se pronađe nešto potpuno novo što bi bacilo neko novo svetlo na taj slučaj. Ali, da podsetimo da je 27 ljudi pratilo Ćuruviju sat vremena pre ubistva. Onda su svi nestali, i kada su ti ljudi ispitivani, jedan je bio kod tašte, drugi kod tetke, treći na slavi. A kada su se uporedili podaci njihovih telefona sa podacima sa baznih stanica, bilo je jasno da lažu. To je sve tako jednostavno, i sa te strane strašno je kakav je ovo šok, zaključuje Rakočević.

Podsetimo, Komisija za istraživanje ubistava novinara formirana je 2013. godine, sa ciljem da kao nezavisno telo pomogne u rasvetljavanju slučajeva ubijenih novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića.

Vlada je tada, uz Biro za koordinaciju rada obaveštajnih službi kojim je tada predsedavao Aleksandar Vučić, donela odluku o osnivanju takvog tela.

U sastavu Komisije su, osim predstavnika novinarskih udruženja, i predstavnici policije, BIA, tužilaštva i Tužilaštva za ratne zločine.

Komisija je najpre imala mandat samo za istraživanje ova tri ubistva, da bi joj nadležnost bila proširena 2018. na slučajeve na Kosovu od 1998. do 2001. godine i SFRJ u periodu od 1991. do 1995. godine.

Do formiranja Komisije nije bilo nikakvih pomaka u istragama ubistava novinara, rekao je jednom prilikom Veran Matić, predsednik tog tela i dodao da je na njihovu inicijativu slučaj Ćuruvija pokrenut pred pravosuđem i podignuta optužnica.

Novinar i vlasnik listova „Dnevni telegraf“ i „Evropljanin“ Slavko Ćuruvija ubijen je 1999, a ipak suđenje za ubistvo je počelo u junu 2015, sedamnaest godina kasnije.