Kad zakon postane oružje: Političari i tajkuni u akciji uništavanja medijskih sloboda tužbama

„Pukotine su počele da se pojavljuju u transformacionoj slici stabilne demokratije“, piše poljska novinarka Patricja Maciejevič.

U istraživanju koje je sprovela u saradnji sa Rojtersovim institutom za studije novinarstva, ona navodi da širom Evrope – uključujući Srbiju – „ekstremističke političke snage“ zloupotrebljavaju zakone i pokušavaju da ućutkaju medije kroz SLAPP tužbe (Strategic lawsuit against public participation).

„Kada zakon postane oružje i pogrešno se koristi protiv medija, on slabi slobodu štampe i ugrožava samu demokratiju. To je upravo ono što se događa“, dodaje ona. 

O zatrpavanju novinskih redakcija besmislenim tužbama, o njihovom operativnom i finansijskom iscrpljivanju, o zastrašivanju i autocenzuri, o osećaju „šamara u lice“, Patricja Maciejevič razgovarala je s kolegama u Poljskoj, Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji i Bosni i Hercegovini.

Želela je, kako kaže, da razume kako SLAPP utiče na njihov rad.

Fokus Rojtersovog instituta bile su i tužbe protiv beogradske redakcije KRIK, koja je na udaru srpskih vlasti zbog istraživanja o korupciji i organizovanom kriminalu.

To je napad na pravo građana da znaju

Beleži se značajan porast u namernom ciljanju i ućutkivanju novinara, kaže se u istraživanju. To čine pojedinci, organizacije, kompanije, vlade. Očajnički žele da izbegnu kontrolu i manipulišu javnim narativom na način koji odgovara njihovim planovima. 

„Ovo nazivamo zakonom kao oružjem protiv slobode medija“, ocenjuje Karolina Henrikez-Šmic, pravnica Tomson Rojters fondacije.

„To nije samo napad na novinare i novinarstvo, već i na pravo građana da znaju i na njihovu sposobnost da donose slobodne odluke, zasnovane na informisanosti.“ 

Ona smatra da je mnogo različitih aktera koji zloupotrebljavaju zakon s istim željenim ishodom: kriminalizacija medija.

Kolifion Galager, ekspertkinja za medijsko pravo, primetila je „posebno licemerje političara“ koji koriste SLAPP, ocenjujući da ućutkivanje onih koji žele da otkriju sukob interesa „ima posebno dubok uticaj na demokratiju“.

Galager je skicirala obrazac po kojem političari pokušavaju da utiču na rad novinara. 

Prvo, mediji su primorani da se suoče s više sudskih postupaka istovremeno. Slučajevi se vode i preko granica, jer političari pokušavaju da kroz „klevetnički turizam“ biraju povoljnije pravosudne sisteme za svoje zlonamerne tužbe.

Zakone upotrebljavaju – kreativno. Izvan tradicionalnih slučajeva za klevete, pozivaju se na zakone o intelektualnoj svojini, o bezbednosti ličnih podataka, optužuju ih za prevaru ili utaju poreza. Koriste druge osobe ili bliske firme kao paravan da prikriju svoju umešanost.

Ciljaju i na mrežu podrške. Ova taktika znači da su osim novinara tuženi i oni koji ih podržavaju poput nevladinih organizacija, profesionalnih udruženja ili advokata. Sve to u izvesnoj „klimi nekažnjivosti“ u kojoj država ne uspeva da okonča sudske postupke. 

Slučaj KRIK: Tužba s mračnog mesta

Rojters institut piše o tužbama protiv KRIK-a. 

Na zapadu, kažu, SLAPP postupke pokreću poslovne kompanije. Razgovori s novinarima u Poljskoj, Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji i Bosni i Hercegovini pokazali su da tužbe potiču s mnogo mračnijeg mesta – od države. 

„U poslednje dve godine KRIK je tužen 13 puta. Jednu od tužbi pokrenuo je tadašnji ministar policije Bratislav Gašić. On je ranije bio šef tajne službe“, objašnjava za Rojters institut rukovoditeljka KRIK projekta Jelena Vasić.

Gašić je KRIK tužio posle izveštavanja o suđenju kriminalnoj grupi iz Kruševca, njegovog rodnog grada. Među dokazima tužilaštva bili su prisluškivani razgovori u kojima se pominje sam Gašić. 

„Izgubili smo u prvom stepenu. To je suludo jer smo pokrili samo ono što je rečeno na suđenju. Pokrenuli smo potom međunarodnu kampanju podizanja svesti o tome: da se srpski novinari ućutkuju, da nemaju pravo da izveštavaju o suđenjima kada se pominju zvaničnici“, dodaje ona.

Plava koverta je na adresu redakcije stigla i na inicijativu Nikole Petrovića, bivšeg direktora Elektromreže Srbije i kuma predsednika Aleksandra Vučića. Petrović je tužio novinarke zbog priče u kojoj su otkrile da je imao ofšor firmu preko koje je tajno ušao u poslove u Srbiji. 

„Predsednikov kum u tužbi tvrdi da su novinari KRIK-a nezakonito koristili njegove lične podatke. Ali u tekstu nema takvih podataka. Podaci o tim kompanijama potiču iz zvaničnih dokumenata. Ne traži novčane, već zatvorske kazne“, kaže Vasić.

Ovakvi slučajevi postaju sve češći, izjavila je nedavno za BIRN novinarka KRIK-a Bojana Pavlović. 

„Ljudi o kojima pišemo promenili su strategiju. U početku su pritisci na našu redakciju bili fizički, bilo je provala i stalnih kampanja. Onda su u nekom trenutku prešli na sofisticiraniji oblik pritiska“, rekla je ona.

KRIK-ov portal za proveru činjenica Raskrikavanje tužen je i zbog razotkrivanja provladinih tabloida, podseća Rojters institut. Tužbu je podneo tabloid koji je u jednoj godini na naslovnim stranama doneo 163 priče koje je Raskrikavanje ocenilo kao lažne, neosnovane ili manipulativne.

Država, sloboda, SLAPP 

Kako to SLAPP tužbe utiču na medijske slobode? Odgovor je slojevit. 

Sama pretnja tužbom može odvratiti novinare od slobodnog izražavanja mišljenja, istraživanja ili učešća u javnim raspravama. Konačno – može dovesti do autocenzure. Tužioci tako mogu efikasno cenzurisati svoje protivnike, čak i ako tužbe nemaju pravnu osnovu.

Dalje, odbrana protiv SLAPP-a je skupa, i u vremenu i u novcu. Mediji bivaju primorani da preusmere resurse. To utiče na kvalitet izveštavanja o važnim pitanjima.

Uopšteno, SLAPP tužbe obeshrabruju otvorenu diskusiju i kritiku. Podriva se javna odgovornost i potencijalno drugi mediji izbegavaju da izveštavaju o pričama koje su u javnom interesu.

Jačanje anti-SLAPP zakonodavstva je već neko vreme tema na globalnom nivou. Osnovna ideja je da zakoni – u različitim izvedbama – omoguće prevremeno odbacivanje predmeta i nadoknadu troškova.

Međutim, taj proces ne teče glatko. U Srbiji, recimo, ne postoji nikakav pravni mehanizam za borbu protiv SLAPP-a.

U novembru 2023. Evropski parlament saopštio je da je postignut dogovor i da je državama članicama dat rok od dve godine da propise uvrste u nacionalne zakone. Direktiva EU, ipak, odnosi se samo na pitanja koja imaju prekogranični element, podseća Rojters institut.

Šta u međuvremenu može da uradi sama medijska industrija? 

Medijima se savetuje da rade zajedno kako bi obrazovali svoje čitaoce i mobilisali javno mnjenje o implikacijama SLAPP-a. Izgradnja javnog razumevanja i podrške slobodi štampe, kažu, pomaže u stvaranju otpornijeg okruženja na pravne pretnje.

„Konačno, zagovarajte zakone koji će zaštititi javno učešće novinara, aktivista za zaštitu životne sredine, umetnika i drugih. Podržite kreatore politike i organizacije za slobodu štampe koje rade na tome. Borba protiv SLAPP-a je kolektivna borba koja zahteva solidarnost i usaglašenu akciju cele medijske industrije“, zaključuje poljska novinarka Patricja Maciejevič.