Stojković: Odbijanje funkcionera da gostuju na N1 može se tumačiti kao pritisak na medije

Televizija N1 danas slavi deseti rođendan. Medijska slika u Srbiji značajno se promenila u poslednjih deset godina.

“Pre deset godina, 2014 godine, tri meseca pre nego što će N1 da počne sa radom, usvojeni su Zakon o elektronskim medijima, Zakon o javnim medijskim servisima i Zakon o javnom informisanju i medijima. Dakle, to je set reformskih medijskih zakona, dočekan sa oduševljenjem i kod domaće i kod strane javnosti, koji je trebalo da napravi regulatorni okvir za dalji razvoj slobode medija u Srbiji. Tu se radilo o tome da je država najzad trebalo da izađe iz vlasništva u medijima i da se uspostavi sistem fer finansiranja projekata od javnog interesa. Ipak, već te godine počinje sa stvaranjem novog ekosistema. Dakle, već su počeli da se javljaju neki izuzeci u vidu Tanjuga, u vidu Politike, u vidu državnog operatora Telekom Srbija, koji je počeo da stvara svoje medije, odnosno da pravi nešto u čemu je bio začetak onoga što danas živimo”, rekao je za N1 Miloš Stojković.

N1 kao “alternativa dotadašnjem načinu rada“

Tri meseca posle toga, dodao je Stojković, počela je sa radom televizija N1 kao, kako je rekao “alternativa dotadašnjem načinu rada, pre svega informativnih medija”.

“Ono što su tada bile globalne prilike i nastavile su se u narednom periodu, jeste da je medijska industrija, kao celina, bila u krizi. Što se tiče Srbije, posle početnog entuzijazma koji su doneli novi medijski zakoni, stvari su počele da se komplikuju. Sve više je bio evidentan uticaj na nezavisnost medija preko različitih vrsta pritisaka, preko ugrožavanja bezbednosti novinara i to se najviše odrazilo na novinare nezavisnih medija. Između ostalog i na jedne od najuticajnijih novinara, a to su novinari N1”, podsetio je Stojković.

Dodao je da se medijska situacija u Srbiji iz godine u godinu stalno pogoršava.

“To pokazuje i izveštaj Reportera bez granica, Freedom House a, pa i Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za članstvo u EU,  u kojem se iz godine u godinu apostrofiraju iste stvari kao problematične i stalno se apeluje na Srbiju da poboljša ambijent za razboj medija”, kazao je Stojković.

On je rekao da danas “čak i javni funkcioneri “teže da na neki način denuniciraju nezavisne medije i njihove novinare i urednike”.

“Vrlo često su potpomognuti provladinim medijima, što stvara jedno veoma toksično, a pre svega nebezbedno okruženje. Mi često vidimo neki grafit usmeren protiv N1, poruke koje mogu da se klasifikuju kao diskriminatorne i kao govor mržnje”, kazao je Stojković.

Televiziju N1 mnogi nazivaju opozicionom televizijom, dok predstavnici aktuelnih vlasti godinama odbijaju pozive na gostovanja.

“Takve prakse nisu dobre. Obaveza političara, naročito onih na visokim javnim funkcijama, je da komuniciraju sa medijima… Deo slobode medija, koja je apostrofirana u svim zakonima i međunarodnim dokumentima je da se ne otežava slobodan protok informacija”, podsetio je Stojković.

On je dodao da se odbijanje funkcionera da gostuju na televiziji N1 može tumačiti i kao vid pritiska na medije.

“Jer jedan od osnovnih postulata novinarstva je da se čuje i druga strana, ali ne na način da se samo reprodukuje ono što ona priča, nego da se daje kritički osvrt prema izjavama i jedne i druge strane”, naglasio je Stojković.

U Srbiji problem nije kvantitet, nego kvalitet informacija

Javni funkcioneri dozvoljavaju sebi da često ne odgovaraju na pitanja novinara, a gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić nedavno je rekao da više neće da odgovara na pitanja novinara N1.

“To su različite manifestacije iste stvari. Situacija je takva da je napravljen otklon vlasti prema pojedinim medijima, što opet dovodi do osnovnog pitanja – koja je uloga medija u društvu i državi? Da li je uloga medija da ponavljaju nešto što je rekao neki političar, ili da ispituju u interesu javnosti. Mislim da generalno ne postioji svest o tome šta je uloga medija”, ocenio je Stojković.

Od kada je televizija N1 počela sa radom, osnovano je deset novih televizija sa informativnim programom.

“U Srbiji nije problem u tome što nemamo medije. Dakle, nije problem u kvantitetu, nego u kvalitetu informacija. Možemo da otvorimo sto i hiljadu televizija, ali ako nemamo istinski medijski pluralizam, ništa nismo uradili”, naveo je Stojković.

Odgovarajući na pitanje kakva je budućnost medija u Srbiji, on je kazao da je u ovom trenutku slika medija “crna” i da nosioci vlasti to mogu da promene tako što će pre svega prestati sa praksom denunciranja medija.

“U ovom trenutku, sve deluje crno. Čak i tradicionalno diplomatski izveštaji Evropske komisije iz godine u godinu postaju manje diplomatski. Izlaz iz ove situacije je jednostavan. Odgovornost je na najvišim nosiocima vlasti i oni treba da preseku sa praksom denunciranja medija, a onda i da osude takvo ponašanje. I na kraju – da pošalju jasnu političku poruku da je nedozvoljen pritisak na medije, da su mediji slobodni da obavljaju svoju funkciju. Tek kada se taj bazični postulat savlada, možemo da krenemo dalje, u izmene zakona, strateških akata i slično”, zaključio je za N1 ekspert za medijsko pravo Miloš Stojković.