Zatrovana medijska scena

Dolazak u Beograd na konferenciju Dojče vele akademije, on je nazvao odličnom prilikom da razgovara sa predstavnicima vlasti i novinarima o pitanjima slobode medija u Srbiji .

„Došao sam u zemlju koja je rangirana na 98. mesto od 180 zemalja po svetskom indeksu slobode medija. To je jako loša pozicija neke zemlje po medijskim slobodama u Evropi, skoro da je najgora, jer je iza Srbije samo Albanija“, ukazao je Salaj, osvrćući se na izveštaj Reportera bez granica.

Kako je predočio, Srbija je na poslednjem mestu od svih zemalja bivše Jugoslavije i na najlošijoj poziciji od kada je ustanovljen indeks slobode medija.

Salaj kaže da je sa ministrom informisanja i telekomunikacija Dejanom Ristićem i savetnicom predsednika Srbije za medije Suzanom Vasiljević razgovarao o tri teme – SLAPP tužbama, problemu bezbednosti i napada na novinare i ruskoj propagandi.

Nismo dogovorili saradnju, ali smo se dogovorili da ostanemo u kontaktu i razmenjujemo informacije, objasnio je on i naglasio Reporteri bez granica osuđuju svako kršenje slobode medija.

Pokušavamo da predlažemo rešenja i koristimo prilike za kontakt sa vlastima bilo koje orijentacije, bile one više ili manje demokratske, da bi unapredile medijske slobode, istakao je Salaj.

On je rekao da ne može da iznosi detalje razgovora, ali da je sagovornicima ukazao na probleme SLAPP tužbi i poručio da politički predstavnici vladajuće većine ne smeju napadati novinare, kao što je bilo u slučaju Tamare Skrozza, ali i da bi trebalo da primene zakone u slučaju rada RT Balkan u Srbiji.

Salaj dodaje da je Ristiću napomenuo da je potrebno pokazati stvarnu političku volju za promenom i preduzeti odlučne mere protiv zloupotrebe SLAPP tužbama i drugih problema na medijskoj sceni.

Na pitanje da li je od maja, kada su Reporteri bez granica objavili izvšetaj o Srbiji, uočio neko poboljšanje na medijskoj sceni, Salaj je odgovorio da pokušava da pronađe nešto pozitivno, ali da nažalost napretka nema.

On je naglasio i da se nalazi Reportera bez granica, kada je reč o slobodi medija, podudaraju sa nedavnim izveštajem Evropske komisije o Srbiji da u medijskoj oblasti nema napretka.

Proteklih meseci su pojačani politički i fizički napadi na novinare. Kada razmišljam o Srbiji, mislim na dva konkretna slučaja, Anu Lalić i Dinka Gruhonjića, ali i na suđenje okrivljenima za ubistvo Slavka Ćuruvije, rekao je Salaj.

On smatra skandaloznim što je osumnjičeni za ozbiljne pretnje smrću Ani Lalić i Dinku Gruhonjiću uspeo da pobegne iz zemlje, zbog čega su iz Reportera bez granica, čije je sedište Parizu, kontaktirali francuske vlasti da preduzmu mere za njegovo hapšenje.

Salaj ne misli da svi politički napadi dolaze samo iz vlasti, jer ih ima i iz stranaka opozicije, ali posebno ukazuje na slučajeve kada vladini zvaničnici „hrane“ mržnju prema novinarima.

Prema njegovoj oceni, politički napadi su deo veće klevetničke kampanje provladinih i onlajn medija protiv određenih novinarki, poput Tamare Skrozze ili Ane Lalić.

Često se radi upravo o novinarkama, primetio je Salaj i dodao da je sagovornicima pokušao da objasni da ti politički napadi ugrožavaju i njihovu fizičku sigurnost.

On je bio šokiran kada je, šetajući Beogradom, vidio grafite „N1 je zlo“ i „Nova je SS“, što je pokazuje kako su i koliko politički napadi vlasti na N1 i Novu S, ali i druge medije, zatrovali društvo.

Kao da je „postala moda“ napadati novinare u Srbiji, što je užasno. Važno je da zvaničnici Evropske unije tačno znaju što se događa u Srbiji kada je u pitanju bezbednost novinara, ocenio je Salaj.

Kada je reč o slučaju Ćuruvija, njemu je neshvatljiva oslobađajuća presuda optuženima, na osnovu koje se, 25 godina posle tog ubistva, može zaključiti da u Srbiji ubistvo novinara može proći nekažnjeno.

Salaj je uočio i da je Slavko Ćuruvija Fondacija proteklih meseci na meti tužbi bivših optuženih, što je označio kao inverziju žrtava i počinilaca.

On je zatražio od policije da nastavi istragu o ovom slučaju da bi se jasno pokazalo da u Srbiji ubistvo novinara ne može ostati nekažnjeno.

Salaj se osvrnuo i na rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koje uočava kršenja zakona uoči izbora, ali ne postupa po njima, niti ih sankcioniše.

Bez problema produžava licence televizijama koje krše zakone. ukazao je on i naglasio da su Reporteri bez granica nestrpljivi da vide kako će vlast, izborom novih članova REM, stvoriti uslove za zdraviju medijsku regulativu.

Kako je podsetio, to je u nadležnosti parlamenta, ali u njemu vladajuću većinu čini stranka kojoj pripada i predsednik Srbije.

Govoreći o radu ruskih medija u Srbiji, Salaj je preneo da je sagovornicima konkretno govorio o radu RT Balkan u Beogradu i ocenio da to nije medij, već propagandno glasilo.

Nažalost, Rusija zloupotrebljava Srbiju za širenje svoje propagande u regionu, od Republike Srpske u Bosni i Hercegovini, do Crne Gore. Rusija podriva suverenitet Srbije u informacionom prostoru i ne znam zašto Vlada Srbije to dopušta, naglasio je Salaj.

On je podsetio da Reporteri bez granica dugi niz godina kritički ocenjuje rad provladinih medija, ali je primetio i da neki od njih prvi put počinju da reaguju na upozorenja o ruskoj propagandi.

Posle razgovora u Beogradu, Salaj je pomalo optimista kada je reč o rešavanju problema SLAPP tužbi, ali i dalje ostaje pesimista kada je reč o delovanju protiv ruske propagande.

Ako je Vlada Srbije ozbiljna sa ambicijom članstva u EU, onda mora da primeni preporuke Unije koje podrazumevaju unapređenje slobode medija, borbu protiv ruske propagande, primenu sankcija Rusiji u informacionom prostoru, ali i da poboljša medijsku regulativu, zaključio je Salaj.

Video snaiamk pogledajte na sajtu agencije FoNet