Vlast koči privatizaciju televizije?

Nepunih nedelju dana pre isteka roka predviđenog za predaju dokumentacije potrebne za okončanje postupka privatizacije, sve je izvesnije da će program Televizije Smederevo biti ugašen, a medij sa tradicijom dužom od dve decenije prestati da postoji. Ovakav epilog, čini se, neminovan je, s obzirom na to da ni odgovorni u preduzeću, ali ni lokalna samouprava, „nisu uspeli“ da za poslednjih deset meseci prikupe i nadležnim državnim organima dostave svu dokumentaciju neophodnu za oglašavanje prodaje televizije

Iako će, novim izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju pomenuti rok biti pomeren, ni to, prema saznanjima Smederevskih, neće biti dovoljno da se obezbede svi preduslovi neophodni za završetak ovog procesa. „Dan D“ ostaje 1. jul, i mada je, kako saznajemo, Televizija Smederevo uhvatila „poslednji voz“ da obavi svoj deo posla, to neće uraditi i lokalna samouprava, pošto Skupština grada još uvek nije usvojila odluku o modelu privatizacije. Tako će grad od 120.000 stanovnika ostati bez jedine televizije sa važećom frekvencijom, a građani bez potencijalne mogućnosti da, ako to do sada nije bio slučaj, putem lokalnog elektronskog glasila, ubuduće budu informisani o radu Gradske uprave, svih organa vlasti, javnih komunalnih preduzeća, ustanova iz kulture i sportskih organizacija, koje se finansiraju iz naših džepova.

Da li se slučajno ili namerno odugovlačilo sa ispunjenjem obaveza i ko je odgovoran što, uprkos činjenici da zainteresovanih kupaca ima, Televizija Smederevo gubi bitku s vremenom i ostaje bez mogućnosti da bude privatizovana, niko javno ne želi da komentariše.

Kako saznajemo, Televizija Smederevo je uhvatila „poslednji voz“ da obavi svoj deo posla, ali to neće uraditi i lokalna samouprava pošto Skupština grada još uvek nije usvojila odluku o modelu privatizacije. Tako će grad od 120.000 stanovnika ostati bez jedine televizije sa važećom frekvencijom

Vršilac dužnosti direktora JP Televizija Smederevo, Jelena Milosavljević, koja kao odgovorno lice, sa platom koja je, prema saznanjima Smederevskih u decembru prošle godine iznosila 56.000 dinara, za više od pola godine nije uspela da Agenciji za privatizaciju dostavi zahtevanu dokumentaciju, danima se ne javlja na telefon i ne odgovara na pozive novinara našeg portala. Koliko se „angažovala“ na obavljanju svog posla pokazuje i činjenica da se i ona, iako na čelu firme, zajedno sa oko 20-ak zaposlenih, izjasnila za socijalni program i odlazak iz preduzeća.

Predsednica Nadzornog odbora Vesna Ristić navodi da se sa Televizijom Smederevo dešava isto što i sa svim drugim medijima u procesu privatizacije u Srbiji, uz opasku da je „Televizija Smederevo tužna priča srpskog novinarstva“. Potvrđuje, međutim, da je, iako u poslednjem trenutku, prikupljena potrebna dokumentacija.

– Predaće sve do 1. jula. Televizija Smederevo ima kontinuirani problem procesa privatizacije koji dugo traje, svaki put im fali jedan dokument, jedan papir. U celoj toj priči ni država nije bila nevina, ona se u procesu privatizacije ogrešila o medije i celu novinarsku profesiju. Bez obzira koliko su u Televiziji Smederevo bili nedovoljno organizovani i država je pripomogla svojim pomeranjem rokova da oni stalno misle da će se nešto desiti. Na žalost, u Televiziji Smederevo je stalno postojalo to shvatanje da oni neće otići u proces privatizacije i upravo ta atmosfera da će biti izuzeti, da će biti regionalni medij, je doprinela konfuziji i zaostatku u predaji. Ali, koliko znam, sada sve teče po planu i sve će biti predato na vreme – objašnjava Ristićeva za Smederevske.

A da država i njeni predstavnici nisu „nevini“ u čitavom ovom procesu, potvrđuje i činjenica da lokalna samouprava nije donela odluku o modelu privatizacije, što je preduslov za oglašavanje prodaje televizije.

Gradonačelnica Jasna Avramović i članica Gradskog veća zadužena za informisanje Vesna Stefanović, odbijaju da odgovore na pitanja Smederevskih o tome zbog čega je pomenuta odluka povučena sa jednog od prethodnih skupštinskih zasedanja, a nedavno i stavljena van snage, kao i da li se priprema novo rešenje koje će biti upućeno nadležnim državnim organima. Obe nas u svojim odgovorima, prosleđenim elektronskom poštom, upućuju na Skupštinu grada, koja je i osnivač Televizije Smederevo.

Predsednik Skupštine Branče Stojanović lopticu, pak, vraća unazad – ka Gradskom veću. Tvrdi da ukoliko televizija ne bude ušla u trku za novim vlasnikom, ni Skupština grada ni lokalna samouprava neće snositi nikakvu odgovornost.

Lokalna samouprava neće da doprinese gašenju medija, jer je postojala i prethodna skupština, i prethodne skupštine, kad je trebalo nešto da se uradi. Skupština nije za to kriva ni u kom slučaju, zna se procedura kako ide – rukovodstvo televizije radi sa nadzornim odborom, sa resornim odeljenjem, sa Gradskim većem, znači skupština može da bude zakazana sa određenom temom tek kada ta tema prođe Gradsko veće. Za sada ona nije bila na Gradskom veću, ali kad bude obrađena, skupština će se o tome izjašnjavati – objašnjava Stojanović.

Čak i ako se to dogodi, rok za dostavljanje dokumentacije će biti probijen, jer će prema našim saznanjima, prva naredna sednica lokalnog parlamenta biti održana posle 1. jula, pošto se čeka odluka o rebalansu budžeta koja nije gotova.

Televizija Smederevo gotovo da nema ništa od svog kapitala. Osim zaposlenih, za koje je gradonačelnica Jasna Avramović ranije izjavila da „njih ionako niko ne bi ni kupio“, i dotrajale opreme, posluje u iznajmljenom prostoru, a u poslednjih osam godina nije bilo nikakvih ulaganja.

Prema saznanjima Smederevskih, u Televiziji Smederevo za sve ovo vreme nisu mogli da utvrde ni tačan bilans poslovanja, s obzirom na to da su se pojedini ugovori i fakture o potraživanjima ovog preduzeća „zagubili“. Interna komisija za popis potraživanja i spisak dužnika utvrdila je u aprilu da firma potražuje oko 7,7 miliona dinara. O tačnim dugovanjima ove medijske kuće, javnost do sada nije upoznata. Osim po prispelim obavezama, postoji dug za zarade zaposlenih, a pristižu i tužbe kojima radnici potražuju razliku između minimalca koji im je retroaktivno uveden, i plate koju je trebalo da primaju. Nadležni u Televiziji, međutim, izračunali su, i Agenciju za privatizaciju krajem maja obavestili, da bi novi vlasnik u naredne dve godine u ovaj medij trebalo da uloži 18.600 evra.

Izmene i dopune Zakona o javnom informisanju predviđaju da, za medije za koje do 1. jula ne bude oglašen javni poziv, prestaje mogućnost finansiranja iz budžeta. Zaposleni postaju vlasnici kapitala, ukoliko prethodno nisu uzeli besplatne akcije drugih državnih preduzeća. Ako je to slučaj, medij će biti brisan iz registra javnih glasila, što znači da prestaje da postoji. Onim medijima, za koje do 1. jula bude oglašena prodaja kapitala, biće omogućeno finansiranje iz budžeta do 31. oktobra, odnosno do trenutka dok ne budu prodati. O ovim izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju republička skupština trebalo bi da se izjasni naredne sedmice.