Mediji i strah od rodne ravnopravnosti u partrijarhalnom društvu

„Reagovao sam posle pritužbi roditelja iz Temerina da već dve godine, bez njihovog znanja i saglasnosti, u predškolskoj ustanovi „Veljko Vlahović“ njihovu decu uče LGBT vrednostima. Tako se mališani ’podučavaju’ da dečak može da ostane u drugom stanju, da devojčica može da se zaljubi u drugu devojčicu, da svako može da ima dva tate i dvojicu mama“, rekao je Borojević za Novosti tada.

Targetiranje vaspitačica u vrtiću rezultiralo pretnjama koje su im ogorčeni meštani upućivali putem društvenih mreža.

Nedugo zatim, hajka je prestala, kao da je neko tako naredio.

Naime, u vrtiću je sprovođen projekat pod nazivom „GENDERBEST-izgradnja rodne ravnopravnosmti od samog početka“ koji je za cilj imao prevazilaženje rodnih stereotipa. Kako su vaspitačice objasnile, kroz projekat nisu sprovođene nikakve neobične aktivnosti, već da je deci data mogućnost da „samostalno biraju pribor, materijale, igračke i aktivnosti u skladu sa svojim sposobnostima i interesovanjima, isključivši predrasude i stereotipe“.

Odgovorni mediji, poput lokalnog novosadskog portala 021, Nove, N1 i Blica potrudili su se da svojim čitaocima objasne suštinu projekta, međutim, šteta je već bila učinjena.

Novinarka i članica grupe „Novinarke protiv nasilja“ Tamara Srijemac kaže da nije čudno što u eri interneta određeni prostor dobijaju i teorije zavere.

„U svakom slučaju, posao novinara jeste da na neki način dekonstruiše lažnu vest, da pokaže izvor informisanja, da pokaže pravi izvor vesti, odnosno, šta stoji u tom projektu, da nema reči o tome što se govorilo na portalima sumnjivog porekla, na različitim jutjub kanalima, nego da damo konkretan dokaz. Dakle, ono šta taj projekat podrazumeva. Možda čak i da pozovemo osobu koja je koordinator tog projekta koja bi objasnila šta se konkretno radi u vrtiću. I opet dati reč vaspitačicama koje su direktno prozvane i na taj način napraviti pravu vest, a dekonstriusati ovu lažnu“, rekla je Tamara Srijemac za NUNS.

Ona je dodala da je takva situacija vrlo zahtevna i posao novinara se tada svodi na „gašenje požara“.

„Žao mi je zato što se nekako ispostavi da je to uvek manje vidljivo nego ova šteta koja je već napravljena“, istakla je novinarka.

Patrijarhat pogodno tle za rodne dezinformacije

Iako je više medija objavilo sadržaje u kojima se demantuju navodi Saše Borojevića, sudeći po komentarima čitalaca, možemo reći da se rodne dezinformacije relativno dobro prihvataju u društvu.

„Zar tzv. EU da nam vaspitava decu?“

„Kreneš u indoktrinaciju dece i odmah etiketiranje.“

„U normalnoj državi bi svakako uhapsili one koji manipulišu decom. Bilo da su van vrtića ili u vrtiću.“

“Ako je istina da taj vrtić to radi, nimalo se ne slažem sa takvom praksom. Da se deci od malih nogu usađuju neki pogrešni stavovi pričom o nekakvoj slobodi i ravnopravnosti nije nimalo pohvalno za ustanovu poput vrtića. Roditelji koji ne žele takav program treba da ne vode decu u taj vrtić.”

Ovo su samo neki od komentara na portalu 021.rs na tekst u kojem je objašnjeno o čemu je zaista projekat koji je sprovođen u vrtiću u Temerinu.

Tamara Srijemac kaže da se rodne dezinformacije prihvataju jer je Srbija pretežno patrijarhalno društvo.

„I dalje imamo ukorenjen patrijarhat u svima nama. I dalje smo visoko tradicionalno i patrijarhalno društvo i nekako se svrstavamo i dalje u te ‘kutije’, u opšteprihvaćene i poželjne ženske i muške uloge i svako iskakanje iz kalupa nekako podigne tu armiju ljudi koji su čuvari nekakvog ’nasleđa’“, navela je novinarka.

Kako kaže, tada se često ode od suštine i zapravo se izvrću činjenice.

„Onda ne ide debata na tom nivou da li nama treba priča o rodu i polu u vrtiću, što bi bila zdrava rasprava, i gde bi opet bilo argumenata na strani feministkinja koje bi objasnile zašto je to zaista važno, nego se rasprava uvek vodi na tom nivou da mi uvek treba da opovrgnemo neke lažne vesti koje su se plasirale. Tako da je to problem, ali stvarno mislim da je to zbog tog patrijarhata koji je itkeko ukorenjen i naše nespremnosti da menjamo svest i da menjano društvo jer je uvek lakše ići ’utabanim stazama’. To je u ljudskoj prirodi. Lakše nam je da se držimo toga što nam je poznato nego da zakoračimo u novo“, objasnila je Tamara Srijemac.

Slika žene i muškarca u medijima

Seksizam i rodna stereotipizacija i dalje su prisutni u medijima i obično se koriste za diskriminaciju žena.

Kako kaže naša sagovornica, mediji prvenstveno izveštavaju senzacionalistički i uvek su dominantni rodni sterotipi.

„To što se plasira u društvu, mediji praktično odneguju pa se vrlo često predstavlja ta poželjna slika žene kao mirne, tihe, žene kao majka, domaćica ili, s druge strane, seks simbol i objektivizacija ženskog tela, dok muškarce imamo u nekim drugim ulogama. Praktično, mediji su tu slika društva i ono što se plasira u društvu mediji samo potvrđuju i na taj način učestvuju“, objasnila je novinarka.

Novinari treba da se postave u položaj žrtve kada izveštavaju o rodno zasnovanom nasilju

Izveštavanje o rodnoj ravnopravnosti može predstvaljati izazov, pogotovo kada se radi o rodno zasnovanom nasilju.

Prema podacima Autonomnog ženskog centra u Srbiji je u periodu od 2010. do 2023. godine ubijeno 406 žena. Mediji o ovakvim događajima neretko senzacionalistički izveštavaju i danima nakon zločina eksploatišu temu zarad većeg publiciteta.

Femicid se često romantizuje u medijima, tako da imamo narativ o „velikoj zabranjenoj ili neuzvraćenoj ljubavi“.

Novinari istražuju i razloge zbog kojih se ubica odlučio na ovaj čin, pa kada čitaoci „shvate“ da je u pitanju, npr. neverstvo, tada zauzimaju empatičan stav prema njemu.

Na taj način nesvesno se opravdava femicid i umanjuje se značaj ovog problema.

Pored toga, novinari se utrkuju da objave detalje iz istrage, a najpre način na koji je izvršen zločin, ne obazirući se pritom na narušavanje dostojanstva žrtve.

Sagovornica NUNS-a kaže da je bitno da se mediji drže Kodeksa novinara Srbije prilikom izveštavanja o zločinima nad ženama.

„Postoje smernice za izveštavanje o rodno zasnovanom nasilju koje je radila grupa ’Novinarke protiv nasilja’ i mislim da treba da ostavimo iza sebe tu priču, u smislu da ne znamo kako se nasilje desilo. Treba da pratimo onaj svoj osećaj ’šta nam želudac kaže’, da li je nešto u redu da stavimo u tekst ili ne. I ako se mi stavimo u te cipele i pomislimo da ne bismo voleli o nama da se piše na takav način, ne treba ni da pišemo o nekom drugom. Znači, prvo je taj neki osećaj, taj lični, ljudski impuls koji imamo, ali da ne bismo nagađali imamo i studije žurnalistike gde se to obrađuje, imamo etički kodeks i smernice ’Novinarki protiv nasilja’. Samo treba da se posvetimo tome i da pročitamo“, zaključila je Tamara Srijemac.