„Skrozza implicitno izrazila žaljenje što pojedini državni zvaničnici nisu bili ubijeni” – NEISTINA

Skoro dva meseca nakon što je bila gošća emisije „Da sam ja neko’“ koja se prikazuje i na TV N1, višestruko nagrađivana novinarka i ekspertkinja za medijsku etiku, Tamara Skrozza, našla se na udaru tabloida. Kao povod za kampanju protiv Skrozze poslužilo je nekoliko njenih rečenica o Petom oktobru.

„Ta noć između 5. i 6. oktobra, po mom mišljenju, sada post festum, trebalo je da izgleda potpuno drugačije. Neću da sada pričam kako, da ne bismo imali probleme, ali što se mene tiče ta noć je trebalo da bude potpuno drugačija, nešto nalik onome što smo učili u knjigama istorije. Da je ta noć bila drugačija i da 6. oktobra smo se probudili u jednoj drugačijoj Srbiji, Srbiji bez nekih ljudi, mislim da bi ovo danas bilo sasvim druga priča, a mi zapravo živimo devedesete. Ja sad dovodim sebe u situaciju da živim ‘dan mrmota’, da pišem iste tekstove 30 godina, da govorim iste rečenice 30 godina, da radim isto što sam radila i pre 30 godina. To je abnormalna situacija“, rekla je, između ostalog, Skrozza.

Kako je ovaj deo intervjua, objavljenog 4. juna, postao najvažnija vest u više prorežimskih medija tek 29. jula, pitanje je za njihove urednike koji su sukcesivno objavljivali identične tekstove sa identičnim naslovima, pripisujući Skrozzi reči koje uopšte nije izgovorila.

Prvo su Novosti onlajn u jutarnjim satima 29. jula objavile tekst pod naslovom –„Vučića je trebalo ubiti još u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine“. Ispod je stajala tvrdnja da je „opoziciona“ novinarka Tamara Skrozza „indirektno (je) poručila da je ljude iz vlasti trebalo pobiti tokom prevrata 5. oktobra 2000. godine, kada je aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio ministar informisanja“.

Samo nekoliko minuta kasnije isti tekst sa istim naslovom objavljen je na portalu lista Alo, da bi ubrzo i Politika objavila neznatno izmenjen tekst, ali sa istom porukom. Zatim se tekst identičan onom iz Novosti pojavio i na portalu 24sedam.rs.

U istom maniru nastavila je i televizija Pink. „Monstruozno. Vučića je trebalo ubiti između 5. i 6. oktobra 2000. godine, poručila opoziciona novinarka Tamara Skrozza“, glasila je druga vest dana u dnevniku te televizije. Komentar na „vest“ dao je glavni i odgovorni urednik Informera, Dragan J. Vučićević, koji je ocenio da je reč o „pozivu na masovno ubistvo“ i „pozivu na streljanje“.

„Njihova politika je bolesna mržnja. Oni više i ne kriju da je njihova politika ubijanje i poziv na ubijanje onih koji se politički ne slažu sa njima. Njihova glavna meta je, naravno, predsednik Vučić“, poentirao je Vučićević.

Sutradan je kampanju protiv Skrozze nastavio u Informeru, stavljajući u prvi plan poruku koju smo već videli u nekoliko medija – „Skroza: Vučića je trebalo ubiti još u oktobru 2000“.

Zbog optužbi da je pozivala na ubistvo Vučića, streljanje i masovno ubistvo, Tamara Skrozza najavljuje tužbe. Ona je za Cenzolovku rekla da je reč o otvorenoj laži i da joj je stavljeno u usta nešto što nije izgovorila.

„Ja zaista mislim da bi sve drugačije bilo da je ta noć 5. oktobra prošla drugačije. Pritom nisam mislila ni na kakva ubistva. Mislim da je trebalo pred nadležne pravosudne organe dovesti sve ljude iz tadašnje vlasti koji su zaslužni za događanja 90-ih godina. Ti ljudi nisu odgovarali na bilo koji način. I to je sve što se krije iza moje izjave“, objasnila je Skrozza.

„Teško je oteti se utisku da je gđa Skroza, u delu prethodno citirane izjave koja se odnosi na to da je Srbija u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine trebalo da ostane ‘bez nekih ljudi’, te da je ta noć trebalo da bude ‘nešto nalik onome što smo učili u knjigama istorije’, implicitno izrazila žaljenje zbog toga što u tim dramatičnim okolnostima pojedini državni zvaničnici nisu bili lišeni života. Svako naknadno pojašnjavanje ovog poprilično jasnog iskaza predstavljalo bi učitavanje u reči gđe Skroza onoga što one izvorno ne sadrže“, navodi se u saopštenju ministarstva koje je objavljeno 31. jula.

Kvalifikujući Skrozzinu izjavu kao „primer govora mržnje i/ili poziva na, tj. izražavanja žaljenja zbog propuštene prilike da se izvrši nasilje“, ministarstvo je apelovalo „na sve da se suzdrže od iskaza koji eksplicitno ili implicitno predstavljaju govor mržnje ili poziv na nasilje“.

Dakle, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija na osnovu „utiska“ tvrdi da je Skrozza izjavila da je „Srbija u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine trebalo da ostane ‘bez nekih ljudi’“, iako to nije rekla. Tvrdi i da je Skrozza „implicitno izrazila žaljenje“ zbog toga što „pojedini državni zvaničnici nisu bili lišeni života“, što takođe nije kazala. Istovremeno, ne osuđuje medije koji ne implicitno, već eksplicitno šire govor mržnje i neistine kada, stavljajući znake navoda, Skrozzi pripisuju reči koje uopšte nije izgovorila – „Vučića je trebalo ubiti još u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine“. Zbog ovih zaključaka na osnovu „utiska“ i učitavanja, a ne onoga što je Tamara Skrozza zaista izgovorila, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija dobija ocenu – „neistina“.