Koje su moguće pravne posledice Inicijative članova Saveta REM-a za ocenu ustavnosti odredbe Zakona o elektronskim medijima

Članovi Saveta REM-a zatražili su 4. juna ocenu ustavnosti odredbe kojom im mandat prestaje 4. novembra 2024. godine.

O tome koje su pravne posledice podnošenja Inicijative za ocenu ustavnosti i šta se može očekivati ukoliko Ustavni sud donese odluku da osporena odredba ZEM-a nije u skladu sa Ustavom, Udruženje novinara Srbije (UNS) razgovaralo je sa advokatom Gordanom Konstatinović.

„Ukoliko bi Ustavni sud utvrdio da odredba ZEM-a nije u saglasnosti sa Ustavom RS, ta odredba bi prestala da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u ‘Službenom glasniku Republike Srbije’“, kaže ona.

To znači, rekla je Konstatinović, da ako se raspiše javni poziv pre donošenja odluke Ustavnog suda i izbor novih članova Saveta ne bude završen, a odluka suda bude da član 126 st.1. nije u skladu sa Ustavom, postupak se obustavlja.

Iako odluke Ustavnog suda deluju pro futuro, Konstatinović podseća da u određenim slučajevima mogu imati retroaktivno dejstvo.

“Ukoliko bi Ustavni sud tek nakon izbora novih članova Saveta REM-a, utvrdio da odredba nije u skladu sa Ustavom, bivši članovi Saveta REM-a bi mogli da primenom člana 61 Zakona o Ustavnom sudu traže, u roku od 6 meseci od dana objavljivanja odluke u „Sl. glasniku RS“, izmenu pojedinačnih akata donetih na osnovu odredbe zakona za koju je utvrđeno da nije u skladu sa Ustavom“, rekla je ona.

Ipak, kaže Konstatinović, ukoliko to nije moguće, jer se u praksi dešavalo da se izmenom akta nisu mogle otkloniti štetne posledice nastale usled primene odredbe zakona stavljene van snage, članom 62 istog zakona je predviđeno da Ustavni sud može da odredi da se te posledice otklone povraćajem u pređašnje stanje, naknadom štete ili na drugi način.

„Na primer, izmenom odluke o prestanku odborničkog mandata zbog blanko ostavke nisu mogle da se otklone štetne posledice neustavne odredbe člana 47 Zakona o lokalnim izborima („Sl. glasnik RS” br. 129/07) u situaciji kada su u međuvremenu već sprovedeni novi lokalni izbori i tada je prethodnim odbornicima nadoknađena šteta“, podsetila je ona.

Na pitanje kada se može očekivati odluka Ustavnog suda, Konstatinović kaže da pravila nema, te da je u najvećem broju slučajeva Ustavni sud prilično spor i da odlučivanje u proseku traje oko dve godine.

Članovi Saveta REM-a – diskriminacija bez utvrđenog opšteg interesa

Zakon o elektronskim medijima, koji je stupio na snagu 4. novembra prošle godine, u članu 126 stav 1. predviđa da članovi Saveta izabrani na osnovu prethodnog Zakona nastavljaju da obavljaju tu funkciju do isteka jedne godine od dana stupanja na snagu ovog Zakona.

Ovo znači da im mandat ne prestaje istekom vremena na koje su izabrani već najkasnije 4. novembra 2024. godine.

Ovakvo rešenje dogovoreno je pred usvajanje Zakona, oktrobra 2023. godine, na sastanku vlasti i predstavnika medijske zajednice, uz podršku međunarodnih organizacija, a putokaz kojim se išlo bila je ranije usvojena Medijska strategija.

Aktuelni članovi Saveta REM-a ovu odredbu smatraju neustavnom i, kako su naveli u Inicijativi za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti koju su 4. juna podneli Ustavnom sudu, vrstom diskriminacije.

Oni su u Inicijativi, između ostalog, naveli da je sporna odredba Zakona u suprotnosti sa četiri člana Ustava – članom 3, članom 21 stav 1, članom 53, kao i članom 197 st. 1. i 2.

Članovi Saveta REM-a smatraju da se odredbom člana 126. stav 1. ZEM-a stavljaju u nejednak položaj u odnosu na buduće članove Saveta, te da im se uskraćuje pravo na vršenje javne funkcije pod jednakim uslovima.

Oni podsećaju da članovi 18 i 19 ZEM propisuju redovne uslove za prestanak mandata članove REM-a, a da je spornom odredbom propisan poseban osnov za prestanak mandata koji važi samo za aktuelni saziv Saveta.

Ovo, smatraju oni, predstavlja diskriminaciju jer je u suprotnosti sa ustavnim načelom jednakosti svih građana pred zakonom, uključujući i one koji stupaju na javnu funkciju.

U Inicijativi se još podseća da Ustav propisuje da zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno (retroaktivno, prim.nov.) dejstvo, osim ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona.

Kako se dodaje, sporni član nije postojao u ZEM-u u trenutku izbora aktuelnog saziva Saveta, te ne može imati povratno dejstvo, naročito ako se uzme u obzir da „nije utvrđen opšti interes za povratno dejstvo navedene odredbe zakona“.

Članovi Saveta ističu i da bi se sprovođenjem ove odredbe urušio princip nezavisnosti REM-a, imajući u vidu da se osporenim aktom uvodi mogućnost proizvoljne smene Saveta bez postojanja za to zakonom predviđenog razloga.

Savet REM-a, osim predloga Ustavnom sudu da prihvati Inicijativu i donese odluku da član 126 st.1. ZEM-a nije u saglasnosti sa Ustavom, zatražili su od ovog suda i da do donošenja konačne odluke obustavi izvršenje ove odrebde ili radnje koja je preduzeta na osnovu nje.

Izbor novih članova Saveta REM-a

Na osnovu sporne odredbe Zakona, Narodna skupština RS do 4. novembra treba da izabere nove članove Saveta REM-a.

Pre toga, kako je propisano članom 13 ZEM- a, „odbor Narodne skupštine nadležan za informisanje (u ovom slučaju Odbor za kulturu i informisanje, prim.nov.), „objavljuje javni poziv za predlaganje kandidata za člana Saveta najranije šest meseci a najkasnije tri meseca pre prestanka mandata člana Saveta, odnosno najkasnije 15 dana od prestanka mandata iz razloga predviđenih članom 18 tač. 2)-4) ovog zakona“.

Na ovnovu ovog člana Zakona, Odbor bi konkurs u ovom slučaju morao da raspiše najkasnije do 4. avgusta.

Na pitanje UNS-a postavljeno predsednici Odbora Neveni Đurić, kada će Odbor za kulturu i informisanje objaviti javni poziv za predlaganje kandidata za članove Saveta REM-a i da li je Odbor do sada razmatrao ovo pitanje, nismo dobili odgovor.

Inače, od konstituisanja početkom aprila ove godine, nije održana nijedna sednica Odbora za kulturu i infromisanje Narodne skupštine.