Međuvladina Zajednica demokratija: Oslobodite Andreja Gnjota

Deset država Upravnog saveta međuvladine Zajednice demokratija zatražile su danas oslobađanje Andreja Gnjota koji u kućnom pritvoru u Beogradu čeka konačnu odluku Srbije o izručenju Belorusiji. Odluka bi trebalo da bude donesena najkasnije 31. oktobra, jer se tada navršava godinu dana od kada je taj beloruski aktivista i novinar u pritvoru, gde po zakonu, ne može da bude duže od 365 dana.

„Izražavamo duboku zabrinutost zbog zahteva za izručenje beloruskog filmskog reditelja i aktiviste Andreja Gnjota. Ekstradicija aktivista autokratskom režimu u Minsku, koji krši međunarodno pravo, uključujući i ljudska prava, podriva demokratske principe sadržane u Varšavskoj deklaraciji i nespojiva je sa poštovanjem međunarodnog poretka, zasnovanog na pravilima “, piše u pismu Upravnog saveta Zajednice demokratija.

U pismu, koju potpisuju Estonija, Finska, Litvanija, Norveška, Poljska, Moldavija, Rumunija, Švedska, Velika Britanija i SAD navodi se da tih deset država zahtevom za oslobođenje Andreja Gnjota žele da ponovo pruže podršku svima „koji osvetljavaju put ka demokratskoj i slobodnoj Belorusiji“.

U izjavi za N1 Andrej Gnjot podseća da se 31. oktobra navršava godinu dana od kada je u pritvoru u Srbiji.

„U pritvoru ne mogu da budem duže od jedne godine. Ali ne znam šta će se desiti 31. oktobra, kada bude tačno godinu dana da sam u pritvoru u Srbiji. Moji advokati nemaju tačnu procenu šta bi moglo da se desi“, rekao je Gnjot za N1.

Dodao je da sada ima pravo da van stana bude samo jedan sat.

„Viši sud je 5. septembra doneo odluku da mi produži pritvor i pri tome je iskoristio najviši stepen zabrane – imam pravo da samo jedan sat dnevno budem van stana. Uložio sam žalbu, ali do sada nisam dobio nikakav odgovor. Ostajem u kućnom pritvoru bez lekarske pomoći i bez sredstava za život. Ali nastavljam da se borim“, rekao je Gnjot za N1.

Protiv Andreja Gnjota u Minsku je podignuta optužnica zbog utaje poreza. Krajem oktobra 2023. godine, uhapšen je na beogradskom aerodromu, po poternici Interpola koju je raspisala Belorusija, ali je ona u međuvremenu ukinuta.

U Centralnom zatvoru u Beogradu proveo je sedam meseci, a u junu ove godine prebačen je u kućni pritvor.

Gnjot tvrdi da je proces koji se protiv njega vodi u Belorusiji montiran i da je reč o političkom progonu zbog njegovog aktivizma protiv beloruskog režima.

U intervjuu koji je ranije dao za N1, Gnjot je rekao da ukoliko bude vraćen u Belorusiju, očekuje 20 do 25 godina zatvora i da strahuje da bi mogao da bude osuđen i na smrtnu kaznu

Ukoliko završi u zatvoru u Belorusiji, Gnjot će biti jedan od oko 1.400 političkih zatvorenika u zemlji u kojoj je Aleksandar Lukašenko na vlasti od 1994. godine, a čiju pobedu na predsedničkim izborima 2020. godine EU nije priznala.