Televizije s nacionalnom frekvencijom na dan žalosti: Aktuelnosti „Pink Pantera“

Te rečenice sigurno će se setiti i poneki zaposleni većeg dela televizija s nacionalnom frekvencijom za sav govor mržnje, targetiranje i laži koje su nesankcionisano izgovarali. Ako ova država nakon društvenih promena donese Zakon o lustraciji.

Jedan od najbeščasnijih primera za buduću upotrebu ove hipotetičke aceton-rečenice svakako je i dan žalosti koji je u subotu, 2. novembra, bio proglašen na teritoriji cele Srbije, a na njihovom vrhu toga su dana zasele televizije „Pink“ i „Happy“, nadmašujući u tome čak i TV „Informer“.

„O čemu je sada reč?“, začudiće se možda poneki građanin, već odavno otupelih čula na sadržaje koji se u javnost izlivaju iz ovih kanala.

Reč je o tome da su toga dana, od jutra do sutra, televizije „Pink“ i „Informer“ iz svojih studija gledaocima delile moral šakom i kapom o tome kako se treba ponašati u trenucima kada je cela zemlja potresena zbog tragedije koja je zadesila sedamnaestoro ljudi i njihove najbliže na novosadskoj železničkoj stanici. Žalost zbog toga i poneki osmeh (voditeljka „Pinka“ u razgovoru s Ivicom Dačićem o tome da se nesreće „događaju svuda“) voditelji i njihovi gosti podelili su s netrpeljivošću prema zdravom razumu, prozivajući TV N1, „Novu S“ i „ustaške medije“ iz Hrvatske zbog načina na koji izveštavaju i pitanja odgovornosti koja postavljaju, nazivajući ih hejterima, lešinarima, srbomrscima i uffff… pa teško se setiti kako sve još.

Građanima koji gledaju i jedne i druge, ne treba dalje objašnjavati.

Zamoren tolikom količinom etike i novinarske profesionalnosti televizija „Pink“ i „Informer“ poneki je gledalac možda uzeo daljinski u ruke i – onako, čisto bez veze – krenuo da menja kanale u želji da se makar malo odmori od preteških slika i reči koje su se za kratko vreme sručile na njega. I, šta ga je čekalo? Naizgled očekivano za takav dan: na oba kanala RTV Vojvodina klasična muzika, „Superstarovi“ bez filmova s obaveštenjem da je dan žalosti, čak i „Toxic folk“ (kakvog li preciznog imena!) odnekud iskopao Baha, „Arene“ prenose utakmice s vidno označenim „dan žalosti“, televizije iz regiona emituju svoj program.

I tako naiđete i brojne „Pinkove“ studijske filijale, a među njima i „Pink comedy“ na kom su negde oko devet uveče Stiv Martin i društvo poslužili da svojim vragolijama u „Pink Panteru 2“ (pre toga je valjda išao „Pink Panter 1“) nasmeju onaj deo javnosti kome 14 umrlih i troje teško ozeleđenih ljudi u istom trenutku na istom mestu baš i nije neki tužan događaj.

U isto vreme, naravno, gosti u glavnom studiju „Pinka“ žale za žrtvama i pljuju srbomrsce koji takvu tragediju koriste za izazivanje haosa i da sa ulice dođu na vlast.

A šta je istoga dana radio TV „Happy“? Po običaju: ništa što ima veze s novinarstvom, a posebno s događajima od petka. I tako sve negde do pola osam-osam, kada počinje emisija s ultrapreciznim nazivom: „Aktuelnosti“. Ali, neko ko je očekivao da će ga u toj emisiji sačekati tone materijala koje su novinarske ekipe TV „Happy“ prikupile u vezi s najnovijim informacijama o nesreći u Novom Sadu, teško se prevario.

Po ustaljenoj shemi, koja svakodnevno traje već skoro pune tri godine, rukovodstvo TV „Happy“ odlučilo je da je za njihove gledaoce (možda i javnost?) važnije da ne propuste najnovije detalje ruskog mrcvarenja istočnog dela Ukrajine, dovevši u tu svrhu studijske „analitičare-generale“ da u ime kosmičkih ciljeva opravdavaju masovne zločine i ubistva civilnog stanovništva.

„Čemu je, dakle, poslužio dan žalosti za zaposlene u ove tri televizije?“, zapitaće se možda običan građanin.

„Ni za šta posebno što nadilazi njihove profesionalne mogućnosti i ljudske kvalitete. I naše odgovornosti zbog toga što su još uvek tamo gde jesu i rade to što rade“, odgovoriće mu, možda, drugi.

Autor je novinar iz Subotice, „bespomoćni posmatrač najčistijeg morala“