Asocijacija nezavisnih elektronskih medija protiv izručenja novinara Andreja Gnjota Belorusiji

Viši sud u Beogradu doneo je 31. maja odluku o izručenju Gnjota Belorusiji, prenosi agencija Beta, a odluka je javno saopštena novinaru 13. juna.

Beloruske vlasti optužile su Gnjota za utaju poreza u periodu od 2012. do 2018. godine. On negira optužbe a njegova odbrana smatra da je njegov progon politički motivisan, jer režim želi da ga kazni zbog njegovog angažmana protiv vlasti u toj zemlji.

Gnjot je i filmski stvaralac, sarađivao je sa brojnim nezavisnim novinskim kućama, uključujući Radio Svabodu, tokom protesta 2020. godine na kojima je zahtevana ostavka predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka nakon izbora u zemlji. Nakon toga odlazi iz zemlje.

Takođe je jedan od osnivača „SOS BI“, nezavisnog udruženja beloruskih sportista koje je uticalo na otkazivanje Svetskog prvenstva u hokeju na ledu u Belorusiji 2021. godine.

Beloruske vlasti su 2021. godine označile i Radio Svabodu i „SOS BI“ kao „ekstremističke“ grupe.

Vlasti Srbije uhapsile su Gnjota u Beogradu 30. oktobra 2023. godine, na osnovu poternice koju je raspisao beloruski biro Interpola.

Ako Gnjot bude izručen Belorusiji, prenosi Beta, potencijalno bi mogao da se suoči sa dodatnim optužbama za stvaranje ili učešće u ekstremističkoj grupi, za koje je zaprećena kazna do 10 godina zatvora, dodaje se u saopštenju ANEM-a.

Na moguću deportaciju beloruskog novinara, pored ANEM-a reagovala su i medijska udruženja poput Organizacije Media Freedom Rapid Response, koji su početkom maja saopštili da bi deportacija u Belorusiju Andreja Gnjota izložila „proizvoljnom lišavanju slobode i zatvaranju, kao i nehumanom tretmanu i mučenju u pritvoru“.

Reakcije su stigle i od Evropske unije, kao i Ambasade Sjedinjenih država u Beogradu, koje su izjavile da prate slučaj sa pažnjom.

Evropski pokret pozvao srpske vlasti da ne izruče Gnjota

Apelima se pridružio i Evropski pokret u Srbiji koji je 19. juna pozvao zvanični Beograd da odbaci zahtev za izručenje Gnjota Belorusiji.

Kako prenosi agencija Beta, Evropski pokret je u saopštenju naveo da poziva Vladu Srbije da poštuje međunarodne konvencije o zaštiti političkih azilanata, koje je Srbija ratifikovala i da prestane sa praksom izručivanja lica progonjenih iz političkih razloga.

„Ovim se krše i odredbe domaćeg Zakona o azilu i privremenoj zaštiti koje zabranjuju proterivanje ili izručenje lica na teritoriju na kojoj postoji rizik da će biti podvrgnuto mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju“, navodi se u saopštenju.

Evropski pokret pozvao je i druge organizacije civilnog društva u Srbiji da se aktivno pridruže odbrani Andreja Gnjota, kao i drugih beloruskih i ruskih aktivista prema kojima „srpske vlasti preduzimaju mere proterivanja ili izručivanja suprotne međunarodnim konvencijama i domaćem pravu“.

Srbija je s Belorusijom godinama unazad negovala dobre odnose, koji su se pre svega ogledali u vojnoj saradnji i zahvalnosti Minsku zbog nepriznavanja Kosova.

Beloruski autoritarni lider Aleksandar Lukašenko posetio je Srbiju 2019. kada je poručio da su dva naroda „ujedinjena vekovnim vezama i zajedničkim vizijama“. Tada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić Lukašenka opisao kao velikog prijatelja Srbije.

Lukašenko je jedan od retkih saveznika ruskog predsednika Vladimira Putina, a Belorusija je zbog svoje uloge u invaziji Rusije na Ukrajinu pod sankcijama Evropske unije (EU).

Srbija se selektivno priključivala sankcijama Belorusiji, dok istrajava na odbijanju da ih uvede Rusiji.