Katastar izmislio autorizaciju pitanja: Na Iksu se prema novinarima ponaša kao onlajn siledžija

Republički geodetski zavod (RGZ) poslednjih dana postao je poznat po obračunima sa novinarima i građanima na društvenoj mreži Iks (X).

Portal N1 pisao je o tome kako ova institucija, nadležna za katastar, koristi nalog na Iksu za rasprave, svađanje, podsmevanje i uvrede drugih korisnika.

O tome ko vodi njihov nalog, iz Zavoda nisu odgovorili novinarki N1, ali su joj uputili krajnje neobičan zahtev – „autorizaciju glavnog urednika za pitanja koja im je postavila”. Kako „autorizacija pitanja“ u novinarskoj profesiji ne postoji, teško da je neki novinar za tako nešto ikad čuo, ali Zavodu to nije dovoljno – prilikom traženja autorizacije pitanja, RGZ se pozvao na Kodeks novinara Srbije.

„Kada smo zatražili autorizaciju glavnog urednika za pitanja koja nam je uputila novinarka Neda Vulović Obradović putem mejla, umesto odgovora, dobili smo samo dodatna pitanja. Očekujemo da će N1 pružiti neophodne informacije kako bi očuvali transparentnost i verodostojnost, što profesionalni standardi i etički kodeksi u novinarstvu snažno zagovaraju”, napisao je između ostalog administrator naloga RGZ-a na Iksu, koga na toj mreži tokom ove rasprave zovu „Vladanka“, po imenu šefice Informativne službe Srpske napredne stranke (Vladanka Malović).

Šta je to, pobogu, autorizacija pitanja?

U Kodeksu, naravno, ništa slično ne postoji. Jedino mesto gde se u Kodeksu pominje pojam autorizacije – ali teksta, a ne pitanja novinara – jeste u poglavlju o istinitosti izveštavanja.

Ali ni autorizaciju teksta, prema Kodeksu, novinari „nisu obavezni da intervjuisanoj osobi omoguće”. Ukoliko se u dogovoru s urednicima ipak odobri autorizacija, „intervjuisana osoba nema pravo da menja novinarska pitanja, smisao i kontekst svojih odgovora”.

Umesto da pomažu građanima i rešavaju zaostale predmete, iz katastra odvajaju resurse – ma koliko mali bili – da se neko svađa po Iksu i drugima tamo odgovara u dva noću

„Novinari nisu dužni da šalju bilo kome bilo šta tog tipa – ni po kodeksu, ni po zakonu, ni po zdravom razumu. Ne vidim taj zahtev nikako drugačije nego kao pritisak na medije”, kaže za Cenzolovku Tamara Skrozza, ekspertkinja za medijsku etiku i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu.

Ona misli da je ovaj zahtev RGZ-a ili posledica straha u ovoj instituciji da će negde platiti cenu toga što razgovaraju sa novinarima, ili posledica osionosti „koja inače karakteriše institucije koje su još samo formalno preostale u ovoj državi”.

Novinarka nedeljnika Vreme Jovana Gligorijević, povodom zahteva RGZ-a za autorizaciju pitanja i pozivanja na Kodeks novinara, citirala je predsednicu Skupštine Anu Brnabić: „Moram da razumem kako da razumem.”

„Mogli su da se pozovu i na Novi zavet, ima smisla koliko i pozivanje na kodeks.”

Gligorijević kaže da se – ko god da vodi taj profil – zaneo preko svake mere, kao i da taj nalog treba ugasiti. Ona misli da svaki novinar koji je video tu objavu oseća užasnu ljutnju:

„Prvo, katastar vodi hajku protiv našeg kolege, a drugo, ceo taj nalog na Iksu ponaša se kao onlajn siledžija pušten s lanca.”

Marković: Sramota da državni organ ovako komunicira

Hajka o kojoj govori Jovana Gligorijević je arogantni obračun Republičkog geodetskog zavoda sa novinarom BIRN-a Radmilom Markovićem.

Marković za Cenzolovku objašnjava da je sve počelo tako što je on prvo „prozvao” katastar jer su odbili da odgovore na njegov zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, kojim je tražio četiri dokumenta.

Obrazloženja katastra se, kaže Marković, kose sa odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

RGZ se potom oglasio da se o ovoj instituciji šire „teorije zavere” i „dezinformacije”.

Novinari nisu dužni da šalju bilo kome autorizaciju pitanja – ni po kodeksu, ni po zakonu, ni po zdravom razumu (Tamara Skrozza, Savet za štampu)

Markovićev pokušaj da dođe do dokumenata nazvali su „očiglednim pokušajem plasiranja kampanje umesto prikupljanja činjenica” i naglasili da im je „jasan cilj novinara”.

Marković za Cenzolovku kaže da ga ne dotiču odgovori RGZ-a, ali da je sramota za bilo koji državni organ da se tako ponaša na društvenim mrežama.

„Neprimereno je da bilo koja institucija tako odgovara bilo kome. Oni su platili nekoga da vodi taj nalog na ovaj način – to je primer na mikronivou kako se troši državni novac – na besmislice, gluposti”, kaže on i dodaje:

„Umesto da pomažu građanima i rešavaju zaostale predmete, iz katastra odvajaju resurse – ma koliko mali bili – da se neko svađa po Iksu i drugima tamo odgovara u dva noću.“

Karikaturista Marko Somborac napisao je na Iksu da je Zavod, na pokušaj Markovića da dođe do dokumenata, optužio novinara da ruši državu. Somborcu su na ovu objavu  uvredljivo i arogantno odgovorili iz Zavoda:

„Opustite se, nema razloga za paniku. Previše značaja ste dali jednoj dezinformaciji – ne ruši se država tako lako. Razumemo da ste možda pod velikim stresom ali danas je prvi dan proleća, pa vam preporučujemo opuštanje i uživanje u lepotama koje nam ovo godišnje doba donosi.“

Nije im bilo dovoljno arogancije, pa su Somborcu dodali:

„Na Vašu žalost, Republički geodetski zavod (RGZ) ne učestvuje u zabavnim šou-programima za koje ste, pretpostavljamo, veoma kompetentni. Kada je reč o ozbiljnoj i stručnoj debati o upravljanju nepokretnostima, potrebno je određeno obrazovanje i profesionalizam da bi se razumela dubina teme, što se čini da Vam nedostaje.”

Zavod je u sličnom, uvredljivo ciničnom maniru, odgovarao i glumici Bojani Maljević i bivšem povereniku za informacije od javnog značaja, advokatu Rodoljubu Šabiću.