Kakav recept za borbu Srbije protiv dezinformacija sprema Arno Gujon?

Dok su mejnstrim mediji preplavljeni dezinformacijama i manipulacijama činjenicama, a prema evidenciji Istinomera od januara do kraja jula ove godine bilo je ukupno 989 manipulacija u hedovima centralnih vesti televizija sa nacionalnom pokrivenošću i na naslovnim stranama dnevnih listova, država najavljuje obračun sa dezinformacijama. Ali, u stranim medijima. Zašto baš sada i zašto je to prioritet, a ne sređivanje sopstvenog dvorišta, nismo dobili odgovor iz Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju.

Ova kancelarija trenutno formira timove, koji će reagovati na ono što za zvaničnu državnu politiku predstavlja lažne vesti. Timovi bi trebalo da budu formirani do kraja godine i pratiće medije na svim stranim jezicima, pre svega na engleskom, francuskom i nemačkom, najavio je direktor te kancelarije Arno Gujon.

„Nadam se da ćemo uspeti da do kraja godine da imamo i na italijanskom jeziku, da bismo ispratili sve što se objavljuje o Srbiji, o njenom narodu, o njenoj vladi, o njenom predsedniku, o istoriji, o dešavanjima na Balkanu prethodnih 30 godina, jer to su uglavnom teme koje su i dalje zanimljive za strane medije, ali gde nažalost ima mnogo laži. Mi želimo da svaka laž koja bude bila izgovorena, mi želimo da na nju odgovorimo“, objasnio je Gujon u gostovanju na RTS-u.

Plan je da se na dezinformacije u stranim medijima odgovara demantijima, autorskim tekstovima i, kako je rekao Gujon, „istinitim tekstovima o Srbiji i Srbima“.

Kako će se utvrđivati šta su dezinformacije i laži, odnosno da li će se i kako vršiti provera činjenica, iz Kancelarije za java i kulturnu diplomatiju nisu nam odgovorili. Nismo dobili ni odgovor da li će timovi za borbu protiv dezinformacija primenjivati neku metodologiju u svom radu, niti odgovor da li Vlada Srbije ima u planu da se eventualno suprotstavi i dezinformacijama u domaćim medijima. Ostali smo i bez zvaničnog komentara na tvrdnje da će rad timova ove kancelarije biti pokušaj cenzure i gušenja svake kritike i stavova koji su u suprotnosti sa stavovima srpskih vlasti.

Ipak, odgovor na poslednje pitanje može se naslutiti iz sledeće izjave direktora Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju:

„Ako poredimo ono što se radi kod nas, takođe podatak da je u prethodnih sedam meseci uloženo preko 78 miliona evra u nevladin sektor i u sektor izveštavanja, koji imaju itekao antidržavne stavove, možete da zamislite onda koliko je potrebno u tim zemljama, odakle taj novac dolazi, da mi radimo da bismo nešto promenili.“

Prema njegovim rečima, najgore lažne vesti o Srbiji prenošene su devedesetih godina, naročito za vreme bombardovanja 1999, a „mnogi novinari na Zapadu“ su, kako tvrdi, na osnovu lažnih vesti o Balkanu i Srbiji napravili karijere.

Kako u svetu izgleda borba protiv dezinformacija

Posebni timovi i odeljenja koji reaguju na dezinformacije u stranim medijima nisu novina i postoje u mnogim državama. Uglavnom funkcionišu unutar ministarstava spoljnih poslova i bezbednosnih službi.

I Rusija i Kina imaju timove i agencije koji se bave borbom protiv dezinformacija u stranim medijima, ali je fokus ovih institucija često usmeren na kontrolu informacija i suzbijanje uticaja zapadnih medija. U Rusiji se, između ostalih, Roskomnadzor bavi kontrolom medija i interneta, ali ima i značajnu ulogu u reagovanju na dezinformacije iz stranih medija. Ova agencija često blokira pristup medijima i platformama koje se smatraju neprijateljskim ili koje šire informacije koje su u suprotnosti sa zvaničnom politikom Rusije. Kineska uprava za sajber prostor (Cyberspace Administration of China) je glavna agencija za regulisanje interneta u Kini i ima važnu ulogu u kontroli informacija, cenzuri i reagovanju na strane dezinformacije.

Neke zapadne zemlje čak imaju i posebne državne agencije čiji je posao isključivo borba protiv lažnih vesti i dezinformacija.

U Sjedinjenim Američkim Državama time se bavi Globalni centar za angažovanje (Global Engagement Center), agencija u okviru Biroa za globalne javne poslove pri Stejt departmentu. Njegova misija je da „prepozna, razume, razotkrije i suprotstavi se stranim državnim i nedržavnim propagandnim i dezinformacionim naporima koji imaju za cilj podrivanje ili uticanje na politiku, bezbednost ili stabilnost Sjedinjenih Država“. Ova agencija se, između ostalog, bavi analitikom i istraživanjem. Njeni analitičari prikupljaju i analiziraju podatke od stranih državnih i nedržavnih aktera, a zatim izrađuju analize štetnih informacija i manipulativnih narativa.

U Evropskoj uniji postoji tim za strateške komunikacije pri Evropskoj službi za spoljne poslove. Osnovan je kako bi se suprotstavio dezinformacijama, posebno iz ruskih izvora. Tim stručnjaka sa iskustvom uglavnom u komunikacijama, novinarstvu, društvenim naukama i ruskim studijama identifikuje, analizira i demantuje lažne informacije u medijima na platforme EU vs Disinfo.

Velika Britanija ima nekoliko agencija i timova koje se bave dezinformacijama, uključujući i Vladinu jedinicu za borbu protiv dezinformacija i Jedinicu za brzo reagovanje (Government’s Counter-Disinformation Unit and Rapid Response Unit). I jedna i druga koriste javno dostupne podatke, uključujući materijal koji se deli na društvenim medijima, i prate narative i trendove dezinformacija.

U Francuskoj je agencija Viginium (Služba budnosti i zaštite od stranih digitalnih smetnji)
zadužena za praćenje i borbu protiv stranih dezinformacija na digitalnim platformama, koje utiču na javno mnjenje i izbore.

Ukrajina je osnovala Centar za stratešku komunikaciju i informacionu bezbednost, organizaciju u okviru Ministarstva kulture i informacione politike, kao jedan od mehanizama za suzbijanje dezinformacija. Fokusiran je na komunikaciju koja ima za cilj suzbijanje spoljnih pretnji, posebno ruskih informacionih napada.

U Švedskoj postoji Agencija za psihološku odbranu (Swedish Psychological Defence Agency), koja se bavi zaštitom švedske javnosti od lažnih informacija i propagande iz inostranstva. Agencija radi na jačanju otpornosti društva na manipulacije i psihološke operacije.