Kako se informišu mladi

Izabela Branković, izvršna direktorka Asocijacije, izjavila je za Betu da je deo programa i letnja škola sa srednjoškolcima i da vrsta znanja koje dobiju kroz petodnevnu obuku i mentorski rad u redakcijama, pomaže da „oni sami naprave sajt onako kako smatraju da mediji treba da budu prilagođeni njihovom interesovanju, znanju i potrebama.“

„Ako posmatrate analitiku svih velikih sajtova primetićete da je upravo ta kategorija, od 15 do 25 godina, na nivou statističke greške. Da li to znači da zapravo veliki mediji potpuno ne vide (ovu grupu) kao publiku ili jednostavno se mladi informišu isključivo preko društvenih mreža, jeste otvoreno pitanje“, rekla je Branković.

Dodala je da iskustvo Asocijacije medija, koja je do sada osnažila šest generacija koje su napravile 12 sajtova, pokazuje da su „njihova interesovanja, njihov način konzumacije medija, ono o čemu oni pišu, potpuno različito od onog što se njima plasira“.

Branković ističe da mladi potpuno drugačije konzumiraju medije, informišu se na društvenim mrežama i smatraju da su oni sami medij.

„Oni zapravo znaju sve informacije koje se događaju ali ih vuku sa nekih „alternativnih“ medija, to su uglavnom neki influenseri, neki profili koji nisu definisani kao medij, a zapravo prenose te medijske poruke“, kaže Branković.

Ona navodi da mlade karakteriše i gotovo urođeni instinkt prepoznavanja lažnih vesti u čemu im pomažu nove tehnologije i da te provere rade na dnevnom nivou.

„Oni svi jako dobro razumeju, dosta njih i govori engleski jezik što im apsolutno otvara barijere da oni o svakoj temi čuju sa više strana. Oni su prosto radoznali i njima je ta vrsta provere nekako urođena“, navodi Branković.

Na pitanje da li mladi prepoznaju aktivnosti države na unapređivanju njihovog položaja, Branković kaže da „kada pričamo o konceptu da li ti mladi ljudi misle da neki programi koje država sprovodi utiče na njih, ja moram reći da su ovo deca koja su zainteresovana i imaju širi spektar interesovanja, ali nisam stekla utisak da oni posebno prepoznaju šta država radi za njih“.

Govoreći o medijskoj pismenosti kao izbornom predmetu u srednjim školama, Izabela prenosi utisak da iako većina nastavnika i profesora koji se tom temom bave nemaju adekvatna znanja i iskustva, ipak uspevaju da neku osnovnu poruku i važnost medijske pismenosti, pre svega kritičkog razmišljanja, prenesu.

„Asocijacija medija ima akreditovani program medijsko informacione pismenosti. Ono što je važno i mladim ljudima bi bilo neophodno, mislim da treba institucionalno da se napravi i da se izaberu ljudi koji imaju volje i želje (za rad sa mladima), jer ja ono što vidim o tim mladim ljudima je da oni žele da ih neko involvira u neki program, žele da budu deo nečega, žele da se čuje njihov glas, a ne stiču taj utisak“, rekla je Branković.