O novinarima, medijima i REM-u, u Rezoluciji Evropskog parlamenta

Posle masovnih ubistava u Beogradu i kod Mladenovca održani su protesti „Srbija protiv nasilja“, počinje Rezolucija i u njoj konstatuje da su poslednji parlamentarni izbori treći za manje od četiri godine i da od 2012. godine, osim jednih, imamo samo vanredne izbore. Kritikovana je, između ostalog, praksa da se lokalni i parlamentarni izbori održavaju istog dana.

Prvo gde se pominju novinari, a to je u tekstu posle slova D, piše, između ostalog, da su izbore obeležili neviđeni nivo negativne kampanje i izazivanje straha, kao i „napadi na političke oponente i novinare“.

Govoreći o sveukupnoj kampanji koju je, kako piše, karakterisala ekstremna polarizacija, agresivna retorika, diskreditacije ličnosti, zapaljiv jezik, pritisak na zaposlene u javnom sektoru i tako dalje, tačka F završava se rečima da su od Rusije finansirani Sputnjik Srbija i Raša Tudej Balkan „aktivno doprinosili širenju dezinformacija, suštinski o opozicionim kandidatima“.

Tela za nadgledanje elektronskih medija i kampanje, ostala su uglavnom neučinkovita u odvraćanju od prestupa tokom izbornog perioda, piše iza slova H.

Medijska pristrasnost nalazi se na spisku gde su pobrojane „suštinske optužbe o neregularnostima koje uključuju kupovinu glasova, pritisak na zaposlene u javnim preduzećima i socijalno ranjive grupe, zloupotrebu javnih izvora, ucenjivanje“. To je slovo R.

Odmah zatim, slovo S u Rezoluciji, piše da su i srpski predsednik i mediji koje kontroliše Kremlj tvrdili da su se „druge zemlje mešale u izborni proces u Srbiji na brutalne načine, ali nisu to potkrepili dokazima“. Na istom mestu konstatuje se da su širenje ruskih dezinformacija i narativa dubok i uporan problem u Srbiji, „posebno tokom izbornih kampanja“.

Tokom poslednje decenije, od kada je predsednik Vučić došao na vlast, piše dalje u Rezoluciji pod slovom W, u kontinuitetu opadaju medijske slobode u Srbiji, prisutni su politički pritisci, pretnje, čak i fizički napadi na novinare.

Reporteri bez granica smestili su Srbiju među najniže rangirane zemlje u Evropi na svojoj listi Svetski indeks medijskih sloboda, piše u ovom dokumentu Evropskog parlamenta. Zatim se konstatuje kako je Srbija pala za 12 mesta i našla se u 2023. godini na 91. poziciji.

U finalnom delu Rezolucije prva tačka počinje žaljenjem što su srpski parlamentarni i lokalni izbori održani 17. decembra 2023. godine odstupili od međunarodnih standarda i Srbijine posvećenosti slobodnim i fer izborima, te da je postojala uporna i sistematska zloupotreba institucija i medija od strane nosilaca vlasti kako bi stekli neprikladnu i nefer prednost.

U delu gde Evropski parlament poziva Srbiju da primeni zajedničke preporuke Venecijanske komisije i OEBS/ODIHR od 19. decembra 2022. godine da bi se sprečile nove neregularnosti i prevare, takođe piše da je to potrebno kako bi se obezbedilo demokratsko funkcionisanje zemlje „pogotovo ono koje se odnosi na pristup medijima kandidata koji se nadmeću“.

Osudom odsustva medijskog pluralizma tokom izborne kampanje, počinje tačka 18 ove rezolucije. Takođe, osude idu i „dezinformisanju i rasprostranjenom neetičnom i pristrasnom medijskom izveštavanju u korist funkcionera vlasti“.

Veliki broj medija, podvlači se sa zabrinutošću, pod uticajem su i kontrolom vlasti, što za rezultat ima neravnopravan položaj opozicionih kandidata tokom kampanje.

Osuđujemo napade medija bliskih vlasti, piše dalje, na kritički orjentisane novinare.

Odmah zatim, i tačka 19, govori o zabrinutosti da se uslovi i pluralizam u medijima pogoršavaju, uprkos novim zakonima o elektronskim medijima i javnom informisanju i medijima.

„Izuzetno žaljenje“ postoji zbog toga što je „Regulatorno telo za elektronske medije (REM) zanemarilo svoje zakonske obaveze da kontroliše kampanju u medijima, izveštava o svojim nalazima i kažnjava medije koji krše zakon, šire govor mržnje ili krše novinarske standarde“.

Iznesena je i briga zbog toga što je REM objavio jedino rezultate nadgledanja programa javnih servisa i privatnih kablovskih kanala, ali ne i privatnih nacionalnih televizija bliskih vladajućoj partiji.

Izražena je briga, što je tačka 20 Rezolucije, zbog slučajeva uvredljivih napada i zastrašivanja novinara, kao i aktivista nevladinog sektora, koji u nekim slučajevima dolaze od vladinih zvaničnika, posebno pre izbora. U ovom delu Rezolucije je zatraženo da se srpski zvaničnici suprotstave stranom uticaju i kampanjama dezinformisanja i da „snažno unaprede zaštitu nezavisnog novinarstva i osiguraju transparentnu medijsku scenu“.

„Institucije Evropske unije moraju da urade više kako bi osigurale da prava i slobode srpskih novinara i medija budu zaštićene“, piše u Rezoluciji.

Naznačeno je da pristup fondovima namenjenim zemljama kandidatima za članstvo u EU treba koristiti „kao alat kojim bi se zaustavilo da se medijske slobode dalje urušavaju“.

Uz „snažnu osudu“, pred kraj Rezolucije, u tački 25, „nepotkrepljenih tvrdnji srpskih zvaničnika da su zemlje Evropske unije učestvovale u organizaciji posleizbornih protesta“, piše i da postoji žaljenje što su „protesti iskorišćeni kao izgovor za širenje anti EU narativa u medijima bliskim vladajućoj partiji“.