Godišnjica „Oluje”: Kada žrtve zločina postanu žrtve dnevne politike

Mržnja koja traje

Godišnjica vojno-policijske operacije „Oluja” prilika je za pojačavanje zapaljive retorike prema Hrvatskoj i hrvatskim zvaničnicima. Tako, osim isticanja da je ova akcija hrvatskih oružanih snaga „zločin bez kazne”, na naslovnim stranama čitamo o „ustaškom zlu”, „tihom progonu” i „genocidu” koji „i dalje traje” jer „slave nad srpskim grobovima” i „ni mrtvim Srbima ne daju mira”. U političkom Zagrebu mediji vide „šljam” koji „ne zna za sram”, „kampanju protiv naše zemlje” i „medijsku hajku” čiji je krajnji cilj „revizija istorije”. Pojedinim naslovima tvrdi se da Hrvati „žele smrt Vučiću” i „seju zlu krv”, a piše se i o „ujedinjenim srbomrscima, teroristima i nacistima”. S korakom ka daljoj prošlosti, mediji uz „Oluju” istaknu i logor u Jasenovcu, pa se uoči 4. avgusta na naslovnicama nađu i jezivi detalji ispovesti o „Ustašama koje su živu decu trpale u sanduke”, a oni „grebali noktićima kovčege u borbi za život”. I kao da je, s tako dolivenim uljem na vatru konstantno zategnutih odnosa između Srbije i Hrvatske, sukob iza ćoška, mediji prenesu pokliče koje čuju od srpskih zvaničnika, kao što su reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića – „Odbranićemo našu zemlju i pobedićemo”. „Srbija neće ćutati i praviti se mrtva kada neko pokuša da ubija i proteruje naše ljude”, rekao je Vučić na obeležavanju godišnjice „Oluje” u avgustu 2022. godine. Samo godinu dana kasnije, s jedne od naslovnih strana poručeno je da „Srbe više niko i nikad neće ubijati”, dok je predsednik obećao da ćemo se boriti da „sačuvamo svoje ime”.

Žrtve od avgusta do avgusta

Nekoliko dana pre i nakon godišnjice akcije „Oluja” bude i sećanja na žrtve. U naslovima i izjavama najviših državnih zvaničnika i na ceremonijama obeležavanja (poput one u Prijedoru, kada se iza govornika „nehotično” našla fotografija porodice koju su srpske snage proterale iz enklave Žepa u julu 1995. godine). I sa tih manifestacija i od predstavnika vlasti stignu poruke da Srbi „više ne ćute o svojim žrtvama”, da „nikad nećemo zaboraviti” žrtve „Oluje”, ali i da „ne sanjamo snove o tome da ćemo nekome izmeniti pogled na dešavanja sa kraja prošlog veka niti da će srpske žrtve dobiti poštovanje i pravdu koju zaslužuju”, kako je to pre dve godine rekla Ana Brnabić. Kada se sve stiša i ratove koji su se zaista desili zamene najave nekih novih, iza svih naslovnih strana, portala i objava na društvenim mrežama ostane činjenica da u Srbiji, nijedna žrtva „Oluje” nema status civilne žrtve rata. Kako iz godine u godinu podseća Fond za humanitarno pravo, „zakonsko rešenje onemogućava sticanje ovog statusa žrtvama koje su nastradale ili su oštećene van teritorije Srbije, tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji”. „Tako izbeglice iz Hrvatske ostaju bez finansijske, zdravstvene i psihosocijalne podrške institucija”, istakao je FHP prošlog avgusta, uz napomenu da je „samo oko 20 odsto izbeglica iz Hrvatske koje su prisilno mobilisali pripadnici MUP-a Republike Srbije nakon operacije ‘Oluja’ ostvarilo pravo na naknadu štete”. Fond je tada poručio i da je „žrtvama ‘Oluje’ je potrebna institucionalna podrška, ne politička zloupotreba”.

Dolazak Vučića i licemerje velikih sila

„Prethodni su krili stradanja Srba da se ne bi zamerali drugima, sve se promenilo dolaskom Vučića”, preneo je Informer izjavu predsednika Republike Srpske Milorada Dodika u avgustu 2023, kada je predsednik Srbije položio venac na spomen-obeležje na Petrovačkoj cesti. I Dodik nije usamljen u širenju ovog narativa. Rukovodstvo Srbije uporno ponavlja da se ni „Oluja”, kao ni logor Jasenovac, nisu smeli pomenuti sve dok na vlast nije došao Aleksandar Vučić. Tako je i sam predsednik Srbije prošle godine rekao da „deca ponovo znaju šta je Jasenovac i znaju šta je ‘Oluja’”. Kako su i ranije obeležane godišnjice ovog zločina, samo bez traktora i druge scenografije postavljene u mestima u Srbiji ili mestima u kojima je od strane srpskih snaga stradalo i bošnjačko stanovništvo, nije jasno ko je šta i od koga krio. Zvaničnici Republike Srbije i Republike Srpske to delimično objasne tvrdnjama o „licemerju velikih sila”, obično onih na Zapadu. Mediji sve začine tvrdnjama da „čitava Evropa ćuti na najveće etničko čišćenje na njenom tlu” ili pitanjem „Evropo, zar je ubijanje Srba praznik”.