Pravnik NUNS-a: Nacionalne TV ne prate proteste protiv litijuma, to pokazuje koliko su pod uticajem vlasti

Živimo u vremenu u kojem jedino informacije na društvenim mrežama vlast ne može da kontroliše, a sa druge strane "pušta" se puno informacija koje su netačne i mogu izazvati paniku u javnosti. Jako je važno znati šta je istina, a šta nije i ljudi u poslednje vreme to odlično prepoznaju, rekao je za N1 pravnik NUNS-a Rade Đurić.

Očigledno je da su određeni društveno politički događaji, protesti protiv iskopavanja litijuma, konačno privukli pažnju građana i jako je dobro da se ljudi uključe u to, smtra Đurić i objašnjava da se u javnost plasiraju neki drugi problemi i da to predstavlja način da se prikriju važne odluke koje se u međuvremenu donose, poput ovih o rudarenju.

„I na televizijama sa nacionalnim frekvencijama građani ne dobijaju te informacije, o tome da se održavaju protesti. To bi trebalo da bude i najvažnija vest na RTS jer to zapravo poručuju građani koji protestuju. Ali ni oni ni druge televizije sa nacinalnim fekvencijama to ne prate i to pokazuje koliko su pod uticajem vlasti i određene politike“, rekao je u emisiji Dan uživo Đurić.

On je naveo i da je RTS pod ogromnim pritiskom predstavnika vlasti.

„Izbor vesti na RTS je takav da su vezane za neke političke oduke i stanje u državi. Kolektivno se prikriva suština, da u zemlji nije dobro stanje. Građanii dobijamju takve informacije i one su svesno kao takve plasirane, a kako bi uticale na ljude da situaciju vide onakvom kakva zapravo nije. Niti građani mogu da čuju informacije od javnog interesa, niti se prati šta građani žele da čuju i šta poručuju, ali se u isto vreme plasiraju informacije koje nisu važne, kreiraju se afere, i na taj način se skreće pažnja sa jako važnih pitanja“, objašnjava Đurić.

Napad na Skrozzu opasan kontinuitet napada na kritičke novinare

Komentarišući poslednji napad na novinarku Tamaru Skrozzu, Đurić je naveo da se intenzitet kampanje ne smanjuje i da se ona sada produžava i sledeći na koga se prenosi je Rade Veljanovski.

„Zašto se to sada dešava, a nema ničega spornog sa radom novinarke i zašto je njena izjava izvučena iz konteksta, a koju su preneli tabloidi, pa je na kraju i ministar informisanja to interpretirao tako? Pa da se na kraju opet stvori negativna slika prema novinarima koji su kritički odnose prema postupcima vlasti. Čini mi se da se ova afera nastavlja od atentat na Donalda Trampa koji nikakve veze sa nama nema ali su se kod nas kreirale i kreiraju situaciji koja ne postoje“, objasnio je Đurić

On je podvukao da se u primeru Skrozze to dobro vidi jer je reč o novinarki koja jako vodi računa o tome šta i kako govori, i da ona apsolutno nije izrekla to što joj se imputira.

„Sa druge strane, istovremeno, država treba da donese neke jako važne odluke, isto onda na taj način stvaraju tu opasnu sliku o onima koji ih kritikuju, govore o njima na negativan način. Vlast govori da takvi novinari koriste govor mržnje, a zapravo taj govor mržnje možete videti u svakog dana u tabloidima. I cela tako kreirana situacija može rezultirati nekim ozbiljnim napadom na novinare, pa pretnje novinarima Nova i N1 ne prestaju“, rekao je pravnik Nezavisnog udruženje novinara Srbije Rade Đurić.

On je istakao i da se stalno iznalaze novi načini za borbu protiv kritičkih novinara od SLAPP tužbi, do problematičnih odluka sudova kada su kritički novinari neosnovano utuženi.

„Veliki problem su odluke sudova koji prihvataju neosnovane tužbe. Ti koji utužuju iz konteksta vade naslove, podnaslove ili delove tekstova i sud to prihvata. Na taj način se stvara jedna jako negativna praksa. Pravosuđe pokazuje i šalje poruku o ozbiljnom stepen nekažnjivosti prema onima koje čine takve stvari“, rekao je Đurić.

Komentarišući izjavu Ane Brnabić kojom je relativizovala napad na novinara Vuka Cvijića, Đurić kaže da takvi „nastupi“ nisu slučajni.

„Takve izjave nisu slučajne, i nisu nečiji pojadinačni stav. Takve izjave su organizovane i šalju poruku građanima na koga oni zapravo kao treba da se oslone. Takve izjave ulivaju i neku vrstu straha, upućene su novinaru kao primer šta može da ga očekuje. Ali takva poruka je upućena zapravo i građanima. I opet se vraćamo na nekažnjivost takvih stvari, takve izjave su zapravo i pritisak na pravosuđe i šalju poruku pravosuđu ukazuje šta treba da misle i kako da rade kada vlast tako govori o novinarima. Kada ne postoji kazna, kad nemate osudu oni faktički šalju određenu vrstu podsticaja gađanima koji to gledaju i slušaju, a građani vide da taj koji tako govori neće biti kažnjen i misli da nema kažnjivosti. Konferencije za novinare predstavnika vlasti su pravi primer toga. Vi ćete pitati nešto, onda će oni vas pitati, pa optužiti da vi kreirate neko stanje. To je veoma opasno“, zaključio je Đurić.