Sagovornice N1: Jedina medijska politika ove vlasti je uništenje slobodnih medija

Snimak ekrana, Jutjub Nova S

Nakon saopštenja koje je Ministarstvo informisanja uputilo povodom hajke na novinarku Tamaru Skrozzu, novinarska udruženja i asocijacije okupljene u Koaliciji za slobodu medija uručili su danas ministru tekst ostavke koju smatraju da treba da da.

Iz NUNS-a su rekli i da nadalje prestaju da komuniciraju sa ministrom Dejanom Ristićem, odbijaju da prisustvuju sastancima na kojima je ministar i očekuju od njega da podnese ostavku.

Međutim, dodaje, danas sastanka nije ni bilo, jer se samo ona pojavila, uručila ministru tekst ostavke i obrazloženje šta ih je ponukalo na taj korak.

„Ministar je rekao da je jedna od tema sastanka trebalo da bude i to. Odgovorila sam da je ministar otvoreno stao na stranu tabloida i onih koji su fabrikovali vest i otvorili hajku na našu koleginicu, te da je u svom saopštenju zapravo on dalje targetirao Tamaru Skrozzu i interpretirao njene reči, ubacio je ceo pasus u njena usta, a da ona to nije izgovorila, i nijednom jedinom rečju nije pomenuo one koje krše zakon i kodeks, a to su tabloidi i televizije sa nacionalnom pokrivnošću“, podsetila je Filipović Stevanović.

Fabrikovanje vesti

Podsetimo, Tamara Skroza, zamenica glavnog urednika FoNeta, mentorka u Školi digitalnog novinarstva, članica Saveta za štampu, saradnica Cenzolovke, ekspertkinja za medijsku etiku, mnogo puta nagrađena za svoj rad.

Ona je rekla da je „ta noć (5. na 6. oktobar) bila drugačija i da smo se probudili u jednoj drugačijoj Srbiji, bez nekih ljudi, mislim da bi ovo danas bilo sa svim druga priča, a mi zapravo živimo 1990-e“.

To je, potom, u tabloidima interpretirano kako navodno Tamara Skrozza „žali što sadašnji predsednik, a tadašnji ministar informisanja, posle 5. oktobra nije ubijen.

Filipović Stevanović podseća da je „5. oktobra Aleksandra Vučić bio irelevantna ličnost“, da je Skrozza verovatno mislila na lustraciju istaknutijih političara, zatvorske kazne za njih ili zabranu bavljenja politikom.

Sve učestaliji napadi na novinare

Profesorka Snježana Milivojević, ističući najpre da je žalosno što se bavimo napadom na Tamaru Skorzzu, umesto da joj kao istaknutoj borkinji koja uporno brani visoke standarde u medijima dajemo nagrade i svoju zahvalnost, takođe smatra da je Skroza govorila o lustraciji i „gvozdenom kontinuitetu sa devesedsetim godinama koji živimo sada“.

„Ne smemo, zaboraviti da je prva na udaru ovde uvek Tamara, ona je izolovana i postavljena kao meta. Jedina medijska politika ove vlasti je uništavanje nezavisnih i slobodnih medija, što možemo da prepoznamo od njihovog dolaska na vlast. To nije ni tako retko. Nedavno su bili napadi na Dinka Gruhonjića, Vuka Cvijića, Anu Lalić“, podsetila je.

Milivojević dodaje da je od trenutka atentata na Donalda Trumpa obračun sa medijima eskalirao.

„Ovde se sada ubiru plodovi tog višegodišnjeg rata sa medijima. Mediji se, čini mi se, targetiraju i etiketiraju kao neprijatelji naroda i države i time optužuju za klimu koja se navodno proizvodi oko ugroženosti predsednika“, navodi ona.

Kao primer te klime daje da, kada ukucate na Guglu „atentat na Zorana Đinđića“ izađe oko 50.000 rezultata, a kada ukucate „atentat na predsednika Vučića“, izađe oko 620.000 rezultata.

„Profesionalni novinari neće odustati“

Kada je o Tamari Skrozzi reč, NUNS joj je ponudio psihološku i pravnu podršku ukoliko želi da tuži medije, podneli su predstavku REM-u, podneće i Savetu za štampu, navodi Filipović Stevanović.

„Neće novinari ućutati zbog ovih napada, profesionalni novinari su zaraženi ovom profesijom i neće odustati. Stala su i međunarodna udruženja uz Tamaru i veliki broj drugih udruženja iz različitih sfera društva. Poruka je da ovakve stvari ne mogu da prođu u tišini. Da li će institucije nešto uraditi, čisto sumnjam. Stalno pričamo o tome da se ne otvara put daljem nasilju, a ovakvim stvarima se to pospešuje. Jednom kad se mediji koji ovo rade kazne i drugi put kad se kazne, poslaće se poruka. Problem u našem društvu je nekažnjivost“, navela je ona.

Milivojević kaže da nas je pitanje litijuma podsetilo koliko nam je potrebna debata, te koliko je postala nemoguća u našem društvu.

„Jedni govore u skupštini i kao predsednik juče iz bašte, a ljudi koji drugačije misle na ulici. Nema mesta da se razgovor obavlja. Mi vidimo i ovo sa ministrom Ristićem, u trenutku kada mu se u resoru dešava nešto nedopustivo, nema načina da razgovara sa predstavnicima udruženja. Mediji se ovde ponašaju kao branioci vlasti, a ne kao zastupnici javnosti i to je medijski slom. Novinari rade kao u ratnoj zoni, kada dođu u situaciju da postave pitanje zastupnicima vlasti na konferencijama, suočavaju se sa nipodaštavanjem i govorom mržnje. Izgubili smo osećaj zašto je važno kritičko informisanje i čemu nam mediji služe“, zaključila je ona.