REM iz pravilnika izbacuje obavezan dečiji i kulturni program: „To je samo legalizacija stečenog stanja“

Do sada je u Pravilniku postojala obaveza televizija sa nacionalnom frekvencijom da imaju kvalitetan program, pod kojim se podrazumeva naučno-obrazovni, kulturno-umetnički, dokumentarni ili dečji program, odnosno program za maloletnike, zajedno ili pojedinačno, i to najmanje 20 odsto ukupnog godišnje objavljenog programa.

U Nacrtu novog Pravilnika REM-a, koji je na javnoj raspravi do sutra, o tome nema reči – nema ni reči.

„Novi zakon sada donosi obavezu raznovrsnosti programa televizija. Nacrt pravilnika, u skladu sa zakonom, se detaljnije bavi time šta je raznovrsnost koja obuhvata raznovrsnost političkog mišljenja, programskog sadržaja odnosno žanrova – dečji, informativni, kulturni, ali dok je ranije pravilnik propisivao da to bude kvalitetan program najamnje 20 odsto, sada te obaveze više nema i ostavljeno je na dobroj volji televizija koje će žanrove imati. To mogu biti i rialitiji“, kaže za N1 novinarka Cenzolovke Danica Đokić.

Iako je do sada ovakva obaveza postojala, nije se poštovala, a Tamara Filipović Stevanović iz NUNS-a kaže za N1 da bi donošenje ovog pravilnika pokazalo tendenciju da se izmene svih zakona donose kako bi se sada legalizovalo stečeno stanje.

„U Srbiji je sve samo forma. To se desilo sa Zakonom o javnom informisanju kojim smo legalizovali učešće telekomunikacione kompanije u državnom vlasništvu kao osnivača medija. Sada se to dešava sa ovim pravilnikom. Do sada smo imali da moramo da imamo kvalitetan sadržaj makar 20 odsto, sada izbacujemo to i legalizujemo stečeno stanje, jer je REM godinama u nazad svojim izveštajima konstatovao da tog udela nema u televizijama sa nacionom pokrivenošću“, navodi ona i dodaje da REM na taj način legalizuje svoju odluku o dodeli nacionalnih dozvola.

Kako će se to reflektovati na dodeljivanje dozvola u budućnosti, prema rečima Đokić, zavisiće od toga kakav će pravilnik biti usvojen na kraju, jer još postoji mogućnost da će se menjati, ali i od sastava saveta REM-a u trenutku u kojem će odlučivati o dozvolama.

„Nadamo se da će novi savet REM-a biti malo voljniji da reaguje i izriče adekvatne mere pa je neophodno da ima jaku zakonsku i podzakonsku regulativu na osnovu koje može da reaguje. Stoga je važno da ovaj član, koji niko nije poštovao, postoji, da bi neki budući, bolji REM mogao da reaguje u skladu sa njim“, kaže Đokić.

Osim ovog, na javoj raspravi je trenutno još 14 pravilnika, a iz novinarskih udruženja čuju se kritike da je rok koji je dat za 15 pravilnika suviše kratak.

„REM je bio u obavezi da podzakonske akte uskladi u roku od šest meseci i oni su maksimalno iskoristili tu mogućnost. Taj rok ističe 4. maja. Javna rasprava je za 15 pravilnika organizovana 20 dana, što je zakonski minimum. Mi smo juče kao koalicija tražili da se pomeri taj rok, da li će biti prihvaćeno ili ne ne znamo. Ovo su jako važni dokumenti, a vidimo da se potkradaju stvari koje će dalje nastaviti zakonski da urušavaju medijsku scenu“, kaže Filipović Stevanović.

Prema njenim rečima, radom ovog Saveta REM-a niko nije zadovoljan.

„Prema zakonu REM mora biti smenjenj 4. novembra, kada mora biti izabran novi Savet. Međutim, ta priča još nije pokrenuta. Niko nije zadovoljan radom REM-a, a s obzirom da postoji društveni konsenzus da REM ne radi dobro, najmanje što ovaj saziv parlamenta može da uradi je čim zakaže novu sednicu da pokrene i smenu odnosno izbor novih članova REM-a“, ističe Filipović Stevanović.

Video snimak N1