Obesite Škora i Kulačina…

Taj Škoro, pre svega. „Opozicioni političar“ bez stranke, bez glasača, bez izlaska na izbore, pa na to još i „opozicioni novinar“, bez medija u kom objavljuje, bez plate, bez honorara, bez ičeg, bez ikog da ga brani.

Jednom reči – OPASAN! Nikad se ne zna šta takav tip može da kaže, pa i da uradi.

Meni je jasno da ste ga pre više godina ućutkali, na vreme i za njegovo dobro, ali njemu nije. Otišao je na televizor i tamo rekao ono što se u diktaturama ne govori, a to je bilo šta protiv vladajuće familije.

Naravno, to što je rekao je, u skladu sa karakterom vaše vladavine, doterano, iseckano i uz prigodnu muziku, servirano stadu.

Usput ste ga, kako je i red u ovakvim društvima, unapred osudili, svi redom, ceo državni vrh, u koordinisanoj propagandnoj akciji, kojoj i Gebels zavidi, goreći u paklu.

Prosto ne znam šta vam je ove godine bolje išlo, terorisanje Škora ili terorisanje Dinka ili terorisanje Nenada Kulačina, koji je moja naredna meta, ovaj, tema.

Taj Kulačin, bivši „radnik šabačkog vodovoda i kanalizacije“, kako ste mu tepali, usudio se da napiše šta misli o nastupu teroriste i manijaka Srđana Škora, a to se, znamo svi, ali ne i Kulačin, u ovakvoj državi ne sme više raditi.

Možda se nekada pomalo i smelo, ali sada jok.

Sada je vaših pet minuta i ko krene da se kurobeca, dobiće tri naslovne strane tabloida i deo dnevnika na „Pinku“.
Sa Kulačinom radim sedam godina.

Mogu reći da sam ga iskvario. Bio je to nekada skroman, dobroćudan momčić, koji ne pravi sranja.

Pored mene se pretvorio u čudovište bez kontrole.

Baš kad ste Škora upotrebili kao mamac, Kulačin se upecao i pokazao svoje pravo lice – monstruma koji se usuđuje da misli i, još gore, to da napiše.

Što se mene tiče, vidite da sam veoma umeren, ne samo u ovoj kolumni, nego i u prethodnim, a i budućim.

Čak sam se ponovo udaljio iz zemlje, da vas ne nerviram svojim postojanjem, jer ja vas savršeno razumem.

Predsedniku sam se javno izvinio zbog psovanja, a i patrijarhu, ne očekujući oproštaj, čak ni od patrijarha, jer ja znam – vi ne praštate.

Smirio sam se sasvim i u meni problem odavno nemate.

Ako pažljivo čitate ove tekstove i gledate DLZ, jasno vam je da sam se promenio. Maltene vas neprekidno hvalim.

Zato, još jednom vas molim, besite Škora i Kulačina, a mene nemojte.

Makar ne istog dana. Molim vas, takođe, nemojte zaboraviti da me natrkečite na naslovnu Informera svako malo, ne samo zato što to zaslužujem svojim minulim radom, već i da se ne opustim previše.

Kad završite sa Škorom i Kulačinom (i sa mnom?), slobodno nastavite dalje, po spisku koji ste napravili.

Šta god da uradite, kome god da uradite, reakcija će izostati.

Živela Srbija.