Nema nade za Međunarodni radio Srbija (Radio Jugoslavija)

Novi krajnji rok za privatizaciju medija biće 31. oktobar 2015. godine, utvrđeno je izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima koje je danas usvojila Skupština Srbije. I pored burne rasprave i nekoliko amandmana kojima se zahtevalo da se i za Radio Jugoslaviju rok produži do 31. oktobra, poslanici nisu prihvatili taj predlog

Rešenost Ministarstva kulture i informisanja da se izmene zakona usvoje baš onako kako su oni predložili bila je jasna još na samom početku sednice kada smo saznali da Vlada nije prihvatila ni jedan od 35 predloženih amandmana.

Tri amandmana odnosila su se na naš radio i pojedini poslanici i vladajuće koalicije i opozicionih SDS i Pokreta za preokret tražili su da se našem radiju takođe pruži šansa za dogovor o opstanku.

Najduže i sa najviše argumenata svoj amandman branila je šefica Poslaničkog kluba SPS Dijana Vukomanović koja je podsetila na značaj informisanja svetske javnosti i dijaspore na 12 jezika. Vukomanović se založila da ministar još jednom razmisli o tome da sačuva ovaj medij čiji su troškovi višestruko manji od državne agencije Tanjug, ali odgovor je bio nedvosmislen.

Zaposleni u Radio Jugoslaviji nisu ni prvi ni poslednji koji će na svojim leđima osetiti težinu izreke „Riba smrdi od glave, ali se čisti od repa“.

Ministar Ivan Tasovac je istakao da je ovo digitalna era, da je kratki talas stvar prošlosti, da je bilo spremnosti za dogovor ali rešenja nisu pronađena. Da ne bi bilo dileme, ministar je podvukao da zaposlenima ne treba pružati lažnu nadu i da će, doduše uz skroman socijalni program, svih 96-oro zaposlenih od 1. avgusta ostati bez posla.

O našem radu govorila je i predsednica Odbora za kulturu i informisanje Vesna Marjanović iz DS koja je tražila ravnopravan tretman za zaposlene i pitala zašto novinari lokalnih medija ili Tanjuga imaju veća prava od novinara državnog radija.

I samostalni poslanik Pokreta za preokret Janko Veselinović branio je amandman između ostalog pitanjem ko će dobiti kratkotalasnu frekvenciju Srbije, ali na to pitanje nije dobio odgovor. Jedino se zna da će o imovini našeg radija naknadno odlučiti Vlada Srbija.

Poslanici Srpske napredne stranke podržali su gašenje našeg radija i sami priznajući da ne znaju tačno o čemu je reč. Sa druge strane bilo je primetno da su se naprednjaci zdušno založili za opstanak Tanjuga, po mogućstvu u državnom vlasništvu.

Tako je i ova Vlada, kao i sve vlade posle 2000. godine pokazala da ima interes samo za unutrašnjopolitičko delovanje, dok je promocija zemlje u svetu ne interesuje previše. Poslanicima je predočeno da su mnoge ličnosti iz sporta i kulture kao i brojni slušaoci potpisali peticiju za očuvanje radija, ali to na njih nije uticalo. Zaposleni u Radio Jugoslaviji nisu ni prvi ni poslednji koji će na svojim leđima osetiti težinu izreke „Riba smrdi od glave, ali se čisti od repa“.