Anatomija srpskog tabloidiota

Ovako je Slaviša Lekić jedared opisao kako počinje radni dan urednika prosečnne srpske režimske žutare, takozvanih tabloida, koji i postoje da bi prosečan srpski tabloidiot ima šta da čita.

I ne samo da čita, nego da ima u šta da veruje, a tabloidiot, prosečan srpski glasač, najviše veruje u neverovatne stvari, neverovatne pojave i neverovatne ličnosti među kojima se najviše ističe najneverovatnija pojava srpske istorije, predsednik, koji je ujedno i mentalni guru urednika prosečnog srpskog tabloida, onaj što šalje poruke na WhatsApp i onda iz pristiglih poruka glavni urednik opušteno prepiše teme za naslovnu stranu sutrašnjeg broja. Dok mu mozak visi na redakcijskom čiviluku.

Kad, dakle, mozak okači na čiviluk, urednik srpskog tabloida ne krije suze radosnice ako se kojim slučajem oglasi sistem „Amber Alert“, jer to znači da stupa na teren gde je sve dozvoljeno, na klizav teren gde svi sem njega bivaju oprezni da nešto ne pogreše, da nekog ne povrede, ali taj teren za njega je idealan, u njemu urednik srpskog režimskog tabloida pliva ko svinja u brlogu.

-Juhu, al‘ ćemo sada da lažemo, da ložimo i dižemo tiraže i klikove na tuđoj nesreći, jerbo nema za nas veće sreće od tuđe nesreće – kaže on kada nonšalantno ujutru ušeta u redakciju, okači mozak o čiviluk, priklješti na stolici sopstvene mošnice, uzme mobilni u ruke, klikne na aplikaciju WhatsApp i počne da šalje ideje svojim novinarima šta sve mogu u tom trenutku da izmisle kako bi sopstvene čitaoce, tabloidiote, doveli u stanje totalne tabloidiotske nirvane.

Najpre, kaže urednik srpskog tabloida, treba naći dokazane stručnjake za nestanke dece, pa je urednik srpskog tabloida u poslednjih deset dana od kada je nestala mala Danka, našla osobu koja izgleda kao da je odavno nestala, ali je niko ne traži, jer nikome ni ne treba, osim urednicima tabloida.

Ta osoba se zove Jovana Jeremić, po zanimanju je ekspert za „Amber Alert“ i ponosno je pre neki dan izjavila za srpske tabloide: „Moje mišljenje je da je devojčica prodata i da se sada nalazi u nekoj drugoj zemlji. Ja i dalje stojim iza toga da je glavno sve oko majke, da mora da se ispita i da ona zna gde je, da je majka prodala devojčicu, sve za materijalnu korist. To što je majka trudna, ne sme da bude olakšavajuća okolnost, trudna je za sebe, policija ne sme da ima milosti prema njoj. Ima i drugih trudnica koje su u teškom stanju, pa ne prodaju svoju decu. A u prilog tome što sam ja rekla jeste to što je sat vremena kasnije prijavila nestanak, znači da je čekala da pređe granicu“ – izjavila je Jovana Jeremić za Srpski telegraf pod naslovom: „MAJKA NESTALE DANKE KRIJE ZASTRAŠUJUĆU ISTINU?! Jovana Jeremić otkrila na šta policija mora posebno da OBRATI PAŽNJU!“

Da baš tako! Možete misliti urednika prosečnog srpskog tabloida koji zove Jovanu Jeremić, koja ni nema šta da okači na čiviluk kada dođe na posao, da bi Jovana Jeremić posavetovala srpsku policiju kao poznati ekspert za nestanke, naročito nestanke sopstvene svesti, savesti i moždane mase- šta ima da rade i ko je najsumnjiviji.

-Naravno, najsumnjivija je majka – rekla je Jovana Jeremić, takođe majka, a radosno objavio urednik srpskog tabloida, kome ništa nije bilo sumnjivo, niti je znao zašto bi iko normalan zvao Jovanu Jeremić da optužuje majku nestale devojčice da ju je prodala.

-Sram je bilo, rekao je urednik, misleći naravno na majku, a ne na Jovanu Jeremić.

Jovanu Jeremić, kao srpsku verzije Agate Kristi, koja se zapravo zove Agata Krsti, jer se svi koji su čuli teorije Jovane Jeremić o nestanku male Danke, krste s obe ruke kada je vide ili čuju, sem naravno tabloidiota, onih koji veruju da Jovana Jeremić za sve, jer, zaboga, takva osoba mora sve sve zna jer redovno intervjuiše predsednika Srbije.

Onda se u drugom tabloidu pojavio takozvani društveni analitičar, neki Saša B. (ma šta ovo B. značilo), koji je rekao da su građani Bora, navodno, danima unazad pre nestanka devojčice Danke Ilić, objavljivali upozorenja o crvenom pikapu zaječarskih tablica, u kojem su bili ljudi koji su deci na ulici nudili slatkiše. On je naveo, pisao je Alo, da bi policija trebalo da pretraži sve crvene pikapove u Banjskom polju i okolini.

-Zovite samo što veće ludake, budale, renomirane teoretičare zavere i morone – kao da je tog jutra onaj prosečni urednik režimskog srpskog tabloida, kada je nonšalantno ušetao u redakciju, okačio mozak o čiviluk, priklještio na stolici sopstvene mošnice, uzeo mobilni u ruke, kliknuo na aplikaciju WhatsApp i onda poslao ovu poruku novinarima o profilu ličnosti koji im treba za narednih deset dana drame koja diže tiraže i povećava klikove.

Najsumnjiviji su bili otac i majka, naročito majka, ujak je bio još sumnjiviji, pa je ekipa Informer TV na licu mesta dobila instrukcije iz režije da bi bilo dobro da ga malo isprovociraju, pošto je to – kako je emitovano u programu – “odlično za šer i klik” – jer je super loodilooo ako ujak nestale devojčice krene da bije Informer ekipu pred kamerama. Sumnjive su bile i komšije, prijatelji, babe, dede, strine, tetke, teče i pašenozi, portali tabloida su padali od navale, tiraži su plamtali po kioscima, armija tabloidiota je zaboravila gde živi i uživala u “Amber Alertu”.

-Samo da ovo potraje – kazao je urednik srpskog tabloida kada je nonšalantno ušetao u redakciju, okačio mozak o čiviluk, priklještio na stolici sopstvene mošnice, desetog dana potrage, i kucnuo u drvo.

I onda je tog dana tužnu vest saopštio predsednik lično. Tek da i on ima neke vajde od svega ovoga.

I predsednik sit i tabloidi na broju. I tabloidioti srećni.