Radio koji smo voleli da mrzimo

Devedesetdvojka na radio talasima više nema informativni program, dok se i na televizijama privodi kraju prekompozicija medija koji gube informativni, a dobijaju isključivo zabavni karakter

Vest koju je saopštio menadžment Radija B92 da tokom leta stiže modernizacija zahvaljujući tehnološkim inovacijama u pozadini skriva tužnu istinu da je nova „mašina” za puštanje muzike zamenila 12 novinara i medijskih radnika. Najave o svežem muzičkom konceptu u prevodu znače da ova radio-stanica više neće emitovati ono po čemu je i bila prepoznatljiva – vesti u 9 i 17 časova i to u trajanju od po 25 minuta. Iz Regulatornog tela za elektronske medije (REM) odmah je stiglo upozorenje da ako Radio B92 promeni programsku koncepciju može da izgubi dozvolu za rad.

I ova radio-stanica je to, izgleda, ozbiljno shvatila. Kako za „Politiku” kaže predsednik Saveta REM-a Goran Karadžić, iz te medijske kuće stigao je zvanični mejl u čijem sadržaju je zapravo obećanje da neće menjati program.

„Nažalost, u Zakonu ne postoji striktna odredba da mediji moraju da se drže onoga što stoji u njihovim elaboratima na osnovu kojih su dobili dozvolu. Iako REM tvrdi da će sankcionisati Radio B92 ukoliko se ne bude pridržavao obećanog, smatram da se to neće dogoditi jer će emiter „hedovima” da razreši situaciju u svoju korist“ – Rade Veljanovski

– Pratimo situaciju i ukoliko dođe do promene u programu moraće da se suoče sa gubitkom dozvole – kaže Karadžić.

Onaj nepoverljiv deo javnosti smatra da će B92 dozvolu da sačuva kratkim vestima, takozvanim „hedovima”, gde je cela poenta događaja smeštena u naslov. Za razliku od onih zavisnih od informacija, brige nemaju meteoropate budući da taj uređivački koncept do sada nikada nije cenzurisao vremensku prognozu.

Ovakav scenario, po kojem „igra” većina radio-stanica u Srbiji, predviđa i profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski.

– Nažalost, u Zakonu o elektronskim komunikacijama ne postoji striktna odredba da mediji moraju da se drže onoga što stoji u njihovim elaboratima na osnovu kojih su dobili dozvolu za rad. Iako REM tvrdi da će sankcionisati Radio B92 ukoliko se ne bude pridržavao obećanog, smatram da se to neće dogoditi jer će emiter „hedovima” da razreši situaciju u svoju korist – kaže Veljanovski.
Naš sagovornik dodaje da je potez menadžmenta B92 gubitak za medijsku i javnu scenu, a da je rezultat činjenice da javni interes ne donosi profit.

Uz stari imidž koji je podrazumevao informaciju na prvom mestu, u istoriju je otišlo i ime. B92 postao je Plej radio. Verni ljubitelji Devedesetdvojke smatraju da je to pravedno, jer novi koncept ne sme da se kiti revolucionarnim imenom. Emotivne reakcije na ove promene objašnjenje imaju u činjenici da je Devedesetdvojka bila simbol demokratije i borbe protiv režima Slobodana Miloševića. Svoje nezadovoljstvo mnogi su iskazali na društvenim mrežama:

– Oterali ste najbolje što ova zemlja ima. Zašto bi neko slušao još jedan radio koji je isti kao i 128 drugih radio-stanica? Hiljadu pesama u nizu bez reklama? K’o da radio čine samo pesme – jedna je od reakcija na predstavljanje novog radija.

Inovacijama grčkih vlasnika radijska publika ostala je uskraćena za ozbiljno i analitičko novinarstvo. Sada se tek čuje, odnosno vidi, da je B92 bila ne samo antimiloševićevska, već pre svega, profesionalna i analitička informativna kuća. Bio je to radio koji smo voleli da mrzimo.

Odricanjem od novinarskih zvezdi informative, poput Olje Bećković i Ljubice Gojgić, privodi se kraju radio koji smo voleli da mrzimo. Primetno je, recimo, da se u tumačenju aktuelnih događaja umesto analitičarima prednost daje komičarima.

Taj gubitak potvrđuje i REM-ov spisak komercijalnih radio-emitera koji imaju nacionalnu pokrivenost. Osim Radija B92, tu su i Radio S, Hit mjuzik FM i Radio Indeks. Iako je u profilima ovih radio stanica (osim radija Hit mjuzik FM) navedeno da je reč o „emiterima celokupnog programa”, u stvarnosti njihova programska šema sastavljena je od redova šale i redova muzike. Praznine oglasnog prostora popunjavaju oskudne vesti.

Zaključak je jasan: domaće radio-stanice, izuzev Radio-Beograda, mahom ne emituju informativni program, pa se ne čini da je daleko situacija u kojoj ćemo se o dešavanjima u našoj zemlji informisati sa frekvencije Slobodne Evrope ili sa Dojče velea.

Drastično menjanje uređivačkog koncepta, pre Radija B92, zadesilo je istoimenu televiziju. Jedan deo javnosti nekoliko nedelja, ako ne i meseci, bio je pod „utiskom nedelje”, a onda su nas „šerovi” uverili u neverovatnu gledanost rijaliti programa. Odricanjem od novinarskih zvezdi informative, poput Olje Bećković i Ljubice Gojgić, privodi se kraju radio koji smo voleli da mrzimo. Primetno je, recimo, da se u tumačenju aktuelnih događaja umesto analitičarima prednost daje komičarima.

Nekada sušta suprotnost, ajnštajnovska Devedesetdvojka zaličila je na ružičastu televiziju Željka Mitrovića. Apsurd je da se „Pink” od svih komercijalnih televizija najviše približio informativnom programu.

Da informacija kojim slučajem ne zaluta do gledaoca doprinos je dao i jedan kablovski operater. Na nedavno održanoj konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru od generalne direktorke SBB-a Dragice Pilipović Šefi dobili smo objašnjenje zašto je iz njihove ponude nestao kanal B92 info. Sklonjen je, jer Devedesetdvojka četiri godine nije uslišila SBB-ove molbe o osnivanju regionalnog informativnog kanala sa uređivačkom politikom po volji kablovskog operatera. Osim otkrivanja do tada nepoznate prakse da se u uređivanje medija mešaju distributeri, prisutnima je bilo jasno da je B92 info svoje mesto u kablu ustupio regionalnoj televiziji N1. Inače, vlasnik ovog kablovskog kanala ujedno je i vlasnik SBB-a. Istini za volju, i B92 info, kao i Pinkovi informativni kanali po gledanosti ostali su ispod radara merljivosti.

Sudeći po najavama, vlasnici televizija budućnost vide u rijaliti programima. Od jeseni, Željko Mitrović će vratiti na ekrane „Farmu”, grčki vlasnici emitovaće „Velikog brata”, dok TV Hepi ne namerava da prekine rijaliti do 2020. godine.

Takva odluka i nije čudna za televiziju čiji je vlasnik poznat po egzotičnom nadimku Peconi. Ali smo od Ajnštajna mnogo više očekivali, nego što je potvrdio da je novinarstvo u Srbiji – relativna kategorija.