Skrozza: Ne znam kako utuviti političkim elitama u glavu da mediji nisu propagandna sredstva

Televizija i portal N1 počeli su sa radom pre 10 godina.

Skrozza je mišljenja da „smo za ovih 10 godina shvatili koliko smo ranjivi i slabi, a istovremeno koliko smo jaki“.

„Imali smo dosta gubitaka u sopstvenim redovima, dosta ljudi je prešlo na drugu stranu, prodalo se, dosta ljudi je otišlo iz profesije, dosta ljudi je preminulo… Nije ubijen nijedan novinar, ali mislim da je mnogo njih indirektno ubijeno. Pokazali smo da smo rezistentni na nevolje. Mi i danas, uz sve uslove, ipak imamo jedan zavidan broj kvalitetnih novinara, pre svega mladih, zavidan broj istraživačkih portala. Naši novinari rade na svetskom nivou, a u nemogućim uslovima“, kaže ona.

Ističe da „medijima nikad nije bilo dobro“.

„Jer naše političke elite nikad nisu znale, prave se da ne znaju šta je uloga medija. Ne znam kako im utuviti u glavu da mi nismo propagandna sredstva njihove političke mašinerije. Ne shvataju šta je uloga medija. Većina medija se ponaša tako, mislim da smo i zbog toga postradali koliko jesmo. Mediji nisu podizali glavu kada su još mogli da je podignu, sada je teško podizanje glave u ovim okolnostima, ali bilo je trenutaka kada su mogli da podignu glavu i kažu dosta“, kaže ona.

Ističe da „moramo da razmišljamo o svakom koraku“.

„Potpuno prirodno je da ti razmišljam o tome da ne pređeš neke crvene linije, granice, ali recimo kad ja izađem iz ove emisije, ja ću morati da razmišljam da li sam rekla nešto zbog čega ću moći da stradam“, kaže Skrozza.

Prema njenim rečima, „imamo privid nekakve slobode“.

„Ja sam slobodno pričam, u raznim emisijama, na nekoliko televizija, novina, agencija, koje su profesionalne i slobodne, ali stalno je ta neka pretnja nad glavom, to je privid slobode“, kaže ona.

Na pitanje da li može da se kaže da je broj medija „alibi pred međunarodnom zajednicom“, kaže da „formalno pravno može da se kaže da jeste“.

„Ali suštinski oni nisu abolirani time što postoji toliki broj medija, jer sve to predstavlja ograničen broj medija. Sve je neka sumaglica privida, nema tu suštinske slobode, to jeste alibi možda pred EU ili nekim međunarodnim organizacijama, ali mi svi funkcionišemo u jednom balonu, gde je ograničen broj medija, ograničen broj ljudi, mi dolazimo u situaciju da pričamo jedni drugima o nečemu što se dešava van našeg balona, ali van balona za nas nema mesta“, kaže ona.

Kako je rekla, pre 10 godina se plašila da ćemo biti u sličnoj situaciji sada.

„Nisam očekivala da ćemo ovoliko pasti i propasti, ali sam se plašila jer sam te godine radila ozbiljan feljton o tabloidima, tada sam prvi put shvatila koliko je to ozbiljna i opasna mašinerija, ali je bilo benigno u odnosu na ono što mi danas imamo“, kaže ona.

Ističe da „ljudi ne stradaju zbog onoga što su rekli, već zbog onoga kako je protumačeno nešto što su rekli“.

„Režim je radio sve što je mogao da nas rasturi i polarizuje, medijska zajednica, kao i politička, na više frontova je razbijena, retko je ujedinjujemo, mislim da mnogo doprinose naše sujete. Stvar je i u preživljavanju, mediji se svakodnevno bore sa preživljavanjem, moraju da se bore sa pritiscima, nemaju vremena za borbu. Za borbu nađu vremena pojedinci i pojedini mediji, koji u toj borbi izigravaju gromobrane i stradaju na ovaj ili onaj način. Mediji se bore da prežive, a ti kad se boriš da preživiš onda teško možeš da se boriš za neke više ciljeve ili ideale“, kaže ona.

Prema njenim rečima, „nismo u vremenu 2014. nego u 2024. godini, a pitanja i dileme su potpuno iste“.

„Mi se nismo pomerili, samo što nam je vreme prošlo, a mi vremena nemamo. Mislim da građani ne shvataju koliko je štetno što mediji trule 10 godina, to sve ima posledice na društvo. Imaju i edukativnu ulogu, prosvećujuću ulogu, mi zbog truleži u medijima nemamo situaciju da imamo obrazovane birače. Deset godina trulimo i borimo se za malo vazduha i malo života, to je problem, zato smo mnogo koraka unazad, posledice na društvo nisu neizlečive, ali će biti teško izlečive“, kaže.

Podrška je, dodaje, „potrebna, ali imali je ili ne, moramo da budemo na pozicijama na kojima smo“.

„Mi sami, inidivudalno, novinari i mediji, moramo da ostanemo na pozicijama na kojima i do sada, moramo da stojimo lirski na braniku otadžbine, da se zalažemo za ono za šta smo se zalagali do sada“, ističe.

Mediji su, kaže, „ogledalo društva“.

„Kao što mi nemamo drugu stranu u medijima, tako građani nemaju drugu stranu u svom životu, nema institucije kojoj mogu da se obrate. I oni su odsečeni od drugog dela realnosti, mi smo ogledalo onoga što se dešava na ulicama, onoga što se dešava u životima drugih ljudi. Nemamo izbor, nemamo luksuz izbora više, moramo da ostanemo tu do kraja“, kaže ona.