Problem nije u kršenju zakona, već u propuštanju da se on sprovode

Izveštaj pruža ažuriranu i sveobuhvatnu analizu medijskog pejzaža Srbije i ukazuje ne samo pozitivne korake napred, već pre svega na preostale i nove izazove kojima se treba pozabaviti. Evropska komisija juče je objavila Izveštaj o vladavini prava gde je, pored zemalja članiaca EU, po prvi put uključila i zemlje kandidate (i Srbiju) u svoj mehanizam praćenja vladavine prava i gde poziva nadležne nacionalne organe da reše potencijalne rizike. Jedna od četiri oblasti koje izveštaji obuhvataju posvećena je slobodi i pluralizmu medija i bavi se nizom medijskih pitanja u rasponu od zakonodavnog okvira, rada regulatora i javnih servisa, do bezbednosti novinara i funkcionisanja medijskog tržišta.

Izveštaj NUNS-a i OBCT-a predstavlja doprinos praćenju vladavine prava Komisije EU.

U Izveštaju iz senke se navodi da problem REM-a nije u kršenju zakona, već u propuštanju da se on sprovodi.

“Bez pravog izvršenja od strane nezavisnog regulatora koji može da vrši proporcionalni uticaj bez mešanja vlasti, ali i imalaca dozvola, vlasnika i medijskih magnata sklonih da čuvaju svoje interese, takvi koncepti neće dati opipljive rezultate”, navodi se u Izveštaju iz senke.

U njemu se ukazuje da REM i dalje odbija da dodeli petu dozvolu. Posebno se stavlja naglasak na smanjenje kontrole kvaliteta novih uslova i kriterijuma za izdavanje dozvola za pružanje medijskih usluga u Pravilniku tj. da više ne postoji minimum 20 procenata programa posvećenog dokumentarnom, naučno-obrazovnom, kulturno-umetničkom i dečijem programu.

Konstatuje se činjenica da imenovanje članova Saveta REM-a zavisi od odobrenja Narodne skupštine, uz imenovanja nezavisnih kandidata od strane ovlašćenih predlagača koje takođe odobrava Narodna skupština, i to ostavlja proces i dalje otvoren za političku manipulaciju.

Uostalom, u novembru 2023. godine, Evropska komisija je ustanovila da „REM nije uspeo da dokaže svoju nezavisnost na dosledan način i da u potpunosti ostvari svoje nadležnosti u zaštiti medijskog pluralizma”.

Pitanje vlasništva medija i dalje je veliki problem, jer je teško otkriti krajnje vlasništvo, a dosta vlasnika je upisano kroz povezana društva. U izveštaju se navodi da vlasnici četiri privatna pružaoca medijskih usluga kojima je REM obnovio licence u 2022. godini su medijski magnati sa vezama u SNS-u. Ovo se odražava u njihovom izveštavanju, ali podaci o krajnjem vlasništvu nisu uvek tako lako dostupni.

U Izveštaju se navodi da je novi Zakon o javnom informisanju i medijima, bez obzira na privid liberalnijeg jezika u nekim drugim aspektima, dosta regresivan po pitanju vlasništva i da dozvoljava državi, preko Telekoma Srbije (koji je jedino društvo kapiatala u delimičnom vlasništvu države, a koje obavlja delatnost elektronskih komunikacija), da zakonski i zvanično bude vlasnik medija.

U Izveštaju se navodi da problemi u vezi sa bezbednošću novinara/ki nemaju veze toliko sa zakonom, koliko sa sprovođenjem i izvršenjem i da su “policijske snage i pravosuđe na neki način saučesnici, jer dozvoljavaju počiniocima da deluju uz „politiku nekažnjivosti” zahvaljujući tome što oni ne umeju ili ne žele da intervenišu kad dođe do pretnji ili stvarnog nasilja protiv novinara”. Prema navodima  iz izveštaja, oslobađajuća presuda  za ubistvo Slavka Ćuruvije „ne šalje jasnu poruku da se napadi i kršenja bezbednosti i prava novinara neće tolerisati”.

NUNS je u svojoj bazi zabeležio 75 incidenata samo u 2024. godini. U bazi SafeJournalists zabeležena su 43 ozbiljna incidenta, uključujući 31 ozbiljnu pretnju, 8 fizičkih napada i 4 druge pretnje.

Za razliku od Izveštaja Evropske komisije, u Izveštaju iz senke date su preporuke za svaku od devet pojedinačnih oblasti koje idu u pravcu daljeg usaglašavanja srpske regulative sa novim medijskim zakonodavnim okvirom, ali i dalje dosledne implementacije Medijske strategije i pripadajućeg akcionog plana i monitoringom sprovedenih aktivnosti.

Ceo Izveštaj iz senke sa preporukama možete preuzeti na sajtu NUNS-a.