Indeks privatnosti u medijima za 2024 – napredak spor i neujednačen

Blago povećanje indeksa beleži se u većini praćenih onlajn medija, ali su najposećeniji portali i dalje na dnu liste, dok se najbolje rangiraju lokalni mediji:

1. Moj Bečej
2. Kruševac press
3. Magločistač
4. Kolubarske
5. Radio 021
6. Kragujevačke

Najniže rangirani mediji polako se približavaju tek polovičnoj ispunjenosti kriterijuma poštovanja  privatnosti, uzimajući u obzir standarde globalne tehničke i građanske zajednice, obaveze iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, reklamne tehnike i etička načela novinarstva. Indikatori su grupisani u šest kategorija: osnovni tehnički parametri, obaveštavanje korisnika, kolačići i trekeri, mobilne platforme, registracija korisnika i etički kodeks.

Uzorak od 50 medija je uključio 20 najposećenijih sajtova u Srbiji prema analitici globalnog saobraćaja na internetu, kao i 30 medija koji odražavaju različite geografske oblasti, uzrasne grupe i odnos prema javnom interesu. U odnosu na prethodno merenje, uzorak je neznatno promenjen – sajtovi 013 info, Objektiv, Kragujevac danas, Noizz i Brif nisu praćeni, dok su umesto njih analizirani Sputnik, Pink, Republika, SoInfo, Kragujevačke i Mingl.

Iako je od 2021. godine, kada je objavljen prvi Indeks privatnosti u medijima, najveći napredak uočen u jasnom i transparentnom objavljivanju politika privatnosti, mediji nisu do kraja uskladili svoje poslovanje na internetu sa propisanim principima, dok pojedini i dalje koriste intruzivne tehničke alate u prikupljanju i obradi ličnih podataka.

Prvi put ove godine analizirano je i kako čitaoci najposećenijih sajtova mogu da upravljaju kolačićima u zavisnosti od toga da li su u Srbiji ili u EU. Dok Blic i Kurir, dva najposećenija medijska portala iz Srbije, korisnike koji njihovim sajtovima pristupaju iz Srbije obaveštavaju o korišćenju kolačića bez jednostavnog načina da ih ugase, korisnicima koji pristupaju njihovim portalima iz Evropske unije jasno su predočene namene čuvanja podataka i kolačići nisu aktivni bez izričite saglasnosti.

“Ove razlike u politikama obaveštavanja mogu se povezati sa načinom na koji su korisnička prava regulisana u Evropskoj uniji, gde zakon izričito zahteva od medija i drugih sajtova da dobiju saglasnost kako bi procesuirali korisničke podatke. U Srbiji je svest o važnosti pribavljanja saglasnosti i dalje niska”, rekla je Mila Bajić, jedna od autorki istraživanja.

To pokazuju i rezultati analize po kojima devet medija ne poseduje nikakvo obaveštenje o kolačićima, a preko 60 odsto analiziranih portala poseduje obaveštenje, ali ne i jednostavan način upravljanja kolačićima. Samo dva medija, Moj Bečej i Mozzart sport nemaju aktivne kolačiće pre dobijanja izričite saglasnosti od korisnika.

“Ne treba izgubiti iz vida da su standardi zaštite privatnosti relativno novi i da proces usklađivanja praksi i dalje traje. Važno je da mediji razumeju svoju ulogu u ekosistemu prikupljanja i obrade ličnih podataka“, kaže Bajić.

Mediji u digitalnom okruženju moraju da rade na unapređivanju svojih praksi i internih politika da bi iskoristili potencijale digitalne ekonomije, i u isto vreme poštovali privatnost svoje publike. SHARE Fondacija u tom procesu pruža stručnu podršku. Svi zainteresovani mediji mogu da potraže savet (poslati mejl na info@sharedefense.org).

Takođe, medijima, ali i organizacijama civilnog društva, dostupna je publikacija Digitalna bezbednost medija – interni protokoli bezbednosne politike koja pruža niz korisnih protokola u zaštiti privatnosti novinarske komunikacije kao i ličnih podataka publike.