Panel povodom 30 godina agencije Beta: Medijima nedostaju sadržaji za nove generacije

Jedan od osnivača agencije Beta Dušan Reljić, koji je moderirao panelom, ocenio je da se bitan deo javnosti u Srbiji ne informiše preko alternativnih i digitalnih medija, već da „gleda Dnevnik“, zbog čega postoji opasnost da se stvore dve odvojene sfere u društvu „koje se ne poznaju, ali koje će da se iskreno mrze“.

Rejlić je upitao učesnike panela kako prevazići tu podvojenost društva.

Viša naučna saradnica Instituta za evropske studije u Beogradu Irina Milutinović kazala je smatra da su neophodne političke i demokratske akcije kako bi se ublažili „tako intenzivni antagonizmi u društvu koji imaju svoju refleksiju i u odnosu prema medijima“.

„Za to su odgovorni ne samo mediji, nego i politički akteri koji veoma često tendenciozno i svesno prave društvenu polarizaciju, naročito u autoritarnim političkim režimima, ili ovim hibridnim“, dodala je Milutinović.

Prema njenim rečima, više od jedne petine građana Srbije ne veruje nijednom tradicionalnom mediju, ali je pitanje da li se oni po automatizmu sele u digitalnu sferu i alternativne izvore.

„Da li alternativna sfera ima uticaj u javnom prostoru? Pa nema. Ima veoma sveden i veoma ograničen uticaj, jer televizija je i dalje medij broj jedan i po dometu i po količini publike. Televizija je na prvom mestu u zemljama regiona kao medij od najvećeg poverenja, kao prvi izvor vesti“, navela je Milutinović.

Ocenila je da, sa druge strane, alternativna medijska scena ima životni značaj za demokratsku javnost i ostale demokratske kapacitete društva u sistemima u kojima se ti kapaciteti sistematski urušavaju i zarobljavaju, bez obzira koliko ima pratilaca i posetilaca.

„Činjenica je da digitalna alternativna medijska scena nije sposobna u ovom trenutku da naruši hegemoniju javnog diskursa koju diktiraju oni koji imaju najviše političke moći i najviše finansijskih srestava, ali je neophodno da ovaj prostor za demokratsku debatu i dalje postoji i funkcioniše i neophodno je da pokriva pitanja od interesa za javnost koje ne pokrivaju mejnstrim mediji“, dodala je Milutinović.

Vanredna profesorka Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu Aleksandra Krstić nije se složila sa tvrdnjom da se najviše gledaju Dnevnik i televizija, navodeći da mladi između 15 i 35 godina uopšte ne gledaju televiziju.

„Oni gledaju Jutjub, rilsove, to je jedna publika kojoj se naši mediji danas uopšte ne obraćaju. To je generacija Zed, generacija Alfa. Mislim da bi naši mediji trebalo da razmišljaju o tome kako će praviti vesti za te dve generacije u narednih 30 godina, koja će postati druga generacija koja će konzumirati vesti na drugačiji način“, navela je Krstić.

Dodala je da bi mediji trebalo da se trude da mladima na zanimljiv i njima upodobljen način prave sadržaje koje bi gledali, van formi kojima su danas izloženi na različitim platformama.

Prema njenim rečima, mlade zaimaju vesti i ono što se događa, ali ne na način na koji se vesti dominantno konzumiraju u Srbiji – iz domena tradicionalnog novinarstva.

Direktor Centra za istraživanje medija i novinarstva MJRC u Santjagu de Komposteli, Marius Dragomir složio se da je priča o publici i generacijskom jazu u novinarstvu veoma važna.

„Moramo da pokušamo da preokrenemo odnos novinarstva, medija i publike – naglavačke. Potrebna nam je ta debata“, ocenio je Dragomir.

On se osvrnuo i na temu nezavisnosti medija danas, navodeći da kada se govori o nezavisnosti medija danas, govori se zapravo o finansiranju medija, a to znači o državnim parama, parama publike i oglašavanju.

Dragomir je rekao da ukoliko se želi odgovor gde ide nezavisno novinarstvo, mora da se shvati šta se dešava u Evropi, gde postoje razni nivoi slobode, zavisi o kom delu Evrope je reč.

Naveo je da se teži modelu javnog interesa, gde postoji balans između javnog servisa i privatnog sektora, ali da su češći primeri kada se mediji finansiraju od nekih kompanija i da zbog toga ima prilagođavanja korporativnim interesima.

„Što idemo dalje ka istoku vidi se model kao u Mađarskoj i Srbiji gde ima pritiska i kontrole od vlade i povezanih kompanija, a novinarstvo je u izvesnoj meri propaganda. Tu je zapažen pritisak od kompanija bliskih vlasti i tu je nizak nivo održivosti nezavisnog novinarstva“, rekao je Dragomir.

Dodao je da postoji i takozvani „atomizovani“ model kada postoji utisak da ima konkurentnosti, jer ima mnogo medijskih kuća, kao u Rumuniji, a na lokalnom nivou je „pustinja“ odnosno postoje mediji koji nisu profitabilni već deceniju.

„Oni nisu nezavisni već su to mediji koji su plaćeni od strane određenih ljudi ili kompanija ili vlade, da propagiraju određene interese“, rekao je Dragomir.