„Ovo je sad ipak još drastičnija pojava da se na konferencijama za štampu uskraćuju izjave medijima. Dakle, to je nešto što je apsolutno novi stepen te diskriminacije koji ozbiljno narušava priliku medijima da rade svoj posao“, ukazao je Nenadić.
Takođe, postoji još stvari koje treba razraditi, kao uvođenje novog pravila koje se primenjuju za medijske konkurse.
„Da onda ne može na konkursu da se dodeli novac nekom mediju koji krši standarde profesije. Međutim, takvo ograničenje ne postoji kada je reč o teretnim ugovorima. Na primer, kada se dodeljuje novac za oglašavanje ili za neke druge medijske usluge“, objasnio je.
Kako je naveo, Transparentsnost Srbije odavno upozorava da oglašavanje javnog sektora mora da bude uređeno kako se novac građana ne bi rasipao.
„A rasipa se i u izbornim kampanjama i van izbornih kampanja kada funkcioneri žele sebe da promovišu i to je nešto što mora da se reguliše. Naš predlog je da se učini kroz izmene Zakona o informisanju“, zaključio je Nenadić.
Šta je pokazala analiza?
Transparentnost Srbije navodi u analizi da je 60 gradskih propisa pokazalo da svi sadrže koruptivne rizike, a da su neki od njih takvog karaktera da mogu prouzrokovati ozbiljnu štetu gradskom budžetu i imovini.
Nenadić je istakao da postoje ogromni problemi, navodeći primer javne rasprave, koja ne bi trebalo da postoji samo kod donošenja budžeta, već i kod donošenja opštinskih, gradskih propisa i odluka.
“Većina gradova uopšte nema regulativu koja se na to odnosi, ima samo neke veoma načelne odredbe, dakle svega 12 od 28 gradova ima poseban propis. Postoje ogromni problemi i to se videlo na konkursima koji se raspisuju za podršku udruženjima za programe koje oni realizuju i na nacionalnom nivou kod ministarstava, ali i kod opština”, rekao je Nenadić u emisji “N1 Studio Live”.
Na pitanje da li je po ovom pitanju najgora situacija u Beogradu, Nenadić je naveo da tu mnoge stvari upadaju u oči.
“Za početak jedno stanje koje je trajalo veoma dugo, gde je grad Beograd imao Privremeni organ. Tu opet dolazimo do jednog koruptivnog rizika, gde ni u samom zakonu, a kamoli u gradskim aktima, nisu precizirana ovlašćenja tog organa, tako da se ona ograniče zaista samo na ono što je neodložno učiniti u tom trenutku ili što predstavlja tekući posao, onda smo imali gradski Privremeni organ koji je donosio odluke o dalekosežnog značaja i radio pritom potpuno netransparentno”, objasnio je.
Komentarišući EXPO 2027 Nenadić je rekao da u tom slučaju treba da se zapitamo koja imamo sredstva i pravne zaštite javnih resursa kada je za taj projekat donet poseban zakon, koji ubrzava proceduru i isključuje primenu Zakona o javnim nabavkama.
„Jedino što smo mogli, da se obratimo Ustavnom sudu da stopira primenu tog zakona, zato što on jeste neustavan i da razmotri što pre tu inicijativu, da bi se videlo načisto kakva je situacija. Kada smo dostavili inicijativu od Ustavnog suda nije bilo nikakvog odgovora, sve dok nismo eksplicitno tražili, a onda smo obavešteni da su oni dostavili taj zakon Skupštini na izjašnjavanje i da se ona o tome još uvek nije izjasnila. Kad će se izjasniti, ne znamo“, objasnio je Nenadić.
Dodao je da Ustavni sud ima mogućnost da o tome odlučuje i bez izjašnjavanja.
Prema njegovim rečima, javnost Srbije s pravom očekuje brz odgovor.
„S tim odgovorom se možda nećemo složiti, ali postoji sumnja oko ustavnosti jedne odredbe koja ima tako velike finansijske implikacije, zaista je neobjašnjivo“, ocenio je Nemanja Nenadić.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.