Evropska komisija zabrinuta za bezbednost novinara u Srbiji i zbog sve većeg broja zlonamernih tužbi

Medijsko zakonodavstvo izmenjeno je 2023. godine kako bi bilo usklađeno sa pravnim tekovinama Evropske unije i evropskim standardima. Međutim, potrebne su dodatne izmene za potpuno usklađivanje, kaže se u danas objavljenom Izveštaju Evropske komisije za 2024. godinu, u delu pod naslovom „Medijski pluralizam i medijske slobode”.

REM

„Regulatorno telo za elektronske medije ne koristi u potpunosti svoj mandat da zaštiti medijski pluralizam i profesionalne standarde, a takođe postoje ozbiljne zabrinutosti u vezi sa njegovom nezavisnošću”, navodi Evropska komisija, koja podseća da je REM obnovio dozvole za nacionalnu pokrivenost za četiri komercijalne televizije (Pink, Hepi, Prva i B92, prim.nov.) 2022. godine uprkos tome što su dobili upozorenja od Regulatora zbog kršenja zakona, a pojedini kanali su nastavili da krše pravila i u 2023.

Kaže se i da je REM u avgustu 2022. godine objavio poziv za dodelu pete nacionalne dozvole, koja još uvek nije dodeljena u roku objavljenom u pozivu, bez odgovarajućeg opravdanja za kašnjenje.

„REM nije bio efikasan u suzbijanju stranih manipulacija informacijama ili mešanja, najviše u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu.”

Zakon o elektronskim medijima je, prema EK, ojačao regulatorne kompetencije REM-a, dajući mu mogućnost da izrekne finansijske kazne, što još uvek nije korišćeno.

Savet za štampu, RTS, izborna kampanja

Pre usvajanja novog Zakona o javnom informisanju i medijima u oktobru 2023. godine, štampani mediji koji su najviše kršili Kodeks novinara, koje je zabeležio Savet za štampu, nisu bili isključeni iz dobijanja novca iz budžeta preko projektnog sufinansiranja, posebno na lokalnom nivou. Efikasno sprovođenje novih zakonskih odredbi (koje se odnose i na zabranu dodele novca onima koji krše etički kodeks) moraće da bude praćeno, navodi se u Izveštaju.

U njemu se podseća i da mere za povećanje transparentnosti u vlasničkim strukturama i u oglašavanju iz državnih resursa, predložene u Medijskoj strategiji, još nisu potpuno implementirane.

Nakon dugo odlaganog objavljivanja odluke o oslobađanju na drugostepenom sudu u februaru 2024. godine, ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine ostaje nekažnjeno posle 25 godina

EK navodi da proces privatizacije medijskog sektora još uvek nije završen. „Nedavne zakonodavne promene su ukinule zabranu da državna preduzeća poseduju medijske kuće, što je izazvalo zabrinutost među novinarskim udruženjima i organizacijama civilnog društva, jer to povećava državni uticaj na medije”, kaže se u Izveštaju.

U njemu se kaže i kako su OEBS i ODIHR tokom praćenja predizborne kampanje za decembarske izbore utvrdili „pristrasnost u medijima“, te da je to još izraženije u periodima kada nema izbora.

Ukazuje se i da se organizacije civilnog društva koje prate pitanja demokratije i vladavine prava, žale na pristrasno izveštavanje javnog servisa u korist vlade.

„Kako članove upravnih odbora RTS-a i RTV-a imenuje i razrešava Savet REM-a, pitanja koja se tiču nezavisnosti Saveta su relevantna i za nezavisnost RTS-a i RTV-a”, kaže se u Izveštaju.

U njemu se ukazuje da novinari i dalje često nailaze na odbijanje javnih organa da otkriju informacije od javnog značaja ili da ne dobijaju nikakav odgovor. Organizacije civilnog društva ocenjuju da se situacija pogoršala u poslednjih 10 godina, pri čemu su zahtevi u vezi sa korupcijom sistematski odbijani.

Nemogućnost da se osigura administrativno izvršenje Poverenikovih odluka putem direktne prinude ostaje jedan od glavnih problema.

Istaknuto je i ograničenje nametnuto Zakonom o javnom informisanju i medijima u vezi sa izveštavanjem o tekućim krivičnim postupcima.

Bezbednost novinara i SLAPP tužbe

EK je zabrinuta za bezbednost novinara u Srbiji, kao i zbog sve većih pritisaka putem zlonamernih (SLAPP) tužbi.

„Slučajevi verbalnih napada, kampanja blaćenja, pretnji i nasilja nad novinarima nastavljeni su i na nacionalnom i lokalnom nivou, uključujući verbalno i fizičko nasilje nad novinarkama. Udruženja novinara zabeležila su porast ukupnog broja prijavljenih napada u 2023. godini (183, prema 137 u 2022)” kaže se u Izveštaju.

Takođe je zabeležen porast SLAPP tužbi „koje su uglavnom pokretali članovi državnih i lokalnih vlasti”, što predstavlja finansijski pritisak na medije, kao i na zaposlene.

„Stalna radna grupa za bezbednost novinara omogućava brzu reakciju policije i tužilaštva na slučajeve napada i pretnji. Međutim, prema udruženjima novinara, nakon početne brze reakcije i evidentiranja slučajeva, malo njih je rezultiralo konačnim osudama”, kaže se u Izvešaju.

„Nakon dugo odlaganog objavljivanja odluke o oslobađanju na drugostepenom sudu u februaru 2024. godine, ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine ostaje nekažnjeno posle 25 godina”, podseća Evropska komisija, a dodaje i da je Tužilaštvo za organizovani kriminal ponovo proglasilo nenadležnost u slučaju ubistva novinara Milana Pantića, 2001. godine, i vratilo predmet Višem tužilaštvu u Jagodini.